Sigurno vam se nekada dogodilo da vam uši iznenada postanu crvene i tople, iako vam nije posebno vruće. Nekada se to dogodi bez ikakvog očiglednog razloga, pa se ljudi zapitaju da li se nešto neobično dešava u organizmu.

U većini slučajeva, crvenilo ušiju povezano je sa širenjem krvnih sudova. Kada se oni prošire, kroz kožu prolazi više krvi, zbog čega uši mogu postati izrazito crvene i tople.

Vrućina nije jedini razlog

Crvenilo se može pojaviti nakon fizičke aktivnosti, tokom boravka u toploj prostoriji ili kada naglo pređete iz hladnog u toplo okruženje.

Ali reakcija može nastati i zbog emocija. Stres, stid, uzbuđenje ili nervoza mogu izazvati promene u protoku krvi i učiniti da lice i uši naglo pocrvene.

Zbog toga se nekim ljudima uši zacrvene upravo tokom razgovora, javnog nastupa ili neprijatne situacije.

Nekada je dovoljan i dodir

Trljanje ušiju, nošenje tesnih slušalica ili kapa, pa čak i duže držanje telefona uz uvo može privremeno izazvati crvenilo.

Koža ušiju je osetljiva i na mehaničku iritaciju može reagovati vrlo brzo.

Kada treba obratiti pažnju?

Ako se crvenilo javlja često, traje dugo, praćeno je bolom, otokom, osipom ili drugim neuobičajenim simptomima, nije loše potražiti savet lekara.

Ali ako vam se uši povremeno zacrvene i zatim same vrate u normalu, najčešće nema razloga za paniku.

Dakle, crvene uši ne znače nužno da vas neko ogovara, kako kaže popularno verovanje. Mnogo češće iza toga stoji sasvim obična reakcija krvnih sudova.

Sigurno ste barem jednom ušli u nečiji stan ili kuću i odmah osetili karakterističan miris. Nekada je to miris vlage, nekada ustajalosti, a ponekad nešto što je teško opisati, ali odmah primetite da prostor „ne miriše kako treba“.

Vlasnici često pokušavaju da problem reše osveživačima vazduha, mirisnim svećama ili intenzivnim čišćenjem. Međutim, ako se neprijatan miris stalno vraća, moguće je da njegov uzrok uopšte nije tamo gde ga tražite.

Problem se često krije iza nameštaja

Jedno od prvih mesta koje treba proveriti jeste prostor iza velikih ormara, komoda i drugih komada nameštaja koji su prislonjeni uz spoljne zidove.

Ako vazduh ne cirkuliše dovoljno, posebno u prostorijama sa povećanom vlagom, na hladnijim površinama može doći do kondenzacije. Vremenom to može stvoriti pogodne uslove za razvoj buđi.

Problem je što se buđ ne mora odmah videti.

Može se nalaziti iza ormara, ispod tapeta, u uglovima ili na mestima koja se retko proveravaju.

Vlaga je jedan od najčešćih krivaca

Neprijatan miris u kući često je povezan sa viškom vlage. Ona može dolaziti iz različitih izvora – curenja cevi, problema sa krovom, kondenzacije, loše ventilacije ili prodora vode kroz zidove.

Ako prostorija dugo ostaje zatvorena, mirisi se dodatno zadržavaju.

Poseban problem mogu biti podrumi, kupatila, kuhinje i prostorije u kojima se suši veš.

Nekada problem dolazi iz odvoda

Ako se neprijatan miris oseća prvenstveno u kupatilu ili kuhinji, uzrok može biti i odvod.

Sifon koji se dugo ne koristi može ostati bez dovoljno vode, pa neprijatni mirisi iz kanalizacionog sistema mogu dospeti u prostoriju.

Zato se problem ponekad rešava vrlo jednostavno – proverom odvoda i sifona, a ne prskanjem osveživača vazduha po celoj kući.

Tepisi i nameštaj takođe „pamte“ mirise

Tepisi, zavese, dušeci i tapacirani nameštaj mogu tokom godina upijati mirise hrane, dima, vlage, kućnih ljubimaca i drugih izvora.

Čak i kada je prostorija očišćena, materijali mogu nastaviti da ispuštaju nagomilane mirise.

Zato se ponekad čini da kuća ima „svoj miris“, iako je na prvi pogled potpuno čista.

Osveživač vazduha ne rešava pravi problem

Ako se neprijatan miris vraća čim prestane dejstvo osveživača, to je znak da treba pronaći njegov izvor.

Dobro provetravanje, kontrola vlage i detaljan pregled skrivenih delova prostorije često su mnogo korisniji od pokušaja da se neprijatan miris samo prekrije.

A ako miris podseća na buđ i prati ga vidljiva vlaga, fleke na zidovima ili zdravstvene tegobe, problem ne treba ignorisati.

Ponekad ono što osećate čim otvorite vrata nije „miris stare kuće“, već znak da se negde u njoj krije problem koji još niste pronašli.

Ako nekoliko dana zaredom provodite gotovo sve vreme u zatvorenom prostoru, možda mislite da je jedina posledica to što vam nedostaje svež vazduh. Međutim, dnevna svetlost ima mnogo važniju ulogu u organizmu nego što većina ljudi shvata.

Naše telo koristi svetlost kao jedan od glavnih signala za podešavanje unutrašnjeg biološkog sata. Kada tokom dana gotovo da nema izlaganja prirodnom svetlu, taj ritam može početi da se pomera.

Prvo možete primetiti promene u snu

Dnevna svetlost pomaže organizmu da razlikuje dan od noći. To utiče na cirkadijalni ritam, odnosno unutrašnji sistem koji reguliše kada smo budni, a kada je vreme za spavanje.

Ako dane provodite u zatvorenoj prostoriji sa slabim osvetljenjem, a uveče ste dugo izloženi ekranima i veštačkom svetlu, mozgu može biti teže da dobije jasan signal kada treba da se pripremi za san.

Zbog toga možete kasnije zaspati, teže se probuditi ili imati osećaj da ste tokom dana stalno umorni.

Može da utiče i na raspoloženje

Nedostatak dnevne svetlosti povezuje se i sa promenama raspoloženja i energije. Neki ljudi tokom perioda sa manje prirodnog svetla osećaju veću tromost, manjak motivacije i potrebu za dužim spavanjem.

To je naročito izraženo tokom jeseni i zime, kada su dani kraći.

Naravno, nekoliko dana provedenih u zatvorenom ne znači automatski da će se kod svakoga pojaviti problemi, ali dugotrajno izbegavanje dnevne svetlosti nije dobra navika.

Telo može da izgubi osećaj za „dan“

Zamislite da se probudite, nekoliko sati provedete pod veštačkim osvetljenjem, zatim radite, gledate televiziju i koristite telefon, a napolje gotovo uopšte ne izađete.

Za vaš unutrašnji sat razlika između dana i večeri tada postaje mnogo manje jasna.

Zato jednostavna navika može napraviti razliku: izađite napolje tokom dana, makar na kratku šetnju. Nije potrebno da provodite sate na suncu – važno je da organizam dobije signal prirodnog dnevnog svetla.

A šta je sa vitaminom D?

Dnevna svetlost i vitamin D jesu povezani, ali nije dovoljno reći da će nekoliko dana bez izlaska napolje odmah dovesti do nedostatka vitamina D.

Na proizvodnju vitamina D utiču brojni faktori, uključujući godišnje doba, geografsku širinu, količinu izložene kože i druge okolnosti.

Zato je najveći kratkoročni problem izostanka dnevne svetlosti često vezan upravo za san, budnost i unutrašnji ritam.

Ako ste nekoliko dana proveli zatvoreni, ne morate da čekate da se osećate potpuno iscrpljeno. Kratak izlazak tokom dana može biti jednostavan način da telu pružite ono što mu prirodno treba – jasan signal da je napolju dan.