Sastanak republikanskih senatora sa vršiocem dužnosti državnog tužioca izazvao podeljena mišljenja o fondu, potvrđeno u zvaničnim izjavama

Senator Ted Kruz iz Teksasa izjavio je da je sastanak održan u četvrtak između vršioca dužnosti državnog tužioca Toda Blanchea i republikanskih senatora bio jedan od najintenzivnijih u njegovoj karijeri. Sastanak je trajao dva sata, a tema je bio novi fond Ministarstva pravde poznat kao „anti-weaponization fund“. Kruz je u javnom obraćanju naveo da je sastanak bio veoma napet i da su prisutni senatori iznosili oštre stavove o predloženom fondu.

Prema dostupnim informacijama, Blanche je došao u Kongres sa ciljem da ubedi republikanske članove Senata da odustanu od protivljenja fondu vrednom gotovo 1,8 milijardi dolara. Sredstva su namenjena osobama koje tvrde da su bile predmet političkog progona. Ovaj fond deo je nagodbe kojom se rešava tužba bivšeg predsednika Donalda Trampa protiv Poreske uprave Sjedinjenih Država.

Najava fonda došla je u trenutku kada su senatori razmatrali paket mera za finansiranje bezbednosti granica i sprovođenje imigracione politike do kraja Trampovog mandata. Iako fond Ministarstva pravde nije direktno povezan sa merama o finansiranju granica, najavljeno je da će tokom takozvanog vote-a-rama u Senatu biti predloženi amandmani koji se tiču upravo ovog fonda. Umesto toga, nakon sastanka sa Blancheom, glasanja su otkazana, a senatori su otišli na pauzu povodom Dana sećanja.

Senator Kruz je u svom obraćanju istakao da je tokom sastanka više od 40 republikanskih senatora izrazilo rezerve prema fondu, a prema njegovim rečima, oko polovine je bilo spremno da glasa zajedno sa demokratama po tom pitanju. „Bili bismo u manjini kod tih amandmana, jer je znatan broj kolega bio spreman da podrži predloge demokrata“, naveo je Kruz.

Demokrate su najavile da će nastaviti sa pokušajima da fond bude deo paketa za finansiranje bezbednosti i imigracije. Nakon sastanka, nije bilo zvaničnih saopštenja o daljim koracima, ali je poznato da će se rasprava o ovim pitanjima nastaviti nakon povratka senatora sa pauze.

Odluka o fondu izazvala je podeljene reakcije među senatorima, a dalji razvoj događaja zavisiće od nastavka parlamentarnih pregovora. Nezavisno nije moguće verifikovati sve tvrdnje iznetih tokom sastanka.

Zvaničnici navode da odluka o mogućim udarima još nije doneta, dok diplomatski kontakti traju

Administracija Sjedinjenih Američkih Država razmatra nove vojne udare na ciljeve u Iranu, saopštili su izvori upoznati sa planiranjem u petak, 22. maja 2026. godine. Prema tim navodima, odluka o sprovođenju pomenutih udara nije bila doneta do poslepodnevnih sati.

Prema izjavama izvora koji su bliski procesu odlučivanja, pripreme za potencijalne vojne akcije odvijaju se paralelno sa nastavkom diplomatskih napora u vezi sa aktuelnim tenzijama između Vašingtona i Teherana. Detalji o mogućim ciljevima ili obimu operacija nisu saopšteni.

Zvaničnici su naveli da predsednik Sjedinjenih Država nije bio u mogućnosti da prisustvuje određenim planiranim događajima zbog, kako je saopšteno, „okolnosti vezanih za rad vlade”. Dalji razlozi i sadržaj tih okolnosti nisu objavljeni.

Izvori nisu precizirali da li bi eventualni udari bili odgovor na nedavne događaje ili deo šire strategije u regionu. Pored toga, nije poznato da li bi operacije bile usmerene isključivo na vojne ciljeve ili bi obuhvatale i druge aspekte.

Dok traju pripreme za moguće vojne aktivnosti, diplomatski kanali između Sjedinjenih Država i Irana ostaju aktivni. Prethodnih nedelja, više međunarodnih aktera pozivalo je na deeskalaciju i nastavak pregovora u cilju izbegavanja daljeg zaoštravanja situacije u regionu Bliskog istoka.

Podsećamo, odnosi između Sjedinjenih Država i Irana bili su zategnuti tokom prethodnih godina, uz povremene incidente u strateškim oblastima poput Persijskog zaliva i Hormuškog moreuza. Pitanje kontrole pomorskih ruta, kao i pitanja vezana za nuklearni program Irana, predstavljaju ključne tačke neslaganja između dve strane.

Nije izdato zvanično saopštenje iz Teherana u vezi sa najavama mogućih udara u trenutku objavljivanja ove vesti. Takođe, nezavisni izvori nisu mogli da potvrde detalje planova Sjedinjenih Država.

Međunarodna zajednica pažljivo prati razvoj događaja, a posmatrači ocenjuju da bi svaki novi vojni sukob u ovom regionu mogao imati šire posledice po stabilnost Bliskog istoka.

Više izvora potvrdilo je da je direktor CIA tokom posete Kubi poveo člana tima iz operacije u Venecueli; kubanske vlasti nisu javno komentarisale sastanak

Direktor Centralne obaveštajne agencije (CIA) Džon Ratklif posetio je Havanu prošle nedelje radi sastanka sa visokim zvaničnicima Kube, prenose izvori upoznati sa događajem. Prema navodima više izvora, Ratklif je tokom ove retke posete Kubi poveo i jednog od operativaca koji su učestvovali u američkoj misiji hapšenja tadašnjeg venecuelanskog lidera Nikolasa Madura ranije ove godine.

Kuba i Venecuela su bile bliski saveznici pre hapšenja Madura, dok je kubanska vlada javno iznosila svoj stav u vezi sa dešavanjima u Venecueli. Zasad nije poznato da li je kubanska strana bila unapred obaveštena o prisustvu pomenutog operativca na sastanku, niti šta je bila tačna tema razgovora između američke delegacije i kubanskih zvaničnika.

Sastanak u Havani označen je kao neuobičajen s obzirom na retke kontakte na visokom nivou između Sjedinjenih Američkih Država i Kube u poslednjim godinama. Iako detalji razgovora nisu javno objavljeni, izvori ističu da je prisustvo člana tima iz operacije u Venecueli izazvalo pažnju među analitičarima i diplomatskim krugovima.

Kubanske vlasti do sada nisu zvanično komentarisale sastanak niti objavile informacije o sadržaju razgovora. Amerikanska strana takođe nije izdala detaljno saopštenje o razlozima uključivanja operativca iz misije u Venecueli. Prema izvorima, čitava poseta je ocenjena kao korak u složenim odnosima između Vašingtona i Havane.

Venecuela i Kuba su tokom poslednjih godina razvijale bliske političke i ekonomske veze, a hapšenje Madura dovelo je do promena u diplomatskim odnosima u regionu. Prethodni pokušaji posredovanja i pregovora između SAD i Kube nisu rezultirali trajnim dogovorima. Sastanak u Havani dolazi u trenutku pojačanih tenzija i promena u regionalnim savezima.

Nezavisni izvori nisu mogli da potvrde više detalja o sadržaju sastanka, niti da preciziraju ulogu operativca koji je bio prisutan. Zvanični komentari sa obe strane za sada izostaju.