Stručnjaci ističu: u poznim godinama, tri rutinske procedure mogu biti manje korisne od potencijalnih rizika

Žene koje su prešle 75. godinu često se pitaju koje rutinske medicinske preglede treba i dalje redovno obavljati. Iako je individualni savet lekara najvažniji, novi nalazi pokazuju da postoje tri pregleda koja možda više nisu neophodna u kasnijim godinama života. Lekari naglašavaju da kod nekih procedura rizici mogu prevazići koristi, posebno kod žena koje već imaju druge zdravstvene tegobe.

Kada je reč o kolonoskopiji nakon 75. godine, gastroenterolog dr Steven Itzkowitz iz Icahn School of Medicine u Njujorku izdvaja primer osamdesetpetogodišnje pacijentkinje koja je, iako zdravlja, ispunjavala uslove za još jednu kolonoskopiju. Ipak, prema njegovim rečima, “nedavna istraživanja pokazuju da su koristi od ponovljene kolonoskopije male nakon 75. godine”. Kako starimo, raste i rizik od komplikacija poput krvarenja, reakcije na anesteziju ili povrede creva, a uz to su česte i terapije za razređivanje krvi koje dodatno komplikuju postupak.

Što se tiče aktiničnih keratoza, to su crvene ili hrapave promene na koži koje nastaju usled godina i izlaganja suncu. Iako su estetski neprijatne, u većini slučajeva ne predstavljaju ozbiljnu opasnost. Dermatolog dr Allison Billi sa University of Michigan objašnjava: “Za prosečnu pacijentkinju bez istorije raka kože, postoji šansa manja od 1 prema 1.000 da ovakva promena preraste u rak kože.” Uklanjanje aktiničnih keratoza često je bolno, može ostaviti trajne tragove, a nove promene se iznova javljaju. Zbog toga dr Billi savetuje da se ove promene prate godišnje i uklanjaju samo ako se pojave bol, krvarenje ili ubrzan rast.

Treća procedura odnosi se na terapiju levotiroksinom, lekom za hipotireozu. Mnoge starije žene ga i dalje uzimaju, ali istraživanja ukazuju da kod blagih oblika hipotireoze u poznim godinama ovaj lek možda i nije potreban. Rizici od nuspojava tada mogu prevagnuti nad koristima, naročito ako nema izraženih simptoma. Zato se preporučuje redovna kontrola hormona i razgovor sa lekarom o eventualnom smanjenju ili ukidanju terapije.

Na kraju, važno je istaći da su ove preporuke individualne i da svaka žena treba da sa svojim lekarom proceni rizike i koristi svakog pregleda ili leka. Kako kaže dr Billi: „Lečenje može biti teže od samog stanja. Uklanjanje je zapravo izuzetno bolno, i tokom i posle zahvata.” Zdravlje treba da bude prioritet, a odluke donosite u dogovoru sa svojim stručnjakom.

Stručnjaci otkrivaju zbog čega se moždana magla sve češće javlja kod žena i kako je ublažiti svakodnevnim navikama

Sve veći broj žena primećuje pojavu moždane magle, stanja u kojem misli postaju mutne, teško se koncentrisati, a pamćenje slabi. Ovo stanje posebno pogađa žene koje svakodnevno balansiraju između posla, porodice i ličnih obaveza. Moždana magla nije zvanična medicinska dijagnoza, već opisuje trenutke kada se oseća usporenost u razmišljanju i poteškoća u donošenju odluka ili pamćenju važnih informacija. Najvažniji uzročnik je hronični stres – konstantna izloženost stresu iscrpljuje nervni sistem i brže troši mentalnu energiju.

Pored stresa, loš san igra veliku ulogu u pojavi moždane magle. Kvalitetan i redovan san omogućava mozgu da obnovi pažnju i pamćenje, dok čak i nekoliko noći bez dovoljno sna može značajno oslabiti kognitivne sposobnosti. Neadekvatna ishrana, preterano konzumiranje procesuirane hrane i nedovoljan unos vode, dodatno doprinose osećaju umora i mentalne tromosti. Takođe, fizička neaktivnost i predugo sedenje usporavaju cirkulaciju i smanjuju dotok kiseonika do mozga, što dodatno otežava jasno razmišljanje.

Psihološki faktori poput anksioznosti i depresije često su udruženi sa ovim stanjem. Kada ste pod pritiskom ili brinete, mozak troši energiju na emocije, a manje na produktivno razmišljanje. Zato mnoge žene, iako fizički deluju zdravo, osećaju konfuziju i nemogućnost da se saberu.

Kako biste umanjili simptome moždane magle, važno je da stabilizujete osnovne navike. Preporučuje se dovoljno sna, redovan unos vode i uravnotežena ishrana bogata povrćem i celovitim žitaricama. Lagana fizička aktivnost, poput šetnje, može poboljšati cirkulaciju i osvežiti um. Smanjite multitasking i ograničite vreme pred ekranima, jer previše informacija dodatno opterećuje mozak.

Dr Marija Petrović, neurolog, naglašava: „Moždana magla je čest pratilac savremenog načina života. Važno je prepoznati prve znake i pravovremeno uvesti male, ali značajne promene u svakodnevicu. Redovan san, zdrava ishrana i umerena fizička aktivnost često su dovoljni da se simptomi povuku.“

Ako primetite da simptomi traju duže ili ometaju svakodnevni život, obavezno se obratite lekaru ili stručnjaku za mentalno zdravlje kako biste isključili ozbiljnije uzroke i dobili adekvatnu pomoć. Za tačnu dijagnozu i savet, uvek konsultujte svog lekara.

Mizofonija može značajno narušiti kvalitet života žena, naročito zbog reakcija na obične zvuke iz okruženja.

Za mnoge žene, zvuci poput mljackanja, šmrktanja ili lupkanja olovkom predstavljaju svakodnevni izazov, jer kod osoba sa mizofonijom oni izazivaju jak stres. Mizofonija je poremećaj u kome mozak na obične zvuke reaguje burnim emocijama kao što su bes, gađenje ili anksioznost. Ovaj problem može ozbiljno uticati na svakodnevni život, posebno u porodici i na poslu.

Najčešći okidači su zvuci povezani sa ljudskim navikama – mljackanje, žvakanje, šmrktanje, glasno disanje, ali i ritmično lupkanje prstima ili olovkom. Jačina zvuka nije presudna, jer i tihi zvuci mogu izazvati snažnu neprijatnost. Neke žene posebno teško podnose zvuke članova porodice, dok im isti zvuci od nepoznatih ljudi u javnosti ne smetaju. Važno je naglasiti da mizofonija nije poremećaj sluha, već način na koji mozak tumači određene zvuke.

Simptomi mizofonije kod žena javljaju se iznenada – od naleta besa, iritacije ili snažne nelagodnosti, pa sve do osećaja da moraju istog trenutka da napuste prostor. Česti su i fizički simptomi: ubrzan rad srca, znojenje, napetost mišića, unutrašnji nemir i smetnje sa koncentracijom. U težim slučajevima, svakodnevne situacije poput zajedničkog obroka, rada u kancelariji ili putovanja postaju izuzetno stresne.

Istraživanja pokazuju da je kod žena sa mizofonijom deo mozga zadužen za emocije (prednji insularni korteks) izrazito aktivan kada se pojave okidački zvuci. Na taj način, običan zvuk mozak tumači kao pretnju, što izaziva odgovor sličan stresnim situacijama. Takođe, postoji jača veza između centara za sluh i delova mozga odgovornih za emocije.

Prvi simptomi najčešće se javljaju još u detinjstvu, između devete i trinaeste godine. Mnoge žene navode da su još tada bile osetljive na određene zvuke. Ako se stanje ne prepozna na vreme, može doći do izbegavanja obroka sa porodicom, druženja i timskog rada, što dodatno remeti odnose sa bliskim osobama i kolegama.

Psihijatar dr Snežana Jovanović ističe: “Mizofonija je stvarna i može značajno uticati na svakodnevicu. Žene se često osećaju neshvaćeno ili preosetljivo, ali važno je znati da ovo stanje nije retko.” Savetuje vođenje dnevnika okidača, otvoren razgovor sa porodicom i obraćanje stručnjaku kada simptomi ometaju svakodnevni život. Tehnike relaksacije i terapija mogu pomoći u kontrolisanju reakcija, a u stresnim situacijama korisne su i slušalice sa umirujućom muzikom ili beli šum.

Za tačnu dijagnozu i savet obavezno se obratite lekaru.