Bazna inflacija dostigla 4,5 odsto, cene energenata porasle 10,3 odsto na godišnjem nivou

Međugodišnja inflacija u Srbiji iznosila je 3,5 odsto u maju, što predstavlja ubrzanje u odnosu na april kada je iznosila 3,3 odsto, objavila je Narodna banka Srbije pozivajući se na podatke Republičkog zavoda za statistiku. Glavni razlog povećanja inflacije je nastavak rasta cena naftnih derivata, dok su cene hrane imale gotovo neutralan uticaj na mesečnu inflaciju.

Na mesečnom nivou, potrošačke cene su porasle za 0,3 odsto, pri čemu su najveći doprinos dale cene proizvoda i usluga unutar bazne inflacije, kao i cene naftnih derivata. Unutar prehrambenih proizvoda, cene neprerađene hrane su u maju snižene za 0,6 odsto, pre svega zbog nižih cena svežeg povrća i mesa, dok su cene prerađene hrane porasle za 0,4 odsto. U poređenju sa istim mesecom prošle godine, cene hrane i bezalkoholnih pića niže su u proseku za 1,5 odsto.

Rast cena u okviru bazne inflacije na mesečnom nivou iznosio je 0,4 odsto, a tome su gotovo podjednako doprinele cene proizvoda i cene usluga. Na godišnjem nivou, bazna inflacija je nastavila relativno stabilno kretanje i u maju je iznosila 4,5 odsto.

Cene energenata su, pod uticajem rasta cena naftnih derivata, na mesečnom nivou povećane za 0,8 odsto, dok je međugodišnji rast u maju ubrzao na 10,3 odsto.

Prema aktuelnoj projekciji Narodne banke Srbije, inflacija bi do septembra trebalo da ostane u granicama cilja, a da se potom, krajem godine i početkom naredne, privremeno nađe blago iznad gornje granice cilja zbog više svetske cene nafte i drugih primarnih proizvoda, kao i niske baze iz septembra prošle godine kada su marže u trgovini bile ograničene na 20 odsto. Uz pretpostavku da je energetski šok privremen, inflacija bi sredinom 2027. trebalo da se vrati u granice cilja i da u njima ostane do kraja perioda projekcije.

Planirana akumulacija iznosi 578 miliona kubnih metara vode, američke firme pozvane do 25. juna

Vlada Rumunije trenutno sprovodi međuministarsku procenu izgradnje hidroenergetskog objekta Đerdap 3 (Iron Gates 3), jednog od najvećih potencijalnih energetskih projekata u jugoistočnoj Evropi. Evaluacija projekta obuhvata ekonomski uticaj, posledice po energetski sistem Rumunije i ekološke efekte. Rumunija je „u principu potpuno otvorena“ za realizaciju, ali odluka je još uvek u fazi analize.

Reverzibilna hidroelektrana (RHE) Đerdap 3, strateški projekat Elektroprivrede Srbije (EPS), ponovo je početkom juna privukla pažnju u regionu, posebno nakon što su SAD raspisale javni poziv tehničkim i finansijskim kompanijama za iskazivanje interesa za učešće u projektu. Poziv je otvoren za američke firme do 25. juna, prema sporazumu o strateškoj saradnji koji je Skupština Srbije odobrila u proleće 2025. godine. Američka kompanija Bechtel ovlašćena je da izradi tehničku dokumentaciju.

Generalni direktor EPS-a Dušan Živković izjavio je da projekat Đerdap 3 treba da odgovori na zahteve dekarbonizacije, razvoja obnovljivih izvora i stabilnosti elektroenergetskog sistema. “Upravo ovaj projekat treba da nadomesti sve ove navedene aktivnosti i da doprinese da se u narednom periodu, posebno kroz razvoj obnovljivih izvora električne energije i sigurnost kada je u pitanju balansiranje na regionalnom nivou, obezbedi dodatna stabilnost sistema”, rekao je Živković.

Za razliku od Đerdapa I i II, koje su Srbija i Rumunija gradile zajedno i u kojima su suvlasnici, Đerdap 3 je planiran kao reverzibilna hidroelektrana koju bi gradila samo EPS. To znači da bi Rumunija snosila rizik gubitka proizvodnje bez benefita u struji ili sigurnosti sistema, iako je iskazala načelnu spremnost da se priključi finansiranju. Takođe, izgradnja još jedne brane na Dunavu, koji je značajna plovna i trgovinska ruta, zahteva dodatnu koordinaciju.

Za Đerdap 3 do sada su izrađene hidrološka studija, preliminarna studija izvodljivosti i dodatne tržišne i finansijske analize. Procene govore o investiciji od više milijardi evra, što bi ovaj projekat svrstalo među najveće infrastrukturne poduhvate u istoriji Srbije. Planirana ukupna akumulacija iznosi oko 578 miliona kubnih metara vode, a predviđene su akumulacije Pesača i Brodica, tuneli i podzemna postrojenja, što projekat čini tehnički izuzetno složenim.

Đerdap II bi trebalo da proizvodi 2,4 GWh energije, dok manji projekat RHE Bistrica (650 MWh), koji ne zahteva međunarodno posredovanje, još nije realizovan, iako se očekuje napredak u narednom periodu. Prema rečima Živkovića, za RHE Bistrica su u toku eksproprijacija, izrada tehničke dokumentacije i priprema tendera za prateće radove, a planirano je da tokom godine počnu pripremni radovi.

Za Đerdap 3 nije određen zvaničan datum početka gradnje, a pojedine međunarodne baze navode da bi puštanje u rad moglo biti tokom 2030-ih godina. Projekat se nalazi u blizini arheološkog lokaliteta Lepenski Vir i Nacionalnog parka Đerdap, zbog čega su neophodne kompleksne procene uticaja na životnu sredinu i usaglašavanje sa zaštitom prirode i kulturne baštine.

Švajcarski i luksemburški gradovi čine četiri od pet najskupljih tržišta, a cene stanova u Cirihu porasle su 4,2 odsto za godinu dana

Na evropskom tržištu nekretnina, Cirih je potvrdio poziciju najskupljeg grada za kupovinu stana sa prosečnom cenom od 18.229 evra po kvadratnom metru, prema podacima Global Property Guide-a za 2026. godinu. Cene u ovom švajcarskom finansijskom centru porasle su 4,2 odsto u poslednjih godinu dana i čak 11,7 odsto za dve godine, dok Švajcarska i Luksemburg nastavljaju da dominiraju vrhom evropske liste najskupljih tržišta stambenih nekretnina.

Prema objavljenoj analizi, čak četiri od pet najskupljih evropskih gradova nalaze se u Švajcarskoj i Luksemburgu. Iza Ciriha, Ženeva je na drugom mestu sa prosečnom cenom od 16.819 evra po kvadratu, a Lucern je treći sa 12.066 evra. Luksemburg, kao glavni grad istoimene zemlje, zauzima četvrtu poziciju sa 10.941 evro po kvadratu, dok je Bern peti sa 9.952 evra.

Na listi deset najskupljih evropskih gradova za kupovinu stana slede Pariz (9.490 €/m²), Amsterdam (9.437 €/m²), Oslo (9.332 €/m²), Kopenhagen (8.405 €/m²) i Stokholm (8.380 €/m²). Pariz, iako globalno prepoznat kao prestižna lokacija, nalazi se tek na šestoj poziciji sa prosečnom cenom od 9.490 evra po kvadratu. Cene stanova u Parizu beleže pad od 0,3 odsto u poslednjih godinu i 7,3 odsto za dve godine, dok je, poređenja radi, Lion na 4.551 evro, Bordo na 4.443 evra, a Nant na 3.376 evra po kvadratu.

Luksemburg beleži prosečnu cenu od 10.941 evra, ali je tržište u fazi korekcije: cene su pale 0,9 odsto u poslednjih godinu i 6,9 odsto tokom poslednje dve godine, nakon perioda snažnog rasta. Ipak, i dalje se smatra jednim od retkih mesta gde tipičan jednosoban stan lako premašuje vrednost od milion evra.

Amsterdam se nalazi na sedmom mestu sa 9.437 evra po kvadratu. U ovom gradu nedostatak stanova i velika međunarodna tražnja podstiču rast cena, a u poslednjih godinu dana zabeležen je rast od 13 odsto. Oslo, sa 9.332 evra po kvadratu, beleži oporavak tržišta nekretnina, dok su Bergen i Trondhajm među norveškim gradovima gde su cene takođe u porastu.

Kopenhagen je na devetoj poziciji sa 8.405 evra po kvadratu i najbržim rastom među prvih deset gradova: cene su skočile 14,3 odsto za godinu i 24 odsto za dve godine, što predstavlja najviši rast u grupi. Stokholm zatvara listu sa 8.380 evra po kvadratu, uz rast od 17 odsto za dve godine nakon što je tržište prošlo kroz pad izazvan povećanjem kamatnih stopa 2022. godine.

Analiza pokazuje nekoliko trendova: manji gradovi sa ograničenom ponudom i visokim kvalitetom života, poput Lucerna, mogu nadmašiti i veće metropole. Švajcarska se izdvaja kao posebna kategorija zbog kombinacije bogatstva, stabilnosti i hroničnog manjka prostora. Istovremeno, visoke cene ne znače nužno i nastavak rasta — Pariz i Luksemburg su primeri gde su cene u padu ili stagnaciji.

Ukupno, evropsko tržište nekretnina karakterišu dramatične razlike među gradovima, a Švajcarska i Luksemburg ostaju lideri po cenama stambenih kvadrata.