Stomatolog otkriva zašto prejako četkanje i nepravilno vreme mogu narušiti zdravlje zuba i desni

Pravilna rutina pranja zuba deo je svakodnevnog života mnogih žena, ali često se u toj rutini potkrade greška koja može imati ozbiljne posledice po oralno zdravlje. Dr Sem Džetva, stomatolog sa bogatim iskustvom, upozorava da je najčešći problem prejako četkanje zuba. Mnoge žene misle da će snažnije četkanje efikasnije očistiti zube i ukloniti mrlje, ali zapravo tako mogu oštetiti zubnu gleđ, što vodi do osetljivosti, povlačenja desni i čak tamnijeg izgleda zuba. “Kada jednom izgubite gleđ, ona se ne može obnoviti. Zbog toga je prevencija izuzetno važna”, naglašava dr Džetva.

Pravilna tehnika pranja zuba od velikog je značaja jer utiče ne samo na zdravlje zuba, već i na samopouzdanje i opšte zdravlje žene. Povlačenje desni ume da izazove i estetske probleme, što posebno zabrinjava žene. Dr Džetva preporučuje korišćenje četkice sa mekim vlaknima i nežne kružne pokrete, a izbegavanje snažnog, horizontalnog trljanja. “Učinkovitost nije u sili, već u pravilnosti i doslednosti tehnike”, ističe on.

Još jedna česta greška je pranje zuba odmah nakon konzumacije kiselih pića ili hrane, poput voćnih sokova, kafe, gaziranih napitaka ili jabukovog sirćeta. Dr Džetva objašnjava: “Nakon konzumiranja ovakvih napitaka, zubna gleđ je privremeno omekšana. Ako perete zube odmah, rizikujete da dodatno oštetite ovu zaštitnu barijeru.”

Da biste sačuvali svoje zube, stomatolog savetuje da sačekate najmanje 30 minuta posle jela ili nakon kiselih napitaka pre nego što perete zube. To daje pljuvački vreme da neutrališe kiseline i ojača gleđ. Takođe preporučuje da odmah nakon obroka isperete usta običnom vodom, što značajno smanjuje rizik od oštećenja zuba.

Male promene, poput izbora mekše četkice i strpljenja nakon obroka, mogu dugoročno doprineti zdravlju i lepoti osmeha. “Prevencija je uvek bolja od lečenja. Zube treba negovati sa pažnjom i nežnošću, a ne snagom”, zaključuje dr Sem Džetva. Za preciznu dijagnozu i savete najbolje je obratiti se svom stomatologu.

Otkrijte kako tajming vaše šetnje utiče na sagorevanje masti, probavu i kontrolu šećera u krvi

Sve više žena se pita kada je najbolje vreme za šetnju – pre ili posle jela – kako bi poboljšale zdravlje, olakšale varenje ili ubrzale gubitak kilograma. Pravi izbor zavisi od vaših ličnih ciljeva i potreba organizma. Ako je vaš cilj sagorevanje masti, stručnjaci savetuju šetnju na prazan stomak, najčešće ujutru ili tri do četiri sata nakon poslednjeg obroka. U tom periodu telo koristi rezerve masti za energiju, a istraživanja pokazuju da fizička aktivnost pre doručka može povećati sagorevanje masti i do 70 odsto. Pored toga, šetnja pre jela podstiče cirkulaciju, povećava nivo energije i pomaže u stabilizaciji šećera u krvi.

Međutim, ukoliko imate probleme sa varenjem ili želite da sprečite nagle skokove šećera, lagana šetnja od 10 do 15 minuta odmah nakon obroka može biti bolji izbor. Ova navika ubrzava probavu i smanjuje osećaj nadutosti, gasova i podrigivanja, što posebno pogoduje ženama sa osetljivim stomakom. Najdelotvornije je krenuti u šetnju u roku od 30 minuta nakon jela, jer tada nivo glukoze najviše raste. Istraživanja su pokazala da brza šetnja od 30 minuta nakon obroka daje bolje rezultate za mršavljenje nego ako šetate sat kasnije, a čak i vrlo kratke šetnje od 2 do 5 minuta imaju povoljan efekat, naročito uz svakodnevno ponavljanje.

Važno je da izaberete vreme šetnje u skladu sa svojim potrebama – za sagorevanje masti birajte jutro ili nekoliko sati posle jela, dok je za stabilizaciju šećera i poboljšanje varenja idealno prošetati ubrzo nakon obroka. Stručnjaci napominju da treba slušati svoje telo i ne preterivati, pogotovo ako imate osetljiv želudac ili neku hroničnu bolest. Dr Ana Jovanović, specijalista interne medicine, ističe: “Šetnja je najjednostavniji način da žene poboljšaju probavu i regulišu nivo šećera u krvi. Preporučujem laganu šetnju nakon obroka, posebno osobama sa dijabetesom tipa 2 (bolest u kojoj telo ne koristi insulin pravilno) ili sindromom iritabilnog creva (stanje u kojem creva burno reaguju na stres i hranu).”

Ona takođe dodaje: “Nije potrebno da hodate dugo – i nekoliko minuta može napraviti razliku, ali je važno da to radite redovno.” Ako nemate vremena za duže šetnje, svaka fizička aktivnost nakon jela doprinosi boljem zdravlju, dok intenzivne vežbe odmah nakon obroka mogu biti neprijatne i pogoršati tegobe kod osetljivih osoba. Dugoročno, preporuka je da dnevno pređete oko 10.000 koraka, jer tako poboljšavate zdravlje srca, san i smanjujete rizik od dijabetesa tipa 2. Pre nego što uvedete nove navike, posebno ako imate hronične bolesti, posavetujte se sa lekarom.

Ana Kanadas sa Kembridža otkriva koje proizvode treba izbegavati radi smanjenja rizika od oštećenja DNK i karcinoma

Briga o zdravlju kroz pravilnu ishranu postaje sve važnija, posebno kada je reč o prevenciji ozbiljnih bolesti poput raka. Naučnica Ana Kanadas sa Univerziteta Kembridž već šest godina istražuje kako određene namirnice utiču na nastanak karcinoma i oštećenje DNK. Njeno istraživanje ukazuje da svakodnevna ishrana može imati veliki uticaj na zdravlje, a žene su naročito u riziku zbog učestalosti pojedinih oblika raka, kao što je rak dojke. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, postoji jasna veza između nekih grupa hrane i razvoja karcinoma.

Ana Kanadas posebno upozorava na deset proizvoda koje izbegava: prerađeno meso (slanina, kobasice, naresci), zaslađene gazirane napitke, ultraprerađene grickalice, prerađene žitarice za doručak, zapečeno ili zagorelo meso, duboko prženu brzu hranu, veoma prerađene “zdrave” proizvode (proteinske pločice, dijetalne grickalice), energetska pića, aromatizovane mlečne dodatke za kafu i alkohol. Ona naglašava da je prerađeno meso, prema klasifikaciji Svetske zdravstvene organizacije, kancerogeno zbog povezanosti sa rakom debelog creva. Kako kaže Kanadas: “Nikada ne biram prerađeno meso, jer je dokazano da povećava rizik od raka debelog creva i direktno oštećuje DNK.”

U nastavku, naučnica objašnjava i dodatne rizike: šećeri iz gaziranih sokova dovode do naglog skoka glukoze i povećavaju rizik od gojaznosti, što je povezano sa većom pojavom karcinoma. Ultraprerađene grickalice i žitarice sadrže mnogo šećera, aditiva i kalorija, a malo korisnih vlakana. Termička obrada mesa pri visokim temperaturama doprinosi stvaranju opasnih hemijskih spojeva, što potvrđuju laboratorijska istraživanja. Pržena brza hrana može sadržati akrilamid, spoj koji se smatra potencijalno kancerogenim, dok brojni “zdravi” proizvodi sadrže veštačke aditive. Energetska pića su još jedan problem: “Energetska pića sadrže kombinaciju šećera i stimulansa koji su posebno štetni za zdravlje srca i krvnih sudova”, ističe Kanadas.

Kada je reč o alkoholu, Kanadas ga potpuno izbegava: “Čak i umereno konzumiranje alkohola povećava rizik od nekoliko vrsta raka, uključujući rak dojke i jetre. Etanol se u telu pretvara u acetaldehid koji direktno oštećuje DNK”, naglašava ona. Da biste smanjili rizik, savetuje da birate što prirodnije i minimalno prerađene namirnice, izbegavate prženje na visokim temperaturama i ograničite unos dodatog šećera. Pre kupovine obavezno proverite sastav proizvoda, čak i ako su predstavljeni kao “zdravi”. Za konačnu dijagnozu i preporuke, savetuje se konsultacija sa lekarom.