Naučna studija pokazuje da redovan unos mleka može umanjiti rizik od raka debelog creva kod žena za 17%

Rak debelog creva je sve češći zdravstveni problem, naročito u razvijenim zemljama i na našim prostorima, zbog čega žene traže načine da smanje rizik kroz ishranu. Novo istraživanje Univerziteta Oksford i Cancer Research UK donosi dobre vesti – naučnici su ustanovili da uvođenje samo jedne čaše mleka dnevno može smanjiti rizik od raka debelog creva za 17%. Ovaj podatak je posebno važan jer je rak debelog creva jedan od vodećih uzroka smrtnosti, četvrti po redu u Hrvatskoj, dok broj obolelih raste i kod nas. Stručnjaci naglašavaju da bi čak 54% slučajeva ovog raka moglo biti sprečeno zdravijim navikama, dok su najvažniji faktori rizika pušenje, fizička neaktivnost, povećan unos alkohola, previše prerađenog mesa i neuravnotežena ishrana.

Zaštitna uloga mleka nije vezana samo za zamenu loših navika – istraživanje je pokazalo da mleko samo po sebi ima pozitivan efekat, bez obzira na ostale promene u ishrani. Paralelno, povećanje alkohola za 20 grama dnevno (odgovara jednoj velikoj čaši vina) povećava rizik od raka za 15%, dok unos više od 30 grama crvenog ili prerađenog mesa podiže rizik za 8%. Profesor Džastin Stebing sa Univerziteta Anglia Ruskin ističe: „Kao onkolog, savetujem svoje pacijentkinje da način života i ishrana značajno utiču na zdravlje. Ovo istraživanje bacilo je novo svetlo na jednostavne, ali efikasne promene koje možemo uvesti.“

Mleko je bogato kalcijumom, koji pomaže u sprečavanju razvoja abnormalnih ćelija u crevima i vezuje štetne supstance, olakšavajući njihovo izbacivanje iz tela. Većina mlečnih proizvoda sadrži i vitamin D, koji ima antikancerogena svojstva i reguliše rast i deobu ćelija. Laktoza iz mleka podstiče razvoj korisnih crevnih bakterija koje proizvode butirat, masnu kiselinu sa zaštitnim i protivupalnim efektom. Posebne masne kiseline u mleku, kao što je konjugovana linolna kiselina, pokazale su u laboratorijskim uslovima potencijalno antikancerogeno delovanje.

Profesor Stebing naglašava: „Otkriće da umereno povećanje unosa mleka može značajno smanjiti rizik od raka debelog creva posebno je ohrabrujuće. To pokazuje da male, lako ostvarive promene u svakodnevnoj ishrani mogu imati veliki efekat na zdravlje.“

Zato se preporučuje ženama svih uzrasta da uvedu jednu čašu mleka dnevno – bilo punomasno, polumasno ili obrano, jer su sve vrste pokazale pozitivan efekat. Pored toga, preporučuje se smanjenje unosa alkohola i prerađenog mesa kao dodatna mera prevencije. Ipak, za pravu dijagnozu i savet obratite se svom lekaru, i ne zaboravite na redovne preventivne preglede.

Prepoznajte prve znake srčanog udara kod žena i reagujte na vreme za bolje ishode

Infarkt miokarda je ozbiljno stanje koje može pogoditi svakoga, ali kod žena simptomi često nisu tipični i mogu biti suptilniji. Zbog toga se znakovi često pogrešno tumače kao posledica umora, stresa ili problema sa varenjem, što produžava vreme do prave dijagnoze i može otežati lečenje. Najčešći znak srčanog udara jeste snažan pritisak ili bol u grudima koji traje ili se povremeno vraća. Kod žena taj simptom često bude slabije izražen ili se uopšte ne javi. Bol može da zrači u levu ruku, ramena, vrat, vilicu ili leđa. Pored toga, infarkt može da se manifestuje kroz otežano disanje, hladan znoj, iznenadnu slabost, vrtoglavicu ili mučninu.

Žene su sklonije tome da simptome infarkta prepoznaju kasnije jer se kod njih često javljaju neobjašnjiv umor, nelagodnost u stomaku, bol u leđima ili mučnina. Ovi znaci mogu trajati satima ili čak danima pre nego što se pojavi sam infarkt, pa se često ignorišu ili pogrešno tumače. Neobjašnjiv umor i otežano disanje pri manjem naporu još su neki od simptoma na koje žene često ne obrate pažnju, iako su to znakovi da srce nije u dobrom stanju.

Ako osetite ponavljajući pritisak ili bol u grudima, težinu, slabost, teško disanje ili mučninu, odmah se javite lekaru. Obratite pažnju i na simptome poput bola u leđima ili vilici, iznenadnog osećaja umora ili hladnog znoja. Nije preporučljivo čekati da simptomi prođu sami – svaki minut je važan.

Kardiolog dr Ivana Petrović posebno ističe: „Žene često imaju tihi infarkt bez tipične boli u grudima. Zato je važno da svaka žena zna da i netipični simptomi mogu ukazivati na ozbiljan problem sa srcem.”

Ako posumnjate na infarkt, odmah pozovite hitnu pomoć. Brza reakcija i medicinska intervencija mogu povećati šanse za oporavak i smanjiti rizik od komplikacija. Zdravlje je najvažnije, a za preciznu dijagnozu i savet uvek se obratite svom lekaru.

PMS donosi emotivne i fizičke oscilacije, ali postoje načini da ublažite simptome i sačuvate balans

Predmenstrualni sindrom (PMS) svakog meseca utiče na veliki broj žena, donoseći niz telesnih i emotivnih promena. Simptomi se mogu javiti nekoliko dana, a kod nekih žena čak i do dve nedelje pre menstruacije. Ove promene su povezane sa oscilacijama hormona, posebno estrogena i progesterona, i mogu biti blage ili izražene. Važno je znati da su ove reakcije u potpunosti prirodan deo menstrualnog ciklusa i ne predstavljaju slabost.

Promene raspoloženja su među najčešćim znacima PMS-a. Tokom ovog perioda, mnoge žene osećaju povećanu osetljivost, razdražljivost ili emotivnost. Sitnice koje bi inače ostale neprimećene mogu sada izazvati tugu ili nervozu. Uz to, često je prisutan umor i potreba za dužim odmorom, pa je važno obratiti pažnju na signale koje telo šalje.

Kada su u pitanju fizičke promene, mnoge žene primećuju nadutost, zadržavanje tečnosti, bol u donjem stomaku, tenziju u grudima i glavobolju. Ovi simptomi nastaju zbog promena u hormonskoj ravnoteži. Takođe, često se javlja pojačan apetit, posebno želja za slatkišima ili kaloričnom hranom, što je takođe posledica hormonalnih oscilacija. Zbog toga se savetuje da birate zdravije užine i redovno unosite dovoljno vode.

PMS može uticati i na svakodnevne odnose, pa su nesporazumi u porodici ili na poslu česti. Dobro je znati da razumevanje ovih promena pomaže i vama i vašim bližnjima. Redovno vežbanje i kvalitetan san mogu u velikoj meri olakšati neprijatnosti koje PMS donosi.

Specijalista ginekologije, dr Ana Petrović, naglašava: “PMS nije izmišljeno stanje. Hormonalne promene utiču na raspoloženje i fizičko zdravlje. Preporučujem ženama da osluškuju svoje telo i ne zanemaruju signale koje im ono šalje.”

Simptome PMS-a možete ublažiti i kroz nekoliko praktičnih navika. Umesto da posegnete za kofeinom ili alkoholom, odlučite se za uravnoteženu ishranu bogatu voćem, povrćem i integralnim žitaricama. Redovna fizička aktivnost doprinosi boljem raspoloženju i smanjenju stresa, a dovoljno sna pomaže da se osećate odmorno i stabilno. Ako PMS znatno ometa svakodnevni život, obavezno se obratite lekaru kako biste zajedno pronašli najbolje rešenje i eventualno prilagodili terapiju.