Hormonska terapija flasterima olakšava simptome menopauze i smanjuje rizik od ugrušaka, uz blaže nuspojave

U poslednje vreme raste broj žena u Srbiji i širom sveta koje se odlučuju za estrogenske flastere kao deo hormonske terapije u menopauzi. Ova terapija posebno je namenjena za period menopauze i perimenopauze, kada nivo estrogena prirodno opada i javljaju se simptomi poput valunga, noćnog znojenja ili promena raspoloženja. Estrogenski flasteri se izdvajaju kao savremenija zamena za tradicionalne oralne pilule, jer nude značajno smanjen rizik od krvnih ugrušaka, kao i srčanog i moždanog udara, zbog čega ih stručnjaci sve češće preporučuju.

Do novembra 2025. godine, hormonska terapija je nosila ozbiljna upozorenja o mogućim nuspojavama, što je izazivalo zabrinutost kod žena i lekara. Međutim, nova analiza relevantnih studija pokazala je da su rizici često bili preuveličani. Danas je poznato da estrogenski flasteri zaobilaze jetru jer deluju preko kože, čime se smanjuje rizik od ozbiljnih komplikacija. Dr Stephanie S. Faubion, ekspert za žensko zdravlje, naglašava: “Estrogenski flasteri nude bezbedniju opciju za žene koje žele da olakšaju simptome menopauze, a pritom smanjuju rizik od stvaranja ugrušaka u krvi.”

Terapija flasterima može značajno doprineti kvalitetu svakodnevnog života žena u menopauzi. Pored ublažavanja valunga i noćnog znojenja, flasteri pomažu kod vaginalne suvoće, iritacije i svraba. Dr Somi Javaid, ginekolog i hirurg, ističe važnost pravovremenog započinjanja terapije: “Upozorenje o crnoj kutiji štitilo je žene, ali je istovremeno ograničavalo pristup jednom od najefikasnijih rešenja za poboljšanje kvaliteta života. Kada se terapija započne na vreme, bliže perimenopauzi, koristi su značajnije i rizici su manji.”

Iako se često na društvenim mrežama može naići na tvrdnje da estrogen produžava život i smanjuje rizik od starosnih bolesti, stručnjaci naglašavaju da koristi zavise od trenutka primene i individualne procene svakog slučaja. Najnovija istraživanja pokazuju da rana primena estrogena može pozitivno uticati na zdravlje mozga, kostiju i srca, ali nije univerzalni lek za dugovečnost.

Pre nego što se odluče za hormonsku terapiju, ženama se savetuje konsultacija sa ginekologom kako bi zajedno sagledale sve rizike i koristi. Pravovremeni početak terapije i medicinski nadzor mogu doprineti zdravijem starenju i olakšati prolazak kroz izazove menopauze. Za tačnu dijagnozu i preporuku, obavezno se obratite svom lekaru.

Nizak broj belih krvnih zrnaca često stoji iza čestih infekcija – prepoznajte simptome i kada se javiti lekaru

Ako se kod vas često ponavljaju infekcije, posebno kao odrasloj ženi, to može biti prvi signal da je vreme da proverite broj belih krvnih zrnaca u krvi. Ženski organizam je dodatno podložan ovim promenama zbog hormona, trudnoće, menopauze ili korišćenja određene terapije, što sve može oslabiti imunitet. Smanjen broj belih krvnih zrnaca (leukopenija) slabi sposobnost organizma da se bori protiv bakterija i virusa, zbog čega se infekcije mogu javljati češće i trajati duže.

Leukopenija nastaje kada telo ne stvara dovoljno belih krvnih zrnaca, ili ih brzo gubi usled infekcija, autoimunih oboljenja, problema sa koštanom srži ili kao posledica lečenja malignih bolesti. Specijalista transfuziologije, dr Džoan Beker, ističe: „Najčešći razlog za nizak broj belih krvnih zrnaca je ili smanjena proizvodnja ili povećana potrošnja tokom infekcija ili pod uticajem lekova.“ Kod žena koje su na hemoterapiji, upravo ovaj vid terapije najčešće uzrokuje pad broja leukocita, dok je kod starijih osoba razlog često povezan sa ozbiljnijim bolestima krvi.

Važna informacija je da nizak broj belih krvnih zrnaca ne mora uvek predstavljati opasnost. Kod nekih žena, naročito onih afričkog, bliskoistočnog ili azijskog porekla, niže vrednosti su prirodne i ne nose rizik po zdravlje. Dr Beker naglašava: „Benigna etnička neutropenija je prirodna varijacija i ne povećava rizik od bolesti.“

Simptomi smanjenog broja belih krvnih zrnaca često nisu očigledni, ali česte prehlade, zapaljenja grla, ponavljajući herpes ili produženi oporavak od infekcija mogu biti alarm za proveru krvne slike. Ženama koje su na terapiji ili pate od hroničnih bolesti savetuje se redovna laboratorijska kontrola i praćenje vrednosti leukocita.

Za očuvanje zdravlja preporučuje se održavanje zdravih navika, dovoljno sna i dosledna higijena ruku. Izbegavajte kontakt sa osobama koje su bolesne, naročito ako ste pod terapijom koja utiče na imuni sistem. Ako primetite česte infekcije ili simptome bez jasnog uzroka, ne odlažite posetu svom lekaru kako biste na vreme dobile odgovarajuću dijagnostiku i savet.

Za svaku sumnju i tačnu dijagnozu obavezno se konsultujte sa izabranim lekarom.

Otkrijte kako da kontrolišete apetit bez strogih dijeta i postignete ravnotežu uz proverene savete nutricioniste

Prejedanje je čest izazov za žene u savremenom tempu života, naročito kada su pod stresom ili često preskaču obroke. Iako mnogi misle da je glad glavni problem pri održavanju figure, stručnjaci upozoravaju da je zapravo prejedanje češći uzrok viška kilograma jer je povezano sa navikama, emocijama ili nepravilnim izborom hrane. Najrizičnije je kada se obroci preskaču, jede neredovno ili se često poseže za slatkišima i grickalicama. Kada organizam duže vreme ne dobije hranu ili unosimo previše jednostavnih ugljenih hidrata, dolazi do naglog pada energije i snažne gladi, što često vodi prekomernom unošenju hrane. Brzo jedenje, bez dovoljno vremena za obrok, dodatno otežava situaciju jer mozak ne uspeva na vreme da registruje sitost. Dr Ivana Marković, specijalista za ishranu, ističe: „Potrebno je oko 20 minuta da mozak prepozna signal da smo siti. Sporije žvakanje i manje porcije pomažu da pojedemo manje, a da se ipak osećamo zadovoljno.”

Važno je napraviti razliku između prave fiziološke gladi i one koja nastaje iz emocionalnih razloga. Umor, stres ili dosada često stvaraju lažan osećaj gladi, čak i kada nam hrana nije potrebna. Pre nego što posegnete za grickalicama, pokušajte da popijete čašu vode ili se kratko prošetate – ove male promene mogu pomoći da izbegnete nepotrebne kalorije.

Nutricionisti preporučuju obroke bogate proteinima, vlaknima i zdravim mastima, jer ovakve namirnice pružaju osećaj sitosti i smanjuju potrebu za čestim grickanjem. Na primer, doručak sa jajima i povrćem ili užina sa orašastim plodovima i jogurtom održavaju stabilan nivo šećera u krvi.

Ključ za sprečavanje prejedanja je uravnotežena ishrana, dovoljno sna i redovno kretanje. „Kada žene redovno unose kvalitetne namirnice i vode računa o odmoru i stresu, apetit se prirodno stabilizuje i ne postoji potreba za strogim dijetama ili izgladnjivanjem”, naglašava dr Marković.

Na kraju, imajte na umu da promene navika zahtevaju vreme i strpljenje. Ako primetite da se prejedanje dešava duže vreme ili utiče na vaše zdravlje, obratite se lekaru ili nutricionisti za personalizovani savet.