Praktične tehnike i preporuke stručnjaka koje pomažu ženama da lakše prebrode bolove i nastave sa fizičkom aktivnošću

Neprijatna ukočenost i bol u mišićima posle treninga česta su pojava kod mnogih žena, posebno kada u rutinu uvodite nove vežbe ili pojačavate intenzitet. Ova odložena mišićna bol (DOMS) obično se javlja između 12 i 48 sati nakon fizičke aktivnosti i znak je da se vaši mišići prilagođavaju i jačaju, a ne da ste pretrpeli povredu. Upala mišića zapravo nastaje kada telo prilagođava mišićna vlakna novom opterećenju, što je posebno često kod žena koje menjaju trening rutinu ili se vraćaju vežbanju posle duže pauze. Simptomi upale uključuju bol, zategnutost i otežano kretanje, ali u najvećem broju slučajeva nestaju sami u roku od nekoliko dana.

Prvi korak u olakšavanju ovih simptoma jeste nastavak lagane fizičke aktivnosti. Umesto da potpuno mirujete, preporučuju se šetnje, vožnja bicikla ili blago istezanje, kako biste poboljšali cirkulaciju i ubrzali oporavak mišića. Lagano istezanje, bez forsiranja i bola, dodatno pomaže mišićima da povrate fleksibilnost. Toplota je još jedan saveznik – topli tuš, obloga ili blaga masaža mogu opustiti mišiće i smanjiti osećaj zategnutosti. Ne zaboravite na dovoljan unos vode i proteina, jer su oni ključni za regeneraciju mišića – obroci bogati proteinima nakon treninga nikako ne bi trebalo da se preskaču.

Kako biste sprečili ponovnu učestalu upalu mišića i sačuvali kontinuitet treninga, savetuje se postepeno povećavanje intenziteta vežbi. Novi pokreti, poput čučnjeva, uvodite pažljivo, uz pravilnu tehniku i dovoljno vremena za odmor kako bi se telo adaptiralo i tako smanjila učestalost i intenzitet upala. Redovan trening pomaže organizmu da razvije otpornost na ovakve bolove.

Specijalista fizikalne medicine, dr Snežana Paunović, ističe: „Upala mišića je normalna reakcija organizma na pojačano naprezanje. Najvažnije je da žene slušaju svoje telo, izbegavaju nagle promene i obrate pažnju na signale koje im mišići šalju.“

Ukoliko bol traje duže od pet dana ili se pogoršava, obavezno se obratite lekaru radi precizne dijagnoze i saveta. Pravilna briga o telu i postepeno povećavanje opterećenja omogućiće vam bezbedan i zdrav povratak omiljenim aktivnostima.

Sve više žena suočava se sa ARFID-om, poremećajem koji nije vezan za težinu, već za svakodnevni život i mentalno zdravlje

U poslednjih nekoliko godina, dijagnoza izbegavajućeg/restriktivnog poremećaja unosa hrane (ARFID) beleži rast od čak 305 odsto. Iako je ARFID najpre bio prepoznat kod dece, sve više odraslih žena prepoznaje kod sebe simptome ovog poremećaja. Ono što ARFID razlikuje od drugih poremećaja ishrane jeste činjenica da nije povezan sa željom za mršavljenjem ili slikom o telu. Umesto toga, osobe koje imaju ARFID često osećaju snažan stres, strah ili nelagodnost zbog ukusa, teksture ili izgleda određene hrane.

Jedna od njih je Cassidy Arvidson, koja je godinama izbegavala hranu koja joj nije delovala sigurno, pa je često preskakala druženja ili jela unapred. Iako su je okolina i porodica doživljavali kao izbirljivu, tek sa 25 godina je saznala da zapravo ima ARFID, a dijagnozu je dobila tek tada. Pre toga nije ni znala da ovakav poremećaj postoji.

Razlika između obične izbirljivosti i ARFID-a je u posledicama. Dok je izbirljivost često prolazna faza, ARFID može dovesti do značajnog gubitka težine, nedostatka hranljivih materija i socijalnog povlačenja. Psihološkinja Angela Derrick objašnjava: „Dugo nismo imali naziv za ovakvo stanje. Ljudi su često slušali da su preosetljivi ili da bi trebalo samo da ‘pojedu to što im je ponuđeno’. Sada znamo da je u pitanju ozbiljan poremećaj koji zahteva razumevanje i podršku.”

Ovaj poremećaj značajno utiče na svakodnevno funkcionisanje, narušava zdravlje i može imati i fizičke i emocionalne posledice. Žene najčešće simptome prepoznaju tek u odraslom dobu, kada problemi postanu izraženiji. Ako izbegavate određenu hranu zbog neprijatnosti, straha ili nelagodnosti, važno je da znate da niste same.

Psihijatrica Christina Ni naglašava: „ARFID nije hir, već realan problem mentalnog zdravlja. Potrebno je stručnu pomoć tražiti što ranije, kako bi posledice po zdravlje bile što blaže.” Stručnjaci preporučuju kombinaciju psihoterapije i podrške porodice i prijatelja. Takođe, savetuje se vođenje dnevnika ishrane, praćenje obrazaca izbegavanja hrane i razgovor sa lekarom ukoliko sumnjate na ARFID. Pravovremeno prepoznavanje i podrška mogu značajno poboljšati kvalitet života. Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.

Pravovremeno prepoznavanje simptoma i podrška porodice presudni su za oporavak žena koje se suočavaju sa depresijom

U Srbiji sve više žena prolazi kroz izazove koje donosi depresija, ozbiljno zdravstveno stanje koje pogađa više od 250.000 građana. Tokom Nacionalnog meseca mentalnog zdravlja, koji se svake godine obeležava u junu, stručnjaci naglašavaju važnost brzog prepoznavanja simptoma i traženja pomoći na vreme. Depresija se ne može svesti na prolaznu tugu ili običan umor – ona značajno utiče na svakodnevni život, međuljudske odnose i radnu sposobnost. Nažalost, stigma i nerazumevanje okoline često ženama otežavaju da otvoreno potraže podršku, zbog čega su razumevanje i pomoć porodice i šire zajednice ključni za oporavak.

Simptomi depresije kod žena mogu uključivati gubitak interesovanja za omiljene aktivnosti, osećaj bezvrednosti, smanjenu energiju, promene u apetitu i snu, kao i pojačanu razdražljivost ili povlačenje iz društva. Ovaj poremećaj može se javiti u bilo kom životnom periodu – tokom trudnoće, nakon porođaja ili u menopauzi. Dobra vest je da je uz pravovremenu i odgovarajuću terapiju, kao i istinsku podršku okoline, oporavak moguć za veliki broj žena. Udruženje psihijatara Srbije pokrenulo je kampanju „Pomoć je tu, odmah pored tebe – Zajedno u borbi protiv depresije“, uz podršku udruženja „Herc“ i „Videa“, kako bi ohrabrili žene da otvoreno govore o svojim teškoćama i potraže stručnu pomoć bez odlaganja.

Porodica ima posebno važnu ulogu u procesu lečenja, što potvrđuje i dr Marija Jovanović, psihijatar: „Podrška porodice je često presudna za oporavak žene sa depresijom. Kada okolina pokaže razumevanje, osoba se lakše otvara i prihvata pomoć. Važno je ne umanjivati tuđa osećanja ili govoriti da je sve stvar volje. Depresija je bolest koja se leči, a pravovremena reakcija donosi najbolje rezultate.“ Uprkos tome, mnoge žene se i dalje suočavaju sa osećajem srama ili strahom od nerazumevanja. Ohrabruje činjenica da je razgovor o mentalnom zdravlju u Srbiji sve otvoreniji i da se predrasude postepeno razbijaju. Niko ne treba da ostane sam sa svojim problemom – pomoć je dostupna.

Ako prepoznajete simptome depresije kod sebe, važno je da o tome razgovarate sa bliskim osobama ili se obratite svom izabranom lekaru. Psiholozi i psihijatri u domovima zdravlja i udruženja za mentalno zdravlje nude besplatnu podršku i savetovanje. Najvažniji korak je da ne odlažete traženje pomoći, jer rana intervencija značajno ubrzava oporavak. Depresija je izlečiva bolest, a uz odgovarajuću terapiju i podršku moguće je vratiti kvalitet života. Za preciznu dijagnozu i savet, obratite se svom lekaru.