Intenzivan osećaj straha i ubrzan rad srca po buđenju često zbunjuju žene svih uzrasta – evo šta ih izaziva i kako sebi pomoći
Buđenje uz nagli talas straha, ubrzan rad srca i otežano disanje može biti prvi znak jutarnjeg napada panike, koji najčešće pogađa žene različitih životnih dobi. Ovi simptomi obično nastupaju odmah nakon što otvorite oči, bez jasnog razloga, što dodatno može povećati osećaj brige i stresa na samom početku dana.
Jutarnji napadi panike karakterišu iznenadne i snažne epizode anksioznosti koje traju svega nekoliko minuta. Tipični simptomi uključuju jako lupanje srca, osećaj nedostatka vazduha, preznojavanje, drhtanje i vrtoglavicu. Zbog toga što podsećaju na simptome srčanog udara, mnoge žene u tom trenutku pomisle da je reč o ozbiljnom kardiološkom problemu i često potraže hitnu medicinsku pomoć. Pored fizičkih tegoba, javlja se i osećaj gubitka kontrole, strah od smrti ili izražena zbunjenost.
Stručnjaci objašnjavaju da je jedan od glavnih uzroka jutarnjih napada panike povišeno lučenje hormona stresa, posebno kortizola i adrenalina, u ranim jutarnjim satima. Ova fiziološka reakcija pomaže telu da iz stanja sna pređe u budno stanje, ali kod osoba sklonih anksioznosti može izazvati izraženije simptome panike. Hronični stres, emotivna iscrpljenost, narušen san i psihičko opterećenje dodatno povećavaju verovatnoću ovih tegoba. Žene koje već imaju anksiozne poremećaje, depresiju ili posttraumatski stres posebno su osetljive na ovakve simptome.
Dr Marija Petrović, specijalista psihijatrije, naglašava: “Jutarnji napadi panike najčešće se javljaju kod osoba koje su pod dugotrajnim stresom ili imaju genetsku predispoziciju za anksiozna stanja. Simptomi su intenzivni, ali nisu opasni po život. Važno je prepoznati ih i naučiti tehnike smirivanja.”
Kako biste lakše ublažili simptome nakon buđenja, preporučuje se da pažnju usmerite na disanje – nekoliko minuta dubokih, sporih udaha i izdaha može umiriti telo. Može pomoći i kratka šetnja, umivanje hladnom vodom ili lagano istezanje. Fokusiranje na predmete ili zvuke iz okruženja takođe može smanjiti osećaj straha. Ženama koje češće doživljavaju jutarnje napade panike savetuje se vođenje dnevnika simptoma i razgovor sa stručnjakom.
Važno je napomenuti: Ukoliko su simptomi česti ili se pogoršavaju, obavezno se javite lekaru radi provere ozbiljnijih stanja i stručne podrške. Samostalno postavljanje dijagnoze i terapije se ne preporučuje – za tačnu dijagnozu i savet obratite se stručnjaku.
