Stomatolog otkriva zašto prejako četkanje i nepravilno vreme mogu narušiti zdravlje zuba i desni

Pravilna rutina pranja zuba deo je svakodnevnog života mnogih žena, ali često se u toj rutini potkrade greška koja može imati ozbiljne posledice po oralno zdravlje. Dr Sem Džetva, stomatolog sa bogatim iskustvom, upozorava da je najčešći problem prejako četkanje zuba. Mnoge žene misle da će snažnije četkanje efikasnije očistiti zube i ukloniti mrlje, ali zapravo tako mogu oštetiti zubnu gleđ, što vodi do osetljivosti, povlačenja desni i čak tamnijeg izgleda zuba. “Kada jednom izgubite gleđ, ona se ne može obnoviti. Zbog toga je prevencija izuzetno važna”, naglašava dr Džetva.

Pravilna tehnika pranja zuba od velikog je značaja jer utiče ne samo na zdravlje zuba, već i na samopouzdanje i opšte zdravlje žene. Povlačenje desni ume da izazove i estetske probleme, što posebno zabrinjava žene. Dr Džetva preporučuje korišćenje četkice sa mekim vlaknima i nežne kružne pokrete, a izbegavanje snažnog, horizontalnog trljanja. “Učinkovitost nije u sili, već u pravilnosti i doslednosti tehnike”, ističe on.

Još jedna česta greška je pranje zuba odmah nakon konzumacije kiselih pića ili hrane, poput voćnih sokova, kafe, gaziranih napitaka ili jabukovog sirćeta. Dr Džetva objašnjava: “Nakon konzumiranja ovakvih napitaka, zubna gleđ je privremeno omekšana. Ako perete zube odmah, rizikujete da dodatno oštetite ovu zaštitnu barijeru.”

Da biste sačuvali svoje zube, stomatolog savetuje da sačekate najmanje 30 minuta posle jela ili nakon kiselih napitaka pre nego što perete zube. To daje pljuvački vreme da neutrališe kiseline i ojača gleđ. Takođe preporučuje da odmah nakon obroka isperete usta običnom vodom, što značajno smanjuje rizik od oštećenja zuba.

Male promene, poput izbora mekše četkice i strpljenja nakon obroka, mogu dugoročno doprineti zdravlju i lepoti osmeha. “Prevencija je uvek bolja od lečenja. Zube treba negovati sa pažnjom i nežnošću, a ne snagom”, zaključuje dr Sem Džetva. Za preciznu dijagnozu i savete najbolje je obratiti se svom stomatologu.

Letnje vrućine i izlazak iz rashlađenih prostorija povećavaju rizik za žene sa srčanim i vaskularnim problemima

Tokom letnjih meseci mnoge žene spas od vrućine traže u klimatizovanim prostorijama, automobilima ili kancelarijama. Ipak, nagli izlazak iz rashlađenog prostora na visoke temperature može predstavljati ozbiljan šok za organizam, naročito ako imate probleme sa srcem ili krvnim sudovima. Prema rečima kardiologa, ovakve nagle temperaturne promene mogu izazvati neprijatne i opasne reakcije na zdravlje.

Naše telo se prilagođava spoljnim uslovima, ali mu je za to potrebno određeno vreme. Kada, na primer, iz prostorije hlađene na 22 stepena izađete na sunce gde temperatura prelazi 35 stepeni, organizam odmah pokušava da se rashladi. Tada dolazi do širenja površinskih krvnih sudova (vazodilatacije) kako bi se višak toplote brže oslobodio. Ovakav nagli prelazak može prouzrokovati pad krvnog pritiska i dodatno opteretiti srce.

Zdrave osobe često ovakve promene podnesu bez većih problema, ali za starije žene, trudnice i one sa hipertenzijom ili hroničnim srčanim bolestima, rizik je mnogo veći. “Nagli temperaturni šok posebno pogađa žene sa postojećim kardiovaskularnim bolestima, jer srce mora da radi brže i jače kako bi održalo protok krvi i dotok kiseonika do važnih organa”, ističe dr Dalibor Dragišić, kardiolog.

Pad pritiska može prouzrokovati vrtoglavicu, slabost, zamućen vid ili čak nesvesticu. Dehidratacija, koja je česta leti zbog pojačanog znojenja, dodatno povećava rizik. Gubitak tečnosti i elektrolita čini krv gušćom, otežava cirkulaciju i može izazvati poremećaje srčanog ritma. “Kombinacija dehidratacije i naglih promena temperature može kod nekih žena dovesti do kolapsa ili napada slabosti, posebno ako se dugo zadržavaju napolju ili obavljaju fizičke aktivnosti na suncu”, naglašava dr Ivan Radić.

Zato je važno da žene sa srčanim i vaskularnim tegobama, kao i one u rizičnim grupama, obrate pažnju na svoje navike tokom leta. Nagli izlazak iz klimatizovanih prostora – prodavnica, automobila ili kancelarija – ne treba shvatati olako.

Stručnjaci preporučuju postepeni izlazak iz klimatizovanih prostorija kad god je to moguće. Idealno je da razlika između unutrašnje i spoljne temperature ne bude veća od 6 do 8 stepeni. Takođe, na izlasku se preporučuje zadržavanje u hodniku ili prostoru sa umerenijom temperaturom. Unos dovoljne količine vode je ključan, dok treba izbegavati napitke koji dodatno dehidriraju, poput kafe ili alkohola.

“Nikada ne izlazite naglo na vrućinu, posebno tokom najtoplijeg dela dana. Uvek nosite vodu sa sobom i birajte laganu, svetlu odeću. Ako osetite vrtoglavicu, slabost ili malaksalost, odmah potražite hlad i osveženje”, savetuje dr Dalibor Dragišić.

Žene sa hroničnim bolestima ili one na terapiji za srce i pritisak, tokom leta bi trebalo češće da prate svoje tegobe i konsultuju lekara za eventualno prilagođavanje terapije.

Za tačnu dijagnozu i savet obavezno se obratite svom lekaru.

Ana Kanadas sa Kembridža otkriva koje proizvode treba izbegavati radi smanjenja rizika od oštećenja DNK i karcinoma

Briga o zdravlju kroz pravilnu ishranu postaje sve važnija, posebno kada je reč o prevenciji ozbiljnih bolesti poput raka. Naučnica Ana Kanadas sa Univerziteta Kembridž već šest godina istražuje kako određene namirnice utiču na nastanak karcinoma i oštećenje DNK. Njeno istraživanje ukazuje da svakodnevna ishrana može imati veliki uticaj na zdravlje, a žene su naročito u riziku zbog učestalosti pojedinih oblika raka, kao što je rak dojke. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, postoji jasna veza između nekih grupa hrane i razvoja karcinoma.

Ana Kanadas posebno upozorava na deset proizvoda koje izbegava: prerađeno meso (slanina, kobasice, naresci), zaslađene gazirane napitke, ultraprerađene grickalice, prerađene žitarice za doručak, zapečeno ili zagorelo meso, duboko prženu brzu hranu, veoma prerađene “zdrave” proizvode (proteinske pločice, dijetalne grickalice), energetska pića, aromatizovane mlečne dodatke za kafu i alkohol. Ona naglašava da je prerađeno meso, prema klasifikaciji Svetske zdravstvene organizacije, kancerogeno zbog povezanosti sa rakom debelog creva. Kako kaže Kanadas: “Nikada ne biram prerađeno meso, jer je dokazano da povećava rizik od raka debelog creva i direktno oštećuje DNK.”

U nastavku, naučnica objašnjava i dodatne rizike: šećeri iz gaziranih sokova dovode do naglog skoka glukoze i povećavaju rizik od gojaznosti, što je povezano sa većom pojavom karcinoma. Ultraprerađene grickalice i žitarice sadrže mnogo šećera, aditiva i kalorija, a malo korisnih vlakana. Termička obrada mesa pri visokim temperaturama doprinosi stvaranju opasnih hemijskih spojeva, što potvrđuju laboratorijska istraživanja. Pržena brza hrana može sadržati akrilamid, spoj koji se smatra potencijalno kancerogenim, dok brojni “zdravi” proizvodi sadrže veštačke aditive. Energetska pića su još jedan problem: “Energetska pića sadrže kombinaciju šećera i stimulansa koji su posebno štetni za zdravlje srca i krvnih sudova”, ističe Kanadas.

Kada je reč o alkoholu, Kanadas ga potpuno izbegava: “Čak i umereno konzumiranje alkohola povećava rizik od nekoliko vrsta raka, uključujući rak dojke i jetre. Etanol se u telu pretvara u acetaldehid koji direktno oštećuje DNK”, naglašava ona. Da biste smanjili rizik, savetuje da birate što prirodnije i minimalno prerađene namirnice, izbegavate prženje na visokim temperaturama i ograničite unos dodatog šećera. Pre kupovine obavezno proverite sastav proizvoda, čak i ako su predstavljeni kao “zdravi”. Za konačnu dijagnozu i preporuke, savetuje se konsultacija sa lekarom.