Sitigrupa povećala prognozu zarade za S&P 500 na 350 dolara po akciji u 2026, dodatni rast na 385 dolara u 2027. godini

Američki berzanski indeks S&P 500 zabeležio je rast od osam odsto od početka godine, dok najnovija prognoza investicione banke Sitigrupa predviđa da će indeks porasti sa 7.700 na 8.100 poena do kraja 2026. godine. Pored toga, Sitigrupa je povećala procenu zarade za kompanije iz indeksa S&P 500 na 350 dolara po akciji za 2026. godinu, a za 2027. godinu predviđa dodatni rast na 385 dolara po akciji.

Uprkos nestabilnostima na Bliskom istoku, neizvesnostima oko Ormuskog moreuza i promenama u cenama nafte i inflaciji, američko tržište karakteriše izražen optimizam, posebno u segmentu veštačke inteligencije. Prema navodima analitičara, tržišni sentiment je snažno podstaknut tzv. AI superciklusom, odnosno višegodišnjim investicijama u tehnologije veštačke inteligencije i infrastrukturu.

Mihajlo Mulajić, glavni broker brokerske kuće Tesla capital, naglašava: „Ako investitor ima dugoročan plan od pet, 10 ili više godina, odgovor na pitanje da li je pravo vreme za ulaganje u američku berzu je uglavnom da. Teško je tvrditi da je današnji trenutak idealan, jer je S&P 500 već blizu istorijskih maksimuma. Istorijski, jedna od najčešćih grešaka investitora bila je čekanje savršenog trenutka, što je u praksi veoma teško. Zbog toga je za većinu investitora važnije da postepeno ulažu nego da pokušavaju da precizno pogode najnižu i najvišu tačku tržišta.”

Najveće kompanije iz indeksa, kao što su NVIDIA, Microsoft, Amazon, Alphabet i Meta Platforms, investiraju ogromna sredstva u AI infrastrukturu, data centre i razvoj modela veštačke inteligencije. Mulajić ističe: „Tržište veruje da se nalazimo u snažnoj fazi višegodišnjeg investicionog ciklusa, sličnom tehnološkim talasima iz prošlosti, poput interneta krajem devedesetih ili mobilne revolucije posle 2007. godine. Međutim, više nije dovoljno samo najavljivati AI projekte – investitori sve više traže konkretan profit i rast prihoda od tih ulaganja.”

Vrednost S&P 500 je tokom 2026. godine rasla uprkos inflatornim pritiscima, neizvesnosti oko kamatnih stopa, geopolitičkim tenzijama i povremenim slabijim makroekonomskim podacima. Mulajić objašnjava: „Tržište za sada raste jer očekuje da će zarade kompanija u narednim godinama rasti brže nego što se ranije procenjivalo. Berza trenutno ne reaguje samo na aktuelne rizike, već u velikoj meri i na očekivanja za 2026. i 2027. godinu.”

Ipak, i pored optimizma, Mulajić navodi da postoje i značajni rizici: „Rizici nisu samo inflacija i kamatne stope, već i eventualno usporavanje AI investicija, slabiji rast korporativnih profita od očekivanog i visoke valuacije tehnoloških kompanija. Sitigrupa i Goldman Saks očekuju nastavak snažnog rasta korporativnih profita, a ukoliko se ostvari rast zarada veći od 20 odsto u 2026. godini, postoje argumenti za zadržavanje pozitivnog trenda. Ipak, deo tog optimizma već je uračunat u cene akcija.”

Preciznih podataka o broju srpskih ulagača na američkom tržištu nema, ali domaći brokeri procenjuju da ih ima nekoliko hiljada i da je njihov broj porastao poslednjih godina, naročito na američkoj berzi. Najveće svetske investicione banke i dalje vide američko tržište akcija kao jedno od najvažnijih za dugoročne investitore. Dugoročno kretanje berze, zaključuje Mulajić, zavisi od rasta profita kompanija, a ukoliko se prognoze realizuju, američko tržište može zadržati pozitivan potencijal i narednih godina.

Švajcarski i luksemburški gradovi čine četiri od pet najskupljih tržišta, a cene stanova u Cirihu porasle su 4,2 odsto za godinu dana

Na evropskom tržištu nekretnina, Cirih je potvrdio poziciju najskupljeg grada za kupovinu stana sa prosečnom cenom od 18.229 evra po kvadratnom metru, prema podacima Global Property Guide-a za 2026. godinu. Cene u ovom švajcarskom finansijskom centru porasle su 4,2 odsto u poslednjih godinu dana i čak 11,7 odsto za dve godine, dok Švajcarska i Luksemburg nastavljaju da dominiraju vrhom evropske liste najskupljih tržišta stambenih nekretnina.

Prema objavljenoj analizi, čak četiri od pet najskupljih evropskih gradova nalaze se u Švajcarskoj i Luksemburgu. Iza Ciriha, Ženeva je na drugom mestu sa prosečnom cenom od 16.819 evra po kvadratu, a Lucern je treći sa 12.066 evra. Luksemburg, kao glavni grad istoimene zemlje, zauzima četvrtu poziciju sa 10.941 evro po kvadratu, dok je Bern peti sa 9.952 evra.

Na listi deset najskupljih evropskih gradova za kupovinu stana slede Pariz (9.490 €/m²), Amsterdam (9.437 €/m²), Oslo (9.332 €/m²), Kopenhagen (8.405 €/m²) i Stokholm (8.380 €/m²). Pariz, iako globalno prepoznat kao prestižna lokacija, nalazi se tek na šestoj poziciji sa prosečnom cenom od 9.490 evra po kvadratu. Cene stanova u Parizu beleže pad od 0,3 odsto u poslednjih godinu i 7,3 odsto za dve godine, dok je, poređenja radi, Lion na 4.551 evro, Bordo na 4.443 evra, a Nant na 3.376 evra po kvadratu.

Luksemburg beleži prosečnu cenu od 10.941 evra, ali je tržište u fazi korekcije: cene su pale 0,9 odsto u poslednjih godinu i 6,9 odsto tokom poslednje dve godine, nakon perioda snažnog rasta. Ipak, i dalje se smatra jednim od retkih mesta gde tipičan jednosoban stan lako premašuje vrednost od milion evra.

Amsterdam se nalazi na sedmom mestu sa 9.437 evra po kvadratu. U ovom gradu nedostatak stanova i velika međunarodna tražnja podstiču rast cena, a u poslednjih godinu dana zabeležen je rast od 13 odsto. Oslo, sa 9.332 evra po kvadratu, beleži oporavak tržišta nekretnina, dok su Bergen i Trondhajm među norveškim gradovima gde su cene takođe u porastu.

Kopenhagen je na devetoj poziciji sa 8.405 evra po kvadratu i najbržim rastom među prvih deset gradova: cene su skočile 14,3 odsto za godinu i 24 odsto za dve godine, što predstavlja najviši rast u grupi. Stokholm zatvara listu sa 8.380 evra po kvadratu, uz rast od 17 odsto za dve godine nakon što je tržište prošlo kroz pad izazvan povećanjem kamatnih stopa 2022. godine.

Analiza pokazuje nekoliko trendova: manji gradovi sa ograničenom ponudom i visokim kvalitetom života, poput Lucerna, mogu nadmašiti i veće metropole. Švajcarska se izdvaja kao posebna kategorija zbog kombinacije bogatstva, stabilnosti i hroničnog manjka prostora. Istovremeno, visoke cene ne znače nužno i nastavak rasta — Pariz i Luksemburg su primeri gde su cene u padu ili stagnaciji.

Ukupno, evropsko tržište nekretnina karakterišu dramatične razlike među gradovima, a Švajcarska i Luksemburg ostaju lideri po cenama stambenih kvadrata.

Ukupni prihodi privrede premašili 21.112 milijardi dinara, dok su rashodi iznosili 19.930 milijardi dinara tokom 2025. godine

Privreda Srbije je u 2025. godini povećala ukupnu poslovnu aktivnost, sa rastom ukupnih prihoda od 3,1 odsto na 21.112 milijardi dinara, dok su rashodi porasli za 2,8 odsto i iznosili 19.930 milijardi dinara, prema godišnjem biltenu finansijskih izveštaja Agencije za privredne registre. Neto dobit iznosila je 957,6 milijardi dinara, što predstavlja rast od 10,9 odsto u odnosu na prethodnu godinu.

Prema izveštaju, 67.424 privredna društva poslovala su pozitivno i ostvarila dobit od 1.389 milijardi dinara, što je rast od 11,5 odsto na godišnjem nivou. Sa druge strane, 32.551 društvo beležilo je ukupan neto gubitak od 431 milijardu dinara, što je povećanje od 12,6 odsto u poređenju sa 2024. godinom. Neto rezultat nije iskazalo 11.720 društava, od kojih je 8.142 prijavilo neaktivnost.

Privredna društva ostvarila su poslovni dobitak od 1.381,6 milijardi dinara, što je rast od 6,2 odsto. Poslovni prihodi dostigli su 20.449 milijardi dinara i porasli su za 2,6 odsto, dok su poslovni rashodi iznosili 19.067 milijardi dinara, uz rast od 2,4 odsto. U oblasti finansiranja, društva su iskazala gubitak od 119 milijardi dinara, što je za 23,5 odsto manje nego prethodne godine. Iz ostalih aktivnosti, negativan rezultat iznosio je 80 milijardi dinara, što je povećanje od 58,8 odsto.

Najveći dobitak zabeležen je u sektoru rudarstva, sa 189,8 milijardi dinara, gde je 382 društava zapošljavalo 30.039 radnika. Prerađivačka industrija ostvarila je dobit od 183,4 milijarde dinara, pri čemu je 15.786 društava zapošljavalo 395.533 radnika. Trgovina na veliko i malo donela je dobit od 174.596 miliona dinara sa 246.342 zaposlena u 30.505 društava, dok je građevinarstvo ostvarilo neto dobit od 99 milijardi dinara uz 87.882 zaposlenih u 11.139 društava. Sektor informisanja i komunikacija zabeležio je pozitivan neto rezultat od 89,5 milijardi dinara sa 96.409 zaposlenih u 8.485 društava.

Svi segmenti privrede prema veličini preduzeća poslovali su pozitivno. Velika društva (652) ostvarila su dobitak od 538 milijardi dinara sa 508.169 zaposlenih. Srednja preduzeća (2.598) ostvarila su dobit od 213,3 milijardi dinara uz 295.855 radnika. Mala društva (15.656) imala su pozitivan neto rezultat od 203,6 milijardi dinara sa 326.076 zaposlenih, dok su mikro preduzeća (92.789) ostvarila dobit od 2,6 milijardi dinara uz 200.305 radnika.

Javna preduzeća (515) zabeležila su gubitak od 11,75 milijardi dinara. Iako su iz poslovnih aktivnosti imala dobit od 5,5 milijardi dinara, finansijski gubitak iznosio je 2,3 milijarde dinara, dok su iz ostalih aktivnosti zabeležili gubitak od 13,25 milijardi dinara. Ukupno je u javnim preduzećima bilo zaposleno 86.881 radnika.