Joga, meditacija i biljni preparati mogu biti podrška zdravlju, ali stručan nadzor i informisanost su ključni

Sve više žena u Srbiji i širom sveta interesuje se za metode komplementarne i alternativne medicine kao dodatak svom zdravlju. Ove prakse uključuju jogu, meditaciju, akupunkturu i biljne preparate, a često se koriste uz standardne medicinske tretmane. Bitno je razumeti razliku između komplementarne i alternativne medicine – dok komplementarna dopunjuje klasične tretmane, alternativna pokušava da ih zameni.

Stručnjaci ističu važnost dobre informisanosti, jer ona štiti žene od potencijalnih rizika. Na primer, jogu ili masažu možete koristiti za oporavak od hroničnog bola ili za smanjenje stresa, ali zamena dokazane terapije alternativnim metodama može biti opasna, pogotovo kod ozbiljnih bolesti kao što su rak ili autoimune bolesti.

Najčešće korišćene metode su joga, meditacija, akupunktura i masažna terapija, dok su biljni dodaci takođe veoma popularni među ženama. Akupunktura je u nekim bolnicama postala deo zvanične ponude, a meditacija i mindfulness tehnike pomažu u borbi sa stresom i anksioznošću. Žene koje se suočavaju sa hroničnim bolom ili prolaze kroz zahtevne terapije, kao što su onkološki tretmani, često imaju koristi od ovih pristupa. Dr Ivana Petrović, specijalista fizikalne medicine, naglašava: “Joga i akupunktura mogu ublažiti bol, poboljšati raspoloženje ili smanjiti napetost u telu.” Ipak, ona dodaje: “Ove metode treba koristiti kao dopunu, a ne kao zamenu za terapiju koju je preporučio lekar.”

Komplementarne metode mogu doprineti i psihološkom balansu. Meditacija i vežbe disanja pomažu ženama da se bolje nose sa stresom i emocionalnim izazovima. Važno je znati da ove tehnike nisu zamena za stručnu psihološku ili psihijatrijsku pomoć kod težih mentalnih problema. Poseban oprez potreban je sa biljnim preparatima i suplementima, jer neki mogu izazvati neželjene reakcije ili interakcije sa lekovima. Pre uvođenja novih metoda ili preparata, savetuje se konsultacija sa lekarom.

Najveći rizik nastaje kad žene potpuno zamene medicinsku terapiju alternativnim metodama, što može odložiti ili sprečiti pravovremeno lečenje ozbiljnih bolesti. Svaki zdravstveni problem zahteva stručnu procenu i praćenje. Stručnjaci poručuju: “Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru. Komplementarne metode su korisne kao podrška, ali ne mogu zameniti medicinsko lečenje.”

Injekcioni semaglutid pomaže kod gubitka težine i obnavljanja ovulacije, posebno kod žena uzrasta 12-35 godina sa PMOS

Najnovija istraživanja sa University of Colorado Anschutz donose pozitivne vesti ženama i devojkama koje žive sa polijendokrinim metaboličkim sindromom jajnika (PMOS), ranije poznatim kao PCOS. Naučnici su otkrili da injekcioni semaglutid može imati dvostruki efekat: poboljšava šanse za trudnoću i pomaže u smanjenju telesne mase. Ovo je naročito važno za žene i devojke između 12 i 35 godina koje se često suočavaju sa neredovnim ciklusima, hormonskim poremećajima i otežanim začećem.

Do sada su terapijske opcije za PMOS bile ograničene – najčešće su korišćeni metformin i hormonski kontraceptivi, koji često ne rešavaju istovremeno sve probleme vezane za reproduktivno i metaboličko zdravlje. PMOS povećava rizik od gojaznosti, povišenog šećera u krvi i kardiovaskularnih oboljenja, pa je svaki novi lek koji pruža celovitiji pristup izuzetno značajan za žene.

Tokom RESTORE kliničkog ispitivanja, žene i devojčice koje su dobijale injekcioni semaglutid pokazale su brže i ranije poboljšanje reproduktivnih funkcija, posebno ako su izgubile najmanje 10 odsto telesne mase. Iako je studija još u toku, prvi rezultati su objavljeni zbog iznenađujuće brzih pozitivnih efekata. Istraživači naglašavaju da je PMOS kompleksan poremećaj koji zahteva individualizovan pristup, a mnoge žene se suočavaju sa razočaranjem jer postojeće terapije ne utiču na sve aspekte zdravlja.

Dr Melanie Cree, profesorka sa University of Colorado Anschutz i glavna autorka studije, napominje: “Naši rani nalazi ukazuju na to da injekcioni semaglutid može poboljšati i reproduktivno i metaboličko zdravlje. Ovaj lek je izuzetno obećavajući, posebno ako postoji gubitak težine od 10 odsto.” Ona dodaje: “Značaj rada je u tome što smo se prvi put usredsredili upravo na žene sa PMOS koje koriste injekcioni semaglutid. Iako su lekovi iz grupe GLP-1 revolucionisali lečenje gojaznosti, i dalje nam nedostaju podaci o njihovom uticaju na plodnost.”

Istraživači ističu da su ovi rezultati preliminarni i da su potrebne veće, dugoročnije studije pre nego što se donesu konačne preporuke. RESTORE studija i dalje prati nove učesnice kako bi sakupila više podataka.

Za žene koje žive sa PMOS, injekcioni semaglutid bi mogao postati nova šansa za poboljšanje zdravlja i plodnosti. Važno je napomenuti da se svaka terapija mora sprovoditi uz nadzor endokrinologa ili ginekologa, a dijagnoza i lečenje moraju biti individualizovani. Ovi prvi rezultati bude nadu ženama koje žele da unaprede plodnost i istovremeno smanje rizik od gojaznosti i metaboličkih poremećaja.

Priča o sedam godina pogrešnih dijagnoza i upornosti žene kojoj su simptomi raka materice bili ignorisani

Ana Rajt-Hiks iz Velike Britanije provela je sedam godina suočavajući se sa obilnim menstruacijama, stalnim umorom i bolovima u karlici. Više od 20 puta tražila je pomoć lekara, ali su njene tegobe stalno povezivane sa godinama, perimenopauzom i sindromom iritabilnog creva. Ispostavilo se da je sve vreme imala endometrijalni stromalni sarkom (ESS), retku vrstu raka materice.

Problemi su počeli još u pubertetu, kada je Ana zbog obilnih menstruacija već sa 15 godina počela da koristi kontraceptivne pilule. Prava kriza nastupila je nakon porođaja 2016. godine, kada su menstruacije trajale po sedam dana i ostavljale je bez energije, uz jake bolove u leđima i karlici. Lekari su 2017. godine njene simptome pripisivali hormonskim promenama, dok su stomačne tegobe tumačili kao IBS. Ana je čak nekoliko puta gubila svest od bolova, ali je dijagnoza ostala nepromenjena.

Tokom pandemije stanje joj se dodatno pogoršalo. Menstruacije su joj trajale više od dve nedelje svakog meseca, uz promene raspoloženja i snažno psihičko opterećenje. U jednom trenutku, priznaje, čak je razmišljala da se povredi. Iako su lekari tvrdili da je reč o perimenopauzi, hormonski testovi to nisu potvrdili. Tek početkom 2024. godine došla je do ginekologa, kada je molila za histerektomiju, ali joj je savetovano da se vrati za šest meseci. “Izgubila sam broj koliko sam puta tražila pomoć. Niko me nije shvatao ozbiljno”, kaže Ana.

U avgustu 2024. pojavila se krv u stolici, što je pokrenulo hitne pretrage. Nakon analiza, dobila je obaveštenje da je na onkološkoj obradi. Kolonoskopija i endoskopija pokazale su promene na crevu, dok su CT i MRI potvrdili da je rak prisutan već godinama i proširen. “Razvio se u sluznici materice, skriven iza zida materice. Jedini razlog što je pronađen je to što se već proširio”, objašnjava Ana, navodeći osećaj tuge i ljutnje zbog ignorisanih simptoma.

U decembru 2024. godine podvrgnuta je 11-časovnoj operaciji, iako je planirano četiri sata. Imala je radikalnu histerektomiju, odstranjene su joj delovi debelog creva, žučna kesa i okolna tkiva. “Bila sam presrećna što sam živa, nisu pronašli preostali rak”, otkriva Ana. Posle dijagnoze ESS-a niskog gradusa u stadijumu 4a, ne prima terapiju ali se redovno kontroliše. Svesna je rizika od povratka bolesti, ali svaki dan živi punim plućima sa porodicom.

Ana naglašava važnost prepoznavanja simptoma i insistiranja na drugom mišljenju: “Da nisam nastavila da insistiram na odgovorima, sada bih bila mrtva.” Ginekološkinja dr Milica Petrović savetuje: “Dugotrajne i obilne menstruacije, posebno kada se pogoršavaju, uvek zahtevaju detaljnu dijagnostiku. Svaka žena koja oseća da nešto nije u redu, treba da potraži drugo mišljenje ako ne dobije odgovore.” Za tačnu dijagnozu i savet uvek se obratite svom lekaru.