Nedovoljno vode i stres povećavaju rizik od bubrežnih kamenaca, posebno kod žena iznad 30 godina

Formiranje kamena u bubregu, poznato i kao nefrolitijaza, sve je češće među ženama, naročito kod onih koje su prešle tridesetu godinu. Ključni uzrok ovog problema je nedovoljan unos vode, dok se često konzumiranje kafe i gaziranih napitaka smatra dodatnim faktorom rizika. Dehidratacija uzrokuje da urin postane koncentrisan, pa se minerali i soli lakše udružuju i formiraju čvrste naslage u bubrezima.

Veličina kamenčića varira – mogu biti mikroskopske veličine, ali i veće formacije koje izazivaju intenzivan bol, krv u mokraći i povećanu učestalost mokrenja. Najčešći su kalcijum-oksalatni kamenci, dok ostale vrste uključuju kamence mokraćne kiseline, struvitne povezane sa infekcijama i cistinske koji nastaju usled genetskih poremećaja.

Specijalista za bolesti bubrega, dr Sangeetha Murugapandian, ističe: “Kada telo ne dobija dovoljno vode, urin postaje koncentrisan i minerali se lakše talože. Redovno unošenje dovoljno tečnosti pomaže da se ove supstance razblaže i izbacuju iz organizma bez zadržavanja.” Zbog toga je važno da žene, koje su svakodnevno izložene brojnim obavezama i stresu, povedu računa o dovoljnom unosu vode tokom dana.

Stres dodatno utiče na zdravlje bubrega, jer povećani hormoni stresa poput kortizola mogu poremetiti ravnotežu tečnosti i izazvati pojačano izlučivanje kalcijuma putem urina. Žene koje su pod stalnim stresom obično piju manje vode, a češće posežu za kafom ili gaziranim napicima, što dodatno povećava dehidrataciju. Takođe, stres negativno utiče na ishranu i san, što dodatno povećava mogućnost nastanka bubrežnih kamenaca.

Kako bi smanjile rizik, ženama se savetuje da unose najmanje osam čaša vode dnevno, a unos treba povećati tokom toplih meseci ili fizičke aktivnosti. Pomaže i konzumacija namirnica bogatih vodom, poput krastavaca i lubenice. Izbegavanje prekomernog unosa kafe, gaziranih pića i alkohola može značajno doprineti prevenciji.

Dr Murugapandian naglašava: “Najbolja prevencija je redovno unošenje vode i izbegavanje navika koje mogu dovesti do dehidratacije. Ako se jave simptomi poput bolova u leđima, krvi u urinu ili učestalog mokrenja, potrebno je što pre potražiti lekarsku pomoć.”

Za postavljanje tačne dijagnoze i savet, uvek se obratite lekaru.

Nekontrolisano uzimanje lekova može prikriti simptome i dovesti do težih oštećenja nerava, upozorava dr Karmela Filipović

Išijas, neprijatno stanje koje zahvata nerv ishiadicus i najčešće izaziva bol u donjem delu leđa i nozi, sve je češći i kod mlađih žena koje puno vremena provode sedeći. Prema rečima dr sci. med. Karmele Filipović, specijaliste fizikalne medicine i rehabilitacije iz Novog Sada, mnoge žene samoinicijativno koriste analgetike kako bi smanjile bol, što može prikriti ozbiljnost simptoma i dovesti do pogoršanja stanja.

Najčešći simptomi išijasa su bol, utrnulost i trnjenje, a žene koje su fizički neaktivne ili dugo sede često ih zanemaruju, smatrajući da je u pitanju samo zamor ili prolazna nelagodnost. “Analgeticima i nesteroidnim antiinflamatornim lekovima trenutno se kupiraju tegobe, ali istovremeno se produbljuje proces oštećenja nerva ishiadicusa, što ima za posledicu mnogo teže i ozbiljnije lečenje ovih pacijenata”, ističe dr Filipović.

Samostalna upotreba lekova može odložiti pravilnu dijagnozu i dovesti do toga da išijas preraste u hronično stanje. Ako bolovi u donjem delu leđa ili glutealnoj regiji ne prolaze nekoliko dana ili se ponavljaju, veoma je važno otići kod lekara i započeti terapiju na vreme. Dr Filipović savetuje: “Ukoliko bol u donjem delu leđa ili glutealnoj regiji ne prođe za nekoliko dana, ili se tegobe ponavljaju, važno je obratiti se lekaru kako bi se na vreme započelo lečenje. Produženo stanje može dovesti do doživotnih problema, kada je lečenje znatno teže”.

Lečenje išijasa se uglavnom sprovodi konzervativno, kroz kombinaciju lekova, fizikalne terapije i specijalnih vežbi za jačanje mišića (kineziterapija). Samo mali broj žena ima potrebu za operacijom, o čemu odlučuje neurohirurg. “Operacija nije uvek kraj lečenja, niti su sve pacijentkinje kandidati za hirurški zahvat”, pojašnjava dr Filipović. Najbolje rezultate daje terapija pod stručnim nadzorom, uz lekove, fizikalne procedure i individualno prilagođene vežbe.

Posebno treba izbegavati samoinicijativno uzimanje lekova, jer to može izazvati štetne efekte na želudac i srce, kao i pogoršanje osnovne bolesti. Prevencija išijasa podrazumeva svakodnevnu fizičku aktivnost, pravilno sedenje i izbegavanje dugotrajnog sedenja. Za svaku sumnju ili savet najbolje je konsultovati lekara.

Otpornost superbakterija sve češće pogađa žene i najmlađe, a razvoj lekova usporava

Suočavamo se sa ozbiljnim problemom kada su u pitanju superbakterije – bakterije otporne na postojeće antibiotike – jer je razvoj novih lekova znatno usporen. Stručnjaci upozoravaju da je u poslednjih pet godina broj novih antimikrobnih projekata kod vodećih proizvođača lekova smanjen za 35%, sa 92 na svega 60 lekova u fazi razvoja. Posebno zabrinjava što je samo pet novih lekova namenjeno deci mlađoj od pet godina, koja su u posebnom riziku od težih bakterijskih infekcija.

Antimikrobna rezistencija je globalni izazov i pogađa sve uzraste, ali posebno ranjive grupe su žene – naročito trudnice, majke male dece i osobe sa oslabljenim imunitetom. Svake godine više od milion ljudi širom planete premine zbog infekcija na koje aktuelne terapije više ne deluju, dok infekcije otporne na lekove doprinose ukupno četiri miliona smrtnih slučajeva godišnje. Prognoze su da bi se ovaj broj mogao udvostručiti do 2050. godine, što ovaj problem čini izuzetno aktuelnim za svaku porodicu.

Infektolog dr Jelena Petrović naglašava: “Farmaceutska industrija ima moralnu obavezu da nastavi ulaganje u razvoj novih antibiotika, posebno za najosetljivije grupe kao što su deca i pacijenti sa oslabljenim imunitetom. Pristup efikasnim lekovima je ključno pravo svih pacijenata.”

Otpornost na antibiotike nastaje kada bakterije razviju mehanizme kojima se štite od dejstva lekova koji su ih ranije uspešno lečili. To može dovesti do toga da uobičajene infekcije, poput urinarnih, upala pluća ili onih nakon operacija, postanu teško izlečive, pa čak i smrtonosne. Žene su posebno izložene ovom riziku zbog čestih upala mokraćnih puteva i mogućih komplikacija u trudnoći.

Da bi smanjile rizik, čitateljke se podstiču da antibiotike koriste isključivo prema uputstvu lekara i nikada ne prekidaju terapiju na svoju ruku. Pravilna higijena, redovno pranje ruku i vakcinacija su ključni u prevenciji širenja infekcija. Takođe, savetuje se da se izbegava samostalno uzimanje antibiotika i deljenje ili čuvanje neiskorišćenih lekova za kasnije.

Ako primetite simptome infekcije kao što su povišena temperatura, bol, peckanje pri mokrenju ili uporni kašalj, obavezno se javite svom lekaru radi tačne dijagnoze i saveta. Dobro vođena i pravovremena terapija antibioticima može spasiti život, ali je jednako važno čuvati njihovu efikasnost za buduće generacije.

Za tačnu dijagnozu i savet uvek se obratite svom izabranom lekaru.