Komemoracija za gradonačelnika Stevana Bakića biće održana 13. oktobra, dok je Dan žalosti u Subotici zakazan za 12. oktobar.

Komemoracija i sahrana Stevana Bakića biće održane u utorak, 13. oktobra, dok je sutra, 12. oktobra, proglašen Dan žalosti na teritoriji Grada Subotica, saopštilo je Gradsko veće. Odluka je doneta povodom smrti gradonačelnika, koji je preminuo u 60. godini života posle duge i teške bolesti.

Komemoracija će biti održana u 12 časova u Velikoj većnici Gradske kuće, dok je sahrana zakazana za 14.30 časova na Pravoslavnom groblju u Dudovoj šumi, iz Radić kapele. Ovim događajem Subotica odaje počast dugogodišnjem gradonačelniku i njegovom doprinosu zajednici.

Dan žalosti u Subotici: mere i pravila za 12. oktobar

Tokom Dana žalosti, zastave na Gradskoj kući, javnim preduzećima, ustanovama i objektima mesnih zajednica biće spuštene na pola koplja. Takođe, prema odluci Gradskog veća, zabranjeno je emitovanje narodne i zabavne muzike na javnim mestima, kao i organizovanje programa zabavnog karaktera.

Ove mere imaju za cilj da izraze poštovanje prema liku i delu Stevana Bakića, koji je funkciju gradonačelnika obavljao od avgusta 2020. godine. Nakon lokalnih izbora 2024. godine, dobio je poverenje za drugi mandat, što svedoči o značaju koji je imao za lokalnu zajednicu.

Stevan Bakić: karijera i doprinos Subotici

Stevan Bakić je bio prepoznat kao važna figura u razvoju Subotice. Njegova karijera na mestu gradonačelnika obeležena je radom na unapređenju grada. Preminuo je u subotu, 10. oktobra, u 60. godini života, posle duge i teške bolesti.

Pre svega, zvanično je potvrđeno da će komemoracija i sahrana biti održane 13. oktobra, dok će se Dan žalosti obeležiti dan ranije. Gradsko veće poziva građane da poštuju pravila tokom ovog dana, kao znak solidarnosti i sećanja na gradonačelnika.

Na kraju, Subotica će se tako oprostiti od Stevana Bakića uz izraze poštovanja i zahvalnosti za doprinos lokalnoj zajednici. Sahrana i komemoracija biće prilika da se građani okupe i odaju poslednju počast svom gradonačelniku.

Država planira novi krug subvencija za zamenu prozora, izolaciju i ugradnju solarnih sistema u narednih mesec dana.

Nove subvencije za građane za unapređenje energetske efikasnosti najavljene su kao prilika da domaćinstva uz podršku države pokriju značajan deo troškova. Prema najavi, javni poziv za gradove i opštine za novi krug subvencija biće raspisan tokom narednog meseca. Na taj način, do kraja 2027. godine, dodatnih 20.000 domaćinstava moći će da zameni prozore, odradi izolaciju fasada i krovova, ali i ugradi solarne i toplotne pumpe.

Dubravka Đedović Handanović, ministarka rudarstva i energetike u tehničkom mandatu, objasnila je da građani mogu ostvariti različite nivoe podrške kroz nove subvencije za građane. Ako domaćinstvo odabere samo jednu meru, kao što je zamena prozora ili izolacija fasade, država pokriva do 50% ukupnih troškova. Međutim, ukoliko se kombinuje više mera, na primer zamena stolarije i postavljanje izolacije, država pokriva čak do 65% ukupne vrednosti radova.

Kako funkcionišu nove subvencije za građane

Do sada je, prema zvaničnom saopštenju, 50.000 kuća i stanova postalo energetski efikasnije zahvaljujući ovim merama. Đedović Handanović je istakla da će još 20.000 domaćinstava dobiti olakšice do kraja naredne godine. Tokom obilaska domaćinstava koja su već koristila subvencije, ministarka je navela primer porodice Radović, koja je nakon više od pola veka dobila novu stolariju, prozore i vrata. Takođe, porodica Arsović je u procesu zamene stolarije, a radovi će biti završeni za nekoliko dana.

Prema njenim rečima, koristi ovih radova prevazilaze samo zamenu prozora ili izolaciju. „To nisu samo novi prozori, izolacija ili ušteda energije. To su topliji domovi, manji računi, ali i konkretna podrška porodicama“, rekla je Đedović Handanović.

Ko ima pravo na olakšice i dodatne popuste

Građanima se preporučuje da prate javne pozive i prijave se za subvencije za unapređenje mera energetske efikasnosti. Pored toga, Vlada Srbije je usvojila izmene Uredbe o energetski ugroženom kupcu. To znači da će i ove grejne sezone olakšice za struju, gas i daljinsko grejanje obuhvatiti penzionere sa minimalnim primanjima, korisnike prava iz boračko-invalidske zaštite i socijalno ugrožene porodice.

Penzioneri sa minimalnim penzijama (do 31.092 dinara) koji imaju brojilo na svoje ime automatski će dobijati popust od 1.000 dinara na račune za električnu energiju tokom grejne sezone, od oktobra do marta. Korisnici prava iz boračko-invalidske zaštite imaće pravo na iste olakšice, ali treba da podnesu zahtev u opštini. Uslov za ostvarivanje popusta je posedovanje brojila na svoje ime. Takođe, ova olakšica ne ukida redovnih pet odsto popusta za redovno plaćanje računa.

Manji računi za energetski ugrožene kupce

Za energetski ugrožene kupce, tokom perioda od oktobra do marta, granica crvene zone ostaje na 1.600 kilovat-sati. To je posebno važno za one koji se greju na struju. Ministarka procenjuje da račun za električnu energiju za najugroženije građane može biti smanjen za oko 1.500 dinara mesečno.

Sve ove mere, uključujući nove subvencije za građane, usmerene su ka tome da domaćinstva u Srbiji žive udobnije i ostvare značajne uštede na troškovima grejanja i električne energije.

Sutra je Miholjdan, praznik sa posebnim značenjem u narodnim običajima i crkvenom kalendaru, a crno podebljano slovo otvara pitanja o dozvoljenim poslovima.

Sutra, 12. oktobra, obeležava se Miholjdan, jedan od praznika koji u srpskoj pravoslavnoj tradiciji i narodnim verovanjima zauzima značajno mesto. U crkvenom kalendaru, Miholjdan je označen crno podebljanim slovom, što često izaziva nedoumice među vernicima. Mnogi se pitaju da li je na ovaj dan dozvoljeno obavljati kućne poslove ili raditi na njivi, a ovo pitanje redovno prati miholjsko vreme u Srbiji.

Međutim, prema crkvenom tumačenju, crno podebljano slovo ne znači strogu zabranu svakodnevnih poslova, za razliku od crvenog slova koje označava velike praznike. Miholjdan je praznik sa takozvanom službom polieleja, što mu daje posebno mesto između običnog i velikog praznika. Takođe, ova oznaka ima zanimljivu istorijsku pozadinu. Tokom perioda Austrougarske, pojedini praznici koji su ranije bili označeni crvenim slovom prešli su u kategoriju crnih podebljanih, jer se vlastima činilo da je narodu previše neradnih dana.

Šta je dozvoljeno raditi na Miholjdan?

Na dan Miholjdan, vernici mogu slobodno kuvati, čistiti kuću, prati sudove ili raditi u bašti. Pranje veša i usisavanje nisu greh, jer zabrane ovakvog tipa potiču iz narodnih verovanja, a ne iz opšteg crkvenog pravila. Ipak, smisao praznika leži u molitvi, odlasku na liturgiju i činjenju dobrih dela. Ako Miholjdan padne u sredu ili petak, post se određuje prema crkvenom kalendaru za tu godinu, pa je preporučljivo proveriti propise o postu.

Miholjdan u narodnim običajima i verovanjima

Miholjdan je povezan sa mnogim običajima širom Srbije. Smatra se da tada nastupa prava jesen, a topli dani u oktobru nazivaju se miholjsko ili sirotinjsko leto. U nekim krajevima, posebno u Šumadiji, postoji verovanje da oko Miholjdana treba da se naniže najmanje 12 lepih dana, kako bi domaćini stigli da završe radove i pripreme se za zimu.

U pojedinim mestima, kao što su salaši, ovnovi koji su bili odvojeni od stada na ovaj dan se vraćaju među ovce, a domaćini ih kite cvećem uz bogat porodični ručak. Takođe, mladencima koji su se venčali nakon zimskih zadušnica nose se pokloni. U Dunavskoj klisuri, praznik je obeležen davanjem hrane prolaznicima, dok se u Homolju i Gruži vezuje za zaštitu useva i pripremu zimnice. U banatskim selima, običaj je priprema hrane za duše preminulih, što podseća na zadušnice.

Miholjdan: kome je praznik posvećen i kakva verovanja prate rođene tog dana

Prema crkvenom kalendaru, Miholjdan je dan kada se proslavlja Prepodobni Kirijak Otšelnik, pustinjak iz petog veka, poznat po izuzetnoj izdržljivosti, postu i skromnosti. Po narodnom verovanju, osobe rođene na Miholjdan smatraju se posebno darovitim i blagoslovenim, a predanje kaže da će ih kroz život pratiti blagostanje i sreća.

Posebno je zanimljivo da se praznik veoma poštuje u primorskim krajevima, poput Boke Kotorske, gde mornari na Miholjdan ne isplovljavaju na more, već praznuju u krugu porodice. Tamo se praznik smatra gospodskim i tradicionalno ga obeležavaju ugledne kapetanske i admiralske porodice.

Na kraju, Miholjdan donosi bogatstvo običaja i verovanja širom Srbije, a crno podebljano slovo u kalendaru podseća da smisao praznika nije u zabrani rada, već u zajedništvu, molitvi i dobročinstvu. Pridržavanje ovih običaja doprinosi očuvanju tradicije i jačanju porodičnih veza.