Connect with us

Domaće

Narodna banka Srbije: rast cena naftnih derivata podigao inflaciju u maju na 3,5 odsto

Bazna inflacija dostigla 4,5 odsto, cene energenata porasle 10,3 odsto na godišnjem nivou

Published

2 days ago

on

Foto Izvor: Pixabay / Stux

Bazna inflacija dostigla 4,5 odsto, cene energenata porasle 10,3 odsto na godišnjem nivou

Međugodišnja inflacija u Srbiji iznosila je 3,5 odsto u maju, što predstavlja ubrzanje u odnosu na april kada je iznosila 3,3 odsto, objavila je Narodna banka Srbije pozivajući se na podatke Republičkog zavoda za statistiku. Glavni razlog povećanja inflacije je nastavak rasta cena naftnih derivata, dok su cene hrane imale gotovo neutralan uticaj na mesečnu inflaciju.

Na mesečnom nivou, potrošačke cene su porasle za 0,3 odsto, pri čemu su najveći doprinos dale cene proizvoda i usluga unutar bazne inflacije, kao i cene naftnih derivata. Unutar prehrambenih proizvoda, cene neprerađene hrane su u maju snižene za 0,6 odsto, pre svega zbog nižih cena svežeg povrća i mesa, dok su cene prerađene hrane porasle za 0,4 odsto. U poređenju sa istim mesecom prošle godine, cene hrane i bezalkoholnih pića niže su u proseku za 1,5 odsto.

Rast cena u okviru bazne inflacije na mesečnom nivou iznosio je 0,4 odsto, a tome su gotovo podjednako doprinele cene proizvoda i cene usluga. Na godišnjem nivou, bazna inflacija je nastavila relativno stabilno kretanje i u maju je iznosila 4,5 odsto.

Cene energenata su, pod uticajem rasta cena naftnih derivata, na mesečnom nivou povećane za 0,8 odsto, dok je međugodišnji rast u maju ubrzao na 10,3 odsto.

Prema aktuelnoj projekciji Narodne banke Srbije, inflacija bi do septembra trebalo da ostane u granicama cilja, a da se potom, krajem godine i početkom naredne, privremeno nađe blago iznad gornje granice cilja zbog više svetske cene nafte i drugih primarnih proizvoda, kao i niske baze iz septembra prošle godine kada su marže u trgovini bile ograničene na 20 odsto. Uz pretpostavku da je energetski šok privremen, inflacija bi sredinom 2027. trebalo da se vrati u granice cilja i da u njima ostane do kraja perioda projekcije.

Povezano
Pročitaj još
Click to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Domaće

Radenska ostvarila prihod od 52,6 miliona evra u 2025, prekida saradnju sa Pepsijem

Kompanija beleži više od šest miliona evra neto dobiti i planira fokus na razvoj sopstvenih brendova

Published

7 minutes ago

on

June 17, 2026

By

Kompanija beleži više od šest miliona evra neto dobiti i planira fokus na razvoj sopstvenih brendova

Kompanija Radenska Adriatic saopštila je da od sledeće godine više neće proizvoditi pića robne marke Pepsi, a strateški fokus usmerava na razvoj sopstvenih brendova i osnovnih poslovnih aktivnosti. Prema zvaničnim podacima, Radenska je u 2025. godini ostvarila prihod od 52,6 miliona evra i zabeležila više od šest miliona evra neto dobiti, uz istovremeni rast broja zaposlenih.

Nakon što je Kofola Grupa preuzela Radensku, kompanija je dobila prava na proizvodnju i distribuciju Pepsija, Mirinde i 7UP-a u Hrvatskoj, kao i prava na slovenačko tržište. Gubitak licence za ove brendove predstavlja jednu od najznačajnijih promena u poslovanju Radenske poslednjih godina. Iz kompanije navode da je posao sa Pepsijem imao nisku maržu i doprineo sa samo nekoliko procenata ukupnim prihodima grupe.

Izvršni direktor Radenske Adriatic Marian Šefčovič izjavio je: „Danas imamo snažne robne marke, moderne proizvodne pogone, mnogo znanja i posvećen tim koji obećava. Verujem da promene otvaraju nove mogućnosti.“ On je dodao da kompanija sada jača poziciju kroz sopstvene robne marke i postavlja osnove za budući rast. Jannis Samaras, izvršni direktor Kofola Grupe, istakao je: „Iz perspektive Kofola Grupe, ovo je posao sa niskom maržom koji je doprinosio samo sa nekoliko procenata naših prihoda. To prvenstveno vidimo kao priliku za dalji rast naših brendova.“

Radenska priprema sveobuhvatan plan tranzicije kako bi omogućila nesmetano prilagođavanje novoj situaciji. Proizvodni i distributivni kapaciteti koji će se osloboditi biće iskorišćeni za širenje i ubrzan rast sopstvenih proizvoda i drugih licenciranih brendova. Kompanija je prošle nedelje obavestila zaposlene o prekidu saradnje sa Pepsijem, a prema dostupnim informacijama, nisu predstavljeni detalji o organizacionim ili kadrovskim posledicama, osim što se očekuje da se ugovori na određeno vreme neće produžavati.

Finansijski izveštaji pokazuju da je Radenska u dobroj poslovnoj formi, sa prihodima od 52,6 miliona evra i više od šest miliona evra neto dobiti u 2025. godini, uz povećanje broja zaposlenih.

Pročitaj još

Domaće

Cena sirove nafte WTI pala 1,03 odsto na 75,23 dolara za barel

Brent nafta dostigla 78,44 dolara, nemački DAX opao 0,40 odsto dok evro iznosi 1,1607 dolara

Published

17 minutes ago

on

June 17, 2026

By

Brent nafta dostigla 78,44 dolara, nemački DAX opao 0,40 odsto dok evro iznosi 1,1607 dolara

Cena američke sirove nafte (WTI) zabeležila je pad od 1,03 odsto jutros i trenutno iznosi 75,23 dolara po barelu, pokazuju podaci sa berzi u 09.00 časova. Istovremeno, cena nafte Brent smanjena je za 0,66 odsto i iznosi 78,44 dolara po barelu.

Na evropskim berzama danas se beleže blagi padovi: nemački indeks DAX opao je za 0,40 odsto, britanski FTSE 100 za 0,10 odsto, dok je francuski CAC 40 zabeležio blagi rast od 0,04 odsto. Vrednost evra prema američkom dolaru danas je 1,1607 dolara.

Cena zlata opala je za 0,13 odsto na 4.350 američkih dolara po unci, dok je cena pšenice porasla za 0,49 odsto i trenutno iznosi 598,90 dolara za bušel (jedinica od 27,216 kg).

Na američkom tržištu, indeks Dow Jones porastao je za 0,64 odsto na 51.999,67 poena. Indeks S&P 500 opao je za 0,57 odsto na 7.511,35 poena, dok je Nasdaq zabeležio pad od 1,15 odsto i sada iznosi 26.376,34 poena.

Ovi podaci odražavaju trenutnu volatilnost na globalnim tržištima energenata i akcija, dok investitori nastavljaju da prate promene cena i uticaj makroekonomskih faktora na tržišnu dinamiku.

Pročitaj još

Domaće

SpaceX vrednuje na 2,10 biliona dolara, Maskovo bogatstvo premašilo ekonomije Tajvana i Irske

Akcije SpaceX porasle sa 135 na 165 dolara, procenjena vrednost kompanije premašila projektovanih 1,8 biliona dolara

Published

47 minutes ago

on

June 17, 2026

By

Akcije SpaceX porasle sa 135 na 165 dolara, procenjena vrednost kompanije premašila projektovanih 1,8 biliona dolara

Kompanija SpaceX, pod vođstvom Ilona Maska, u petak je izašla na berzu Nasdaq pod oznakom SPCX, čime je njena vrednost premašila 2,10 biliona dolara. Akcije su prvog dana trgovanja porasle sa početnih 135 dolara na 165 dolara po akciji, što je za 300 milijardi dolara više od ranije projektovane vrednosti. Ovim rastom, Maskovo lično bogatstvo premašilo je bruto domaći proizvod mnogih država, uključujući Tajvan (977 milijardi dolara), Irsku (779 milijardi), Švedsku (760 milijardi), Singapur (660 milijardi) i Južnoafričku Republiku (480 milijardi), gde je Mask rođen.

Prema ekonomskim analizama, SpaceX je sproveo najveću inicijalnu javnu ponudu akcija (IPO) u istoriji svetskih finansijskih tržišta, što je direktno uticalo na procenu kompanije i Maskovo bogatstvo. Nobelovac i ekonomista Pol Krugman izjavio je da je Ilon Mask postao prvi svetski bilioner zahvaljujući „nameštenom sistemu“. Krugman je SpaceX nazvao „Ponzijevom shemom“, ističući da je sistem nagnut tako da omogući ovakvu, kako je naveo, apsurdnu procenu.

Krugman je objasnio da su mnogi investitori bili „prisiljeni“ da ulože u SpaceX jer je kompanija uključena u glavne berzanske indekse i da vodeći univerziteti drže značajan deo svojih fondacija u deonicama SpaceX-a. On je naglasio: „Ovo je namešteni sistem. Žao mi je, ali ovo je prava nameštaljka. Jasno je da je celi sistem nagnut da proizvede ovu apsurdnu procenu koja ga čini prvim svetskim bilionerom.“

Nakon prvog dana trgovanja, Krugman je izjavio da procena SpaceX-a od 2,10 biliona dolara nema puno smisla, dodajući da Mask, uprkos vođenju kompanija SpaceX, Tesla i NeuraLink, nema evidenciju „zapravo rutinskog izvođenja tehnoloških čuda“.

Ova dešavanja dodatno su pokrenula raspravu o procenama tehnoloških kompanija, ulozi berzanskih indeksa i uticaju velikih investicionih fondacija na vrednovanje korporacija.

Pročitaj još

U Trendu