Inflacija u evrozoni dostizaće 3 odsto u 2026, 2,3 odsto u 2027. i 2 odsto u 2028, prema projekcijama ECB

Evropska centralna banka (ECB) saopštila je da će inflacija u evrozoni ostati iznad ciljanih 2 odsto i tokom prve polovine 2027. godine, uprkos očekivanim dodatnim povećanjima referentnih kamatnih stopa, pokazuje zapisnik sa junske sednice o monetarnoj politici. Članovi Saveta ECB razmatrali su projekcije prema kojima će ukupna inflacija tokom leta dodatno porasti i zadržati se iznad cilja od 2 odsto do prve polovine 2027, iako su u procenama već uračunata gotovo tri povećanja kamatnih stopa od po 25 baznih poena.

Prema najnovijim procenama stručnjaka, inflacija u evrozoni iznosiće u proseku 3 odsto u 2026, zatim 2,3 odsto u 2027. i 2 odsto u 2028. godini. Izvršna direktorka ECB Izabel Šnabel navela je da osnovna inflacija ostaje visoka, a pritisci na rast cena se nastavljaju, ističući da se privreda evrozone još nije vratila na nivo pre izbijanja geopolitičkih sukoba.

Prema zapisniku, članovi Upravnog saveta ECB složili su se da komunikacija banke treba da ostane neutralna i fleksibilna, bez stvaranja utiska da je junsko povećanje kamata početak unapred definisanog ciklusa ili jednokratna mera. Evropska centralna banka je 11. juna povećala sve tri ključne kamatne stope za po 25 baznih poena: referentnu kamatnu stopu na depozite na 2,25 odsto, kamatu na glavne operacije refinansiranja na 2,4 odsto i kamatu na graničnu kreditnu liniju na 2,65 odsto. Istovremeno je upozorila na višu inflaciju i sporiji privredni rast u evrozoni zbog rata na Bliskom istoku.

Prva banka Evropske unije sa EMTN programom na HKEX, inicijalna emisija od milijardu evra uz kupon od 4,625 odsto

OTP Grupa je 30. juna 2026. godine postala prva banka iz Evropske unije koja je uspostavila srednjoročni program evro obveznica (EMTN) na Hongkonškoj berzi, sa ukupnom vrednošću programa od 7 milijardi evra. Ovaj događaj obeležen je ceremonijom dodele nagrada u Connect hali Hongkonške berze, naglašavajući strateško jačanje prisustva OTP Grupe na azijskom tržištu kapitala.

Novi EMTN program omogućava OTP Grupi dugoročnu priliku za prikupljanje sredstava u različitim valutama, rokovima dospeća i strukturama, kao i izgradnju čvršćih veza sa azijskim institucionalnim investitorima. Kompanija je 16. juna 2026. godine realizovala prvu emisiju u okviru ovog programa – obveznice u iznosu od milijardu evra, koje su listirane na berzama u Hong Kongu i Luksemburgu. Ova emisija predstavlja najveću transakciju obveznica OTP-a do sada, privukavši maksimalan broj porudžbina u vrednosti od 4,1 milijarde evra, uz kupon stopu od 4,625 odsto.

Sándor Patak, direktor za odnose sa investitorima i operacije na tržištu kapitala OTP banke, izjavio je povodom ovog uspeha: „Listiranje našeg EMTN programa u Hong Kongu je jasan dokaz dugoročne vizije OTP banke i strateške posvećenosti međunarodnim tržištima kapitala. Hong Kong se izdvaja kao jedan od vodećih svetskih međunarodnih finansijskih centara, služeći kao ključni most između Istoka i Zapada. Za OTP banku, ovo nije samo prilika za pristup likvidnosti, već i za produbljivanje odnosa i izgradnju trajnog poverenja sa investitorima u ovom dinamičnom regionu.“

OTP Grupa je 2025. godine izdala svoju prvu zelenu obveznicu Dim Sum, postavši time prva mađarska institucija koja je emitovala javnu ofšor zelenu obveznicu u juanima. Ova strategija dodatno potvrđuje rastuće prisustvo OTP Grupe na azijskim tržištima.

Na najnovijoj rang listi Forbes Global 2000, OTP Grupa je zauzela 398. mesto, što je poboljšanje za više od 600 pozicija u odnosu na rang iz 2022. godine, čime se potvrđuje njen snažan rast i pozicija na međunarodnom finansijskom tržištu.

Uvoz mesa porastao sa pet miliona na 256 miliona evra, cene elektronike 13 odsto iznad EU proseka

Zvanična statistika pokazuje da su cene u Srbiji na nivou od 68 odsto evropskog proseka, dok je BDP po stanovniku iznosio svega 52 odsto proseka BDP-a Evropske unije u prethodnoj godini. Kada se izuzmu struja, komunalije, alkohol, duvan i ugostiteljske usluge, cene u Srbiji praktično su izjednačene sa prosekom EU, a u pojedinim kategorijama, poput bele tehnike, elektronike i telekomunikacija, prema podacima Eurostata, troškovi su čak i viši od evropskog proseka.

U segmentu hrane, podaci za prošlu godinu pokazuju da su cene dostigle 96,6 odsto proseka EU, dok su bezalkoholna pića bila na 97 odsto. Udeo troškova za hranu u ukupnoj potrošnji domaćinstava u Srbiji iznosi 36 odsto, dok je u zemljama EU taj procenat oko 14 odsto. To znači da građani Srbije, iako kupuju hranu po sličnim cenama kao i stanovnici bogatijih zemalja, zbog nižih prihoda ostaju sa znatno manje novca za druge potrebe.

Ekonomisti kao razloge za ovu situaciju navode fiksni kurs dinara prema evru, neefikasnost domaće proizvodnje – naročito u poljoprivredi, rast plata koji prevazilazi rast produktivnosti i nedostatak konkurencije na tržištu. Prema mišljenju ekonomiste Dragovana Milićevića, na sličan nivo cena hrane u Srbiji i EU utiču organizacija tržišta, ograničena ponuda iz domaće poljoprivrede i precenjen kurs dinara, koji je doveo do toga da je uvoz prehrambenih proizvoda u Srbiju povećan preko tri puta u poslednjih nekoliko godina. On navodi da “precenjen kurs dinara je značajno pojefitnio uvoz voća i povrća. Na tome se zgrću ogromni profiti dok su troškovi proizuvodnje u dinarima povećani nekoliko puta.”

Kada je reč o uvozu mesa, podaci pokazuju drastičan rast – sa pet miliona evra u 2026. godini na 256 miliona evra u 2024, što je povećanje više od 50 puta. Tokom prošle godine, uvoz mesa je smanjen na 213,5 miliona evra. Posebno se izdvaja uvoz svinjetine, koji je sa 1,8 miliona evra porastao na 165 miliona evra u 2024, dok je prošle godine iznosio 120 miliona evra. Istovremeno, broj grla svinja u Srbiji smanjen je za 40 odsto.

Kada su u pitanju proizvodi široke potrošnje, potrošačka elektronika u Srbiji bila je 13 odsto skuplja od proseka EU prošle godine, dok je bela tehnika bila skuplja za tri odsto. Telekomunikacione usluge i internet, uključujući i TV, skuplji su u Srbiji za oko tri odsto u odnosu na evropski prosek. Analitičari ističu da je pitanje konkurencije ključno u ovim segmentima, a da regulatorna tela, kao što su Komisija za zaštitu konkurencije i Komisija za kontrolu državne pomoći, nisu u potpunosti nezavisna i efikasna.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Nišu, Boban Stojanović, navodi da na tržištu telekomunikacija postoji praksa međusobnog praćenja cena između operatera, dok dominantni uvoznici obuće diktiraju cene u ovom sektoru. “Dominantan položaj nije kažnjiv automatski, ali jeste njegova zloupotreba. Nju bi trebalo da otkrije Komisija, ali ona nije nezavisna”, istakao je Stojanović.