Stomatolog otkriva zašto prejako četkanje i nepravilno vreme mogu narušiti zdravlje zuba i desni

Pravilna rutina pranja zuba deo je svakodnevnog života mnogih žena, ali često se u toj rutini potkrade greška koja može imati ozbiljne posledice po oralno zdravlje. Dr Sem Džetva, stomatolog sa bogatim iskustvom, upozorava da je najčešći problem prejako četkanje zuba. Mnoge žene misle da će snažnije četkanje efikasnije očistiti zube i ukloniti mrlje, ali zapravo tako mogu oštetiti zubnu gleđ, što vodi do osetljivosti, povlačenja desni i čak tamnijeg izgleda zuba. “Kada jednom izgubite gleđ, ona se ne može obnoviti. Zbog toga je prevencija izuzetno važna”, naglašava dr Džetva.

Pravilna tehnika pranja zuba od velikog je značaja jer utiče ne samo na zdravlje zuba, već i na samopouzdanje i opšte zdravlje žene. Povlačenje desni ume da izazove i estetske probleme, što posebno zabrinjava žene. Dr Džetva preporučuje korišćenje četkice sa mekim vlaknima i nežne kružne pokrete, a izbegavanje snažnog, horizontalnog trljanja. “Učinkovitost nije u sili, već u pravilnosti i doslednosti tehnike”, ističe on.

Još jedna česta greška je pranje zuba odmah nakon konzumacije kiselih pića ili hrane, poput voćnih sokova, kafe, gaziranih napitaka ili jabukovog sirćeta. Dr Džetva objašnjava: “Nakon konzumiranja ovakvih napitaka, zubna gleđ je privremeno omekšana. Ako perete zube odmah, rizikujete da dodatno oštetite ovu zaštitnu barijeru.”

Da biste sačuvali svoje zube, stomatolog savetuje da sačekate najmanje 30 minuta posle jela ili nakon kiselih napitaka pre nego što perete zube. To daje pljuvački vreme da neutrališe kiseline i ojača gleđ. Takođe preporučuje da odmah nakon obroka isperete usta običnom vodom, što značajno smanjuje rizik od oštećenja zuba.

Male promene, poput izbora mekše četkice i strpljenja nakon obroka, mogu dugoročno doprineti zdravlju i lepoti osmeha. “Prevencija je uvek bolja od lečenja. Zube treba negovati sa pažnjom i nežnošću, a ne snagom”, zaključuje dr Sem Džetva. Za preciznu dijagnozu i savete najbolje je obratiti se svom stomatologu.

Otkrijte kako tajming vaše šetnje utiče na sagorevanje masti, probavu i kontrolu šećera u krvi

Sve više žena se pita kada je najbolje vreme za šetnju – pre ili posle jela – kako bi poboljšale zdravlje, olakšale varenje ili ubrzale gubitak kilograma. Pravi izbor zavisi od vaših ličnih ciljeva i potreba organizma. Ako je vaš cilj sagorevanje masti, stručnjaci savetuju šetnju na prazan stomak, najčešće ujutru ili tri do četiri sata nakon poslednjeg obroka. U tom periodu telo koristi rezerve masti za energiju, a istraživanja pokazuju da fizička aktivnost pre doručka može povećati sagorevanje masti i do 70 odsto. Pored toga, šetnja pre jela podstiče cirkulaciju, povećava nivo energije i pomaže u stabilizaciji šećera u krvi.

Međutim, ukoliko imate probleme sa varenjem ili želite da sprečite nagle skokove šećera, lagana šetnja od 10 do 15 minuta odmah nakon obroka može biti bolji izbor. Ova navika ubrzava probavu i smanjuje osećaj nadutosti, gasova i podrigivanja, što posebno pogoduje ženama sa osetljivim stomakom. Najdelotvornije je krenuti u šetnju u roku od 30 minuta nakon jela, jer tada nivo glukoze najviše raste. Istraživanja su pokazala da brza šetnja od 30 minuta nakon obroka daje bolje rezultate za mršavljenje nego ako šetate sat kasnije, a čak i vrlo kratke šetnje od 2 do 5 minuta imaju povoljan efekat, naročito uz svakodnevno ponavljanje.

Važno je da izaberete vreme šetnje u skladu sa svojim potrebama – za sagorevanje masti birajte jutro ili nekoliko sati posle jela, dok je za stabilizaciju šećera i poboljšanje varenja idealno prošetati ubrzo nakon obroka. Stručnjaci napominju da treba slušati svoje telo i ne preterivati, pogotovo ako imate osetljiv želudac ili neku hroničnu bolest. Dr Ana Jovanović, specijalista interne medicine, ističe: “Šetnja je najjednostavniji način da žene poboljšaju probavu i regulišu nivo šećera u krvi. Preporučujem laganu šetnju nakon obroka, posebno osobama sa dijabetesom tipa 2 (bolest u kojoj telo ne koristi insulin pravilno) ili sindromom iritabilnog creva (stanje u kojem creva burno reaguju na stres i hranu).”

Ona takođe dodaje: “Nije potrebno da hodate dugo – i nekoliko minuta može napraviti razliku, ali je važno da to radite redovno.” Ako nemate vremena za duže šetnje, svaka fizička aktivnost nakon jela doprinosi boljem zdravlju, dok intenzivne vežbe odmah nakon obroka mogu biti neprijatne i pogoršati tegobe kod osetljivih osoba. Dugoročno, preporuka je da dnevno pređete oko 10.000 koraka, jer tako poboljšavate zdravlje srca, san i smanjujete rizik od dijabetesa tipa 2. Pre nego što uvedete nove navike, posebno ako imate hronične bolesti, posavetujte se sa lekarom.

Letnje vrućine i izlazak iz rashlađenih prostorija povećavaju rizik za žene sa srčanim i vaskularnim problemima

Tokom letnjih meseci mnoge žene spas od vrućine traže u klimatizovanim prostorijama, automobilima ili kancelarijama. Ipak, nagli izlazak iz rashlađenog prostora na visoke temperature može predstavljati ozbiljan šok za organizam, naročito ako imate probleme sa srcem ili krvnim sudovima. Prema rečima kardiologa, ovakve nagle temperaturne promene mogu izazvati neprijatne i opasne reakcije na zdravlje.

Naše telo se prilagođava spoljnim uslovima, ali mu je za to potrebno određeno vreme. Kada, na primer, iz prostorije hlađene na 22 stepena izađete na sunce gde temperatura prelazi 35 stepeni, organizam odmah pokušava da se rashladi. Tada dolazi do širenja površinskih krvnih sudova (vazodilatacije) kako bi se višak toplote brže oslobodio. Ovakav nagli prelazak može prouzrokovati pad krvnog pritiska i dodatno opteretiti srce.

Zdrave osobe često ovakve promene podnesu bez većih problema, ali za starije žene, trudnice i one sa hipertenzijom ili hroničnim srčanim bolestima, rizik je mnogo veći. “Nagli temperaturni šok posebno pogađa žene sa postojećim kardiovaskularnim bolestima, jer srce mora da radi brže i jače kako bi održalo protok krvi i dotok kiseonika do važnih organa”, ističe dr Dalibor Dragišić, kardiolog.

Pad pritiska može prouzrokovati vrtoglavicu, slabost, zamućen vid ili čak nesvesticu. Dehidratacija, koja je česta leti zbog pojačanog znojenja, dodatno povećava rizik. Gubitak tečnosti i elektrolita čini krv gušćom, otežava cirkulaciju i može izazvati poremećaje srčanog ritma. “Kombinacija dehidratacije i naglih promena temperature može kod nekih žena dovesti do kolapsa ili napada slabosti, posebno ako se dugo zadržavaju napolju ili obavljaju fizičke aktivnosti na suncu”, naglašava dr Ivan Radić.

Zato je važno da žene sa srčanim i vaskularnim tegobama, kao i one u rizičnim grupama, obrate pažnju na svoje navike tokom leta. Nagli izlazak iz klimatizovanih prostora – prodavnica, automobila ili kancelarija – ne treba shvatati olako.

Stručnjaci preporučuju postepeni izlazak iz klimatizovanih prostorija kad god je to moguće. Idealno je da razlika između unutrašnje i spoljne temperature ne bude veća od 6 do 8 stepeni. Takođe, na izlasku se preporučuje zadržavanje u hodniku ili prostoru sa umerenijom temperaturom. Unos dovoljne količine vode je ključan, dok treba izbegavati napitke koji dodatno dehidriraju, poput kafe ili alkohola.

“Nikada ne izlazite naglo na vrućinu, posebno tokom najtoplijeg dela dana. Uvek nosite vodu sa sobom i birajte laganu, svetlu odeću. Ako osetite vrtoglavicu, slabost ili malaksalost, odmah potražite hlad i osveženje”, savetuje dr Dalibor Dragišić.

Žene sa hroničnim bolestima ili one na terapiji za srce i pritisak, tokom leta bi trebalo češće da prate svoje tegobe i konsultuju lekara za eventualno prilagođavanje terapije.

Za tačnu dijagnozu i savet obavezno se obratite svom lekaru.