Visoke temperature povećavaju rizik od povreda i u zatvorenim prostorima – evo kako da se zaštitite ovog leta

Letnje vrućine donose brojne izazove, naročito za žene koje rade u uslovima visokih temperatura. Prema rečima prof. dr Svetlane Stanišić Drakulić, vrućina ne predstavlja opasnost samo za one koji rade na otvorenom, već i za zaposlene u halama, kuhinjama i skladištima. Ekstremna toplota može umanjiti pažnju, koordinaciju i brzinu reakcije, čime se povećava šansa za povrede na radu. Tokom letnjih meseci, kada temperature rastu širom Srbije, ovaj rizik postaje posebno izražen.

Statistički podaci pokazuju da svake godine gotovo 23 miliona ljudi doživi povredu na poslu usled izloženosti toploti. Povrede ne nastaju samo zbog direktnog sunčevog udara, već i zbog gubitka koncentracije ili pogrešne procene rizika. Zato su žene koje rade u trgovinama, fabrikama ili u prevozu jednako izložene opasnosti kao i one koje rade na polju.

Važno je znati da rizik od povreda raste čak i pre nego što temperature dosegnu ekstremne vrednosti. Na toplotnom indeksu od 29,4 °C rizik već počinje da raste, dok na 32,2 °C postoji 3% veća šansa za povredu. Sa daljim povećanjem temperature, rizik raste: 6% na 35 °C, 10% na 37,8 °C, 15% na 40,6 °C i čak 20% na 43,3 °C. Kako navodi prof. dr Stanišić Drakulić, „rizik od povrede ne počinje tek pri skoro nepodnošljivim temperaturama, već raste i u opsegu koji je za mnoge deo svakodnevnog radnog ambijenta.“ Zbog toga je važno da žene obrate pažnju na simptome čak i kada ne osećaju intenzivnu vrućinu.

Posebno su ugrožene žene koje rade u zatvorenim prostorima poput proizvodnih pogona, gde rizik od povrede raste za 17% na 37,8 °C, a na 43,3 °C čak za 34%. Prostorije bez dobre ventilacije, poput skladišta, radionica i kuhinja, mogu biti jednako rizične kao i rad na otvorenom. Kako ističe prof. dr Stanišić Drakulić, „toplotni rizik ne pogađa samo one koji rade napolju. Pregrejane prostorije, skladišta, radionice i kuhinje mogu predstavljati visok rizik za povrede.“

Prevencija je najvažnija. Preporučuje se pravljenje redovnih pauza i dovoljno hidriranja, kao i nošenje lagane, svetle odeće. Izbegavajte naporne fizičke aktivnosti u najtoplijem delu dana i, kada je moguće, organizujte posao u ranim jutarnjim ili kasnim popodnevnim satima. U zatvorenim prostorima treba obezbediti dobru ventilaciju i rashlađivanje. Obratite pažnju na prve znake iscrpljenosti – glavobolju, vrtoglavicu, slabost ili dezorijentaciju. Ukoliko primetite ove simptome kod sebe ili koleginica, odmah prekinite rad i potražite hladnije mesto.

Na kraju, prof. dr Stanišić Drakulić podseća: „Mnogo pre pojave toplotnog udara, visoke temperature mogu narušiti koordinaciju pokreta, ravnotežu, pažnju i pamćenje. Zbog toga je važno da svaka žena osluškuje svoje telo i reaguje na vreme.” Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.

Adhezivni kapsulitis otežava svakodnevne pokrete, a posebno je čest kod žena između 40. i 60. godine života

Zamrznuto rame, poznato i kao adhezivni kapsulitis, predstavlja bolno stanje koje može značajno otežati obavljanje svakodnevnih aktivnosti. Ova dijagnoza najčešće se javlja kod žena u dobi od 40 do 60 godina, naročito u periodu menopauze. Prema podacima Američke akademije ortopedskih hirurga, čak do 5% ljudi može iskusiti zamrznuto rame tokom života, zbog čega je važno na vreme prepoznati simptome i potražiti pomoć.

Ovo stanje nastaje kada tkivo koje okružuje zglob ramena postane zadebljano i ukočeno, što dovodi do postepenog smanjenja pokretljivosti i pojačanja bola. Na početku se bol često javlja tokom noći, ali kasnije rame može potpuno da izgubi pokretljivost. Obavljanje svakodnevnih aktivnosti kao što su oblačenje ili podizanje ruke postaje otežano.

Uzroci zamrznutog ramena nisu u potpunosti razjašnjeni, ali stručnjaci smatraju da su hormonske promene u menopauzi povezane sa razvojem ovog problema. Dr Natasha Trentacosta, specijalista sportske medicine, ističe: “Sve više žena primećuje simptome zamrznutog ramena neposredno pre ili tokom menopauze.” Ona dodaje: “Hormonski disbalans može uticati na vezivna tkiva i izazvati upalu.” S druge strane, fizioterapeutkinja Nancy R. Kirsch upozorava da žene često zanemare prve znake, pripisujući ih zamoru ili lošem položaju prilikom spavanja, pa se stanje može razvijati mesecima ili godinama ako se ne leči.

Simptomi uključuju postepeno smanjenje pokretljivosti ramena i uporan bol koji može ometati san i svakodnevne obaveze. Ako primetite da ne možete da podignete ruku ili vas rame boli čak i u mirovanju, važno je da se obratite lekaru. Dr Gregory Cvetanovich, ortopedski hirurg, naglašava: “Zamrznuto rame ima tri faze: bolna faza, faza ukočenosti i faza oporavka.” On savetuje: “Pravovremeno započeta fizikalna terapija može značajno skratiti trajanje simptoma.”

Pored bola i ograničene pokretljivosti, žene često osećaju napetost u ramenu. Pravilno vođene vežbe i fizikalna terapija mogu ublažiti tegobe. Dhinu Jayaseelan, profesor rehabilitacionih nauka, savetuje: “Vežbe istezanja i jačanja, uz nadzor stručnjaka, najvažnije su za oporavak.” Zamrznuto rame obično traje nekoliko meseci do nekoliko godina, ali uz adekvatnu terapiju trajanje tegoba može biti kraće. Podrška porodice i adekvatan odmor takođe su značajni za brži oporavak.

Za tačnu dijagnozu i odgovarajući savet, obavezno se konsultujte sa lekarom.

Melanotan, poznat kao ‘Barbie peptid’, obećava preplanulost bez UV zraka, ali stručnjaci upozoravaju na moguće zdravstvene posledice

U poslednje vreme, trend postizanja preplanule kože bez izlaganja suncu postao je izuzetno popularan, naročito među ženama koje prate društvene mreže. Mnoge influenserke preporučuju takozvani ‘Barbie peptid’, odnosno melanotan, kao brz način za postizanje bronzanog tena bez sunčanja. Ovaj sintetički peptid, melanotan I i melanotan II, podstiče proizvodnju melanina u koži i na taj način stvara tamniju nijansu, objašnjava dr Jennifer Lucas, dermatolog i dermato-hirurg iz Cleveland Clinic. Za razliku od klasičnih krema za samopotamnjivanje, melanotan menja boju kože kroz unutrašnje mehanizme. Pored toga, melanotan II može uticati na smanjenje apetita i pojačavanje libida, zbog čega ga mnogi nazivaju ‘trifektom’ za letnju figuru.

Iako je melanotan privukao pažnju zbog mogućnosti postizanja preplanule kože bez oštećenja od UV zračenja, stručnjaci ističu da njegova bezbednost nije potvrđena. Ove supstance nisu odobrene od strane zdravstvenih institucija, a poznato je da mogu izazvati razne neželjene efekte: promene na koži, mučninu, povišen krvni pritisak, pa čak i pojavu pigmentisanih mladeža. Dr Naiem T. Issa, dermatolog i profesor na George Washington University, upozorava: ‘Melanotan nije bezbedan za svakodnevnu upotrebu. Postoje ozbiljne sumnje u vezi sa dugoročnim posledicama po zdravlje.’ On naglašava da su žene posebno osetljive na ove nuspojave zbog hormonskih promena tokom života.

Društvene mreže i stalna potraga za savršenim tenom podstiču žene da isprobaju ovakve proizvode, ali rizici su značajni. Upotreba melanotana može dovesti do oštećenja kože, promena u izgledu mladeža i čak povećanja rizika od raka kože. Stručnjaci savetuju da se pre bilo kakvog tretmana posavetujete sa dermatologom. ‘Pre nego što se odlučite za bilo koji tretman, posavetujte se sa dermatologom’, poručuje dr Lucas. Dodaje i da je zdravlje kože najvažnije, a brza rešenja sa nepoznatim posledicama mogu biti opasna.

Za tačnu dijagnozu i savet, obavezno se obratite svom lekaru.