Država planira novi krug subvencija za zamenu prozora, izolaciju i ugradnju solarnih sistema u narednih mesec dana.

Nove subvencije za građane za unapređenje energetske efikasnosti najavljene su kao prilika da domaćinstva uz podršku države pokriju značajan deo troškova. Prema najavi, javni poziv za gradove i opštine za novi krug subvencija biće raspisan tokom narednog meseca. Na taj način, do kraja 2027. godine, dodatnih 20.000 domaćinstava moći će da zameni prozore, odradi izolaciju fasada i krovova, ali i ugradi solarne i toplotne pumpe.

Dubravka Đedović Handanović, ministarka rudarstva i energetike u tehničkom mandatu, objasnila je da građani mogu ostvariti različite nivoe podrške kroz nove subvencije za građane. Ako domaćinstvo odabere samo jednu meru, kao što je zamena prozora ili izolacija fasade, država pokriva do 50% ukupnih troškova. Međutim, ukoliko se kombinuje više mera, na primer zamena stolarije i postavljanje izolacije, država pokriva čak do 65% ukupne vrednosti radova.

Kako funkcionišu nove subvencije za građane

Do sada je, prema zvaničnom saopštenju, 50.000 kuća i stanova postalo energetski efikasnije zahvaljujući ovim merama. Đedović Handanović je istakla da će još 20.000 domaćinstava dobiti olakšice do kraja naredne godine. Tokom obilaska domaćinstava koja su već koristila subvencije, ministarka je navela primer porodice Radović, koja je nakon više od pola veka dobila novu stolariju, prozore i vrata. Takođe, porodica Arsović je u procesu zamene stolarije, a radovi će biti završeni za nekoliko dana.

Prema njenim rečima, koristi ovih radova prevazilaze samo zamenu prozora ili izolaciju. „To nisu samo novi prozori, izolacija ili ušteda energije. To su topliji domovi, manji računi, ali i konkretna podrška porodicama“, rekla je Đedović Handanović.

Ko ima pravo na olakšice i dodatne popuste

Građanima se preporučuje da prate javne pozive i prijave se za subvencije za unapređenje mera energetske efikasnosti. Pored toga, Vlada Srbije je usvojila izmene Uredbe o energetski ugroženom kupcu. To znači da će i ove grejne sezone olakšice za struju, gas i daljinsko grejanje obuhvatiti penzionere sa minimalnim primanjima, korisnike prava iz boračko-invalidske zaštite i socijalno ugrožene porodice.

Penzioneri sa minimalnim penzijama (do 31.092 dinara) koji imaju brojilo na svoje ime automatski će dobijati popust od 1.000 dinara na račune za električnu energiju tokom grejne sezone, od oktobra do marta. Korisnici prava iz boračko-invalidske zaštite imaće pravo na iste olakšice, ali treba da podnesu zahtev u opštini. Uslov za ostvarivanje popusta je posedovanje brojila na svoje ime. Takođe, ova olakšica ne ukida redovnih pet odsto popusta za redovno plaćanje računa.

Manji računi za energetski ugrožene kupce

Za energetski ugrožene kupce, tokom perioda od oktobra do marta, granica crvene zone ostaje na 1.600 kilovat-sati. To je posebno važno za one koji se greju na struju. Ministarka procenjuje da račun za električnu energiju za najugroženije građane može biti smanjen za oko 1.500 dinara mesečno.

Sve ove mere, uključujući nove subvencije za građane, usmerene su ka tome da domaćinstva u Srbiji žive udobnije i ostvare značajne uštede na troškovima grejanja i električne energije.

Sutra je Miholjdan, praznik sa posebnim značenjem u narodnim običajima i crkvenom kalendaru, a crno podebljano slovo otvara pitanja o dozvoljenim poslovima.

Sutra, 12. oktobra, obeležava se Miholjdan, jedan od praznika koji u srpskoj pravoslavnoj tradiciji i narodnim verovanjima zauzima značajno mesto. U crkvenom kalendaru, Miholjdan je označen crno podebljanim slovom, što često izaziva nedoumice među vernicima. Mnogi se pitaju da li je na ovaj dan dozvoljeno obavljati kućne poslove ili raditi na njivi, a ovo pitanje redovno prati miholjsko vreme u Srbiji.

Međutim, prema crkvenom tumačenju, crno podebljano slovo ne znači strogu zabranu svakodnevnih poslova, za razliku od crvenog slova koje označava velike praznike. Miholjdan je praznik sa takozvanom službom polieleja, što mu daje posebno mesto između običnog i velikog praznika. Takođe, ova oznaka ima zanimljivu istorijsku pozadinu. Tokom perioda Austrougarske, pojedini praznici koji su ranije bili označeni crvenim slovom prešli su u kategoriju crnih podebljanih, jer se vlastima činilo da je narodu previše neradnih dana.

Šta je dozvoljeno raditi na Miholjdan?

Na dan Miholjdan, vernici mogu slobodno kuvati, čistiti kuću, prati sudove ili raditi u bašti. Pranje veša i usisavanje nisu greh, jer zabrane ovakvog tipa potiču iz narodnih verovanja, a ne iz opšteg crkvenog pravila. Ipak, smisao praznika leži u molitvi, odlasku na liturgiju i činjenju dobrih dela. Ako Miholjdan padne u sredu ili petak, post se određuje prema crkvenom kalendaru za tu godinu, pa je preporučljivo proveriti propise o postu.

Miholjdan u narodnim običajima i verovanjima

Miholjdan je povezan sa mnogim običajima širom Srbije. Smatra se da tada nastupa prava jesen, a topli dani u oktobru nazivaju se miholjsko ili sirotinjsko leto. U nekim krajevima, posebno u Šumadiji, postoji verovanje da oko Miholjdana treba da se naniže najmanje 12 lepih dana, kako bi domaćini stigli da završe radove i pripreme se za zimu.

U pojedinim mestima, kao što su salaši, ovnovi koji su bili odvojeni od stada na ovaj dan se vraćaju među ovce, a domaćini ih kite cvećem uz bogat porodični ručak. Takođe, mladencima koji su se venčali nakon zimskih zadušnica nose se pokloni. U Dunavskoj klisuri, praznik je obeležen davanjem hrane prolaznicima, dok se u Homolju i Gruži vezuje za zaštitu useva i pripremu zimnice. U banatskim selima, običaj je priprema hrane za duše preminulih, što podseća na zadušnice.

Miholjdan: kome je praznik posvećen i kakva verovanja prate rođene tog dana

Prema crkvenom kalendaru, Miholjdan je dan kada se proslavlja Prepodobni Kirijak Otšelnik, pustinjak iz petog veka, poznat po izuzetnoj izdržljivosti, postu i skromnosti. Po narodnom verovanju, osobe rođene na Miholjdan smatraju se posebno darovitim i blagoslovenim, a predanje kaže da će ih kroz život pratiti blagostanje i sreća.

Posebno je zanimljivo da se praznik veoma poštuje u primorskim krajevima, poput Boke Kotorske, gde mornari na Miholjdan ne isplovljavaju na more, već praznuju u krugu porodice. Tamo se praznik smatra gospodskim i tradicionalno ga obeležavaju ugledne kapetanske i admiralske porodice.

Na kraju, Miholjdan donosi bogatstvo običaja i verovanja širom Srbije, a crno podebljano slovo u kalendaru podseća da smisao praznika nije u zabrani rada, već u zajedništvu, molitvi i dobročinstvu. Pridržavanje ovih običaja doprinosi očuvanju tradicije i jačanju porodičnih veza.

Promenljivo i hladnije vreme očekuje se širom zemlje, uz lokalne padavine i maksimalne temperature do 20 stepeni.

U Srbiji se do kraja sedmice očekuje ozbiljno zahlađenje, sa povremenim padavinama i nižim temperaturama, prema zvaničnom upozorenju Republičkog hidrometeorološkog zavoda. Danas vreme ostaje oblačno i osetno hladnije, uz kišu, lokalne pljuskove i retku grmljavinu. Tokom poslepodneva kiša će slabiti i prestajati najpre na severu i zapadu, dok se uveče očekuje smirivanje i u većini drugih krajeva. Vetar će duvati slabo i umereno, ali će na severu i istoku povremeno biti jak, iz pravca severa i severozapada.

U većem delu zemlje temperatura će biti stabilna, krećući se od 13 do 16 stepeni. Ipak, na istoku i jugoistoku Srbije biće malo toplije, sa maksimalnim vrednostima od 17 do 21 stepena. Kako je saopštio Republički hidrometeorološki zavod, tokom noći će slaba kiša još ponegde padati na jugu i istoku zemlje.

Vremenska prognoza: promenljivo do kraja nedelje

Za sutra, 12.10., prognozira se promenljivo oblačno vreme sa sunčanim intervalima. Na istoku i jugoistoku Srbije, poslepodne i uveče, povremeno se očekuje kiša. Vetar će i dalje biti slab do umeren, ali može biti pojačan na severu i istoku, ovog puta zapadnog i severozapadnog pravca. Najniža temperatura biće od 6 stepeni u pojedinim delovima Vojvodine i kotlinama, do 14 stepeni na istoku, dok će najviša iznositi od 15 do 20 stepeni.

Prema prognozi RHMZ, od utorka, 13.10., do kraja sedmice vreme ostaje promenljivo oblačno sa sunčanim intervalima, ponegde i pretežno sunčano. Ipak, u utorak će na istoku i jugu Srbije biti oblačno, sa povremenom kišom, dok će na visokim planinama kratkotrajno padati i sneg. U petak, 16.10., lokalna pojava kratkotrajne kiše moguća je u predelima južnije od Save i Dunava.

Pad temperature i prvi sneg na planinama

Hladnije vreme zadržaće se tokom čitave nedelje, sa najvišom dnevnom temperaturom u većini mesta od 14 do 20 stepeni. Posebno treba obratiti pažnju na utorak, kada se na jugu i jugoistoku Srbije očekuju maksimalne temperature od svega 10 do 12 stepeni. Na visokim planinama sneg će se zadržati kratko, prema najavi meteorologa.

Zahlađenje u Srbiji donosi promenljive vremenske prilike, pa se građanima savetuje da prate najnovije informacije i prilagode svoje aktivnosti uslovima na terenu. Iako su padavine većinom slabijeg intenziteta, u nekim predelima moguće su lokalne nepogode, naročito u planinskim oblastima.

Takođe, povremeni jak vetar na severu i istoku može dodatno doprineti osećaju hladnoće. Zbog toga je preporučljivo obratiti pažnju na najave Republičkog hidrometeorološkog zavoda i pravovremeno se informisati o razvoju vremenskih uslova.