Svrab je jedna od najobičnijih telesnih senzacija, ali ume da bude neverovatno uporan. Dovoljno je da vas nešto malo zasvrbi, pa da nekoliko sekundi kasnije imate ogromnu potrebu da se počešete.

Ali zašto se to uopšte događa?

Svrab je signal, a ne samo osećaj

Kada koža registruje određene nadražaje, nervni sistem šalje signal mozgu koji ga doživljava kao svrab.

To može biti posledica ujeda insekta, suve kože, iritacije, znoja, alergijske reakcije ili jednostavnog kontakta sa nekim materijalom.

Mozak tada praktično govori: „Nešto nije u redu na ovom mestu, proveri ga.“

Češanje može kratko da pomogne

Kada se počešemo, aktiviraju se drugačiji nervni signali koji privremeno mogu da potisnu osećaj svraba.

Zbog toga češanje često donosi trenutno olakšanje.

Problem je što previše češanja može dodatno iritirati kožu i napraviti još jači svrab.

Tako nastaje začarani krug: svrbi → češemo → koža se iritira → još više svrbi.

Zašto se svrab ponekad „seli“?

Ponekad imate osećaj da vas svrbi jedno mesto, počešete ga, a onda počne da svrbi drugo.

To ne znači da se problem zaista „preselio“. Mozak obrađuje ogroman broj signala iz celog tela i pažnja može biti preusmerena sa jednog osećaja na drugi.

Ako je svrab kratkotrajan i povremen, najčešće nema razloga za zabrinutost.

Međutim, uporan svrab, naročito ako ga prate osip, otok ili promene na koži, zahteva dodatnu pažnju.

Dakle, sledeći put kada vas iznenada zasvrbi mesto koje nikako ne možete da dohvatite, znajte da iza tog dosadnog osećaja stoji prilično složen sistem komunikacije između kože, nerava i mozga.

Jedan sat na poslu ponekad traje kao večnost, dok nekoliko sati provedenih sa prijateljima prođe gotovo neprimetno. Iako sat sve vreme meri isto vreme, naš doživljaj prolaska vremena može biti potpuno drugačiji.

Razlog se nalazi u načinu na koji mozak obrađuje događaje i obraća pažnju na vreme.

Kada čekate, svaka minuta postaje važna

Ako čekate autobus, pregled, važan poziv ili kraj radnog vremena, pažnja je često usmerena upravo na protok vremena.

Pogledate na sat, prođe nekoliko minuta, pa ponovo proverite. Što više razmišljate o tome koliko je vremena prošlo, subjektivno vam se čini da ono prolazi sporije.

Kada ste zauzeti, vreme pada u drugi plan

S druge strane, kada ste potpuno zaokupljeni nekom aktivnošću, razgovorom ili zanimljivim događajem, pažnja je usmerena na ono što radite.

Tada mnogo manje pratite sat.

Zbog toga nekoliko sati može proći neverovatno brzo.

Postoji još jedna zanimljivost

Kada se osvrnemo na neki period života, procena vremena može biti drugačija nego dok ga proživljavamo.

Period ispunjen velikim brojem novih događaja može nam u sećanju izgledati veoma bogato i dugo. Nasuprot tome, rutinski dani sa malo novih iskustava mogu se kasnije spojiti u jednu nejasnu celinu.

Zato nekada imamo osećaj da je određeni mesec „proleteo“.

Na kraju, vreme na satu se nije promenilo. Promenio se način na koji ga naš mozak doživljava.

Da li vam se ikada učinilo da vam telefon vibrira u džepu, izvadite ga, pogledate ekran – a nema nikakve poruke, poziva ni obaveštenja?

Ova pojava nije toliko neobična koliko se čini. Ljudi koji često koriste mobilni telefon mogu povremeno imati osećaj da su osetili vibraciju iako se uređaj u tom trenutku uopšte nije oglasio.

Mozak stalno predviđa šta će se dogoditi

Naš mozak ne obrađuje samo ono što se trenutno dešava. On neprestano pravi pretpostavke na osnovu prethodnog iskustva.

Ako ste navikli da vam telefon često vibrira, mozak može postati posebno osetljiv na sitne senzacije u području džepa ili odeće.

Trenje materijala, pokret tela ili čak blagi grč mišića mogu biti pogrešno protumačeni kao poznata vibracija telefona.

Što više očekujete poruku, veća je pažnja

Ako čekate važan poziv ili poruku, verovatno ćete mnogo češće proveravati telefon.

Tada pažnja postaje usmerena na svaki mogući signal iz džepa. Nešto što biste u drugim okolnostima potpuno ignorisali može odjednom izgledati kao vibracija.

Zbog toga se ova pojava češće primećuje kod ljudi koji su tokom dana stalno uz telefon.

Telefon možda nije problem – navika jeste

Ako stalno proveravate ekran i osećate potrebu da telefon bude uz vas, mozak se vremenom navikava na očekivanje novih obaveštenja.

Zato ponekad nije loše napraviti kratku pauzu od uređaja i isključiti nepotrebna obaveštenja.

Sledeći put kada izvadite telefon iz džepa zbog „vibracije“, a na ekranu nema ničega, nemojte odmah pomisliti da ste umislili. Vaš mozak je možda samo pokušao da prepozna poznati signal pre nego što je proverio da li je zaista postojao.