Ako nekoliko dana zaredom provodite gotovo sve vreme u zatvorenom prostoru, možda mislite da je jedina posledica to što vam nedostaje svež vazduh. Međutim, dnevna svetlost ima mnogo važniju ulogu u organizmu nego što većina ljudi shvata.

Naše telo koristi svetlost kao jedan od glavnih signala za podešavanje unutrašnjeg biološkog sata. Kada tokom dana gotovo da nema izlaganja prirodnom svetlu, taj ritam može početi da se pomera.

Prvo možete primetiti promene u snu

Dnevna svetlost pomaže organizmu da razlikuje dan od noći. To utiče na cirkadijalni ritam, odnosno unutrašnji sistem koji reguliše kada smo budni, a kada je vreme za spavanje.

Ako dane provodite u zatvorenoj prostoriji sa slabim osvetljenjem, a uveče ste dugo izloženi ekranima i veštačkom svetlu, mozgu može biti teže da dobije jasan signal kada treba da se pripremi za san.

Zbog toga možete kasnije zaspati, teže se probuditi ili imati osećaj da ste tokom dana stalno umorni.

Može da utiče i na raspoloženje

Nedostatak dnevne svetlosti povezuje se i sa promenama raspoloženja i energije. Neki ljudi tokom perioda sa manje prirodnog svetla osećaju veću tromost, manjak motivacije i potrebu za dužim spavanjem.

To je naročito izraženo tokom jeseni i zime, kada su dani kraći.

Naravno, nekoliko dana provedenih u zatvorenom ne znači automatski da će se kod svakoga pojaviti problemi, ali dugotrajno izbegavanje dnevne svetlosti nije dobra navika.

Telo može da izgubi osećaj za „dan“

Zamislite da se probudite, nekoliko sati provedete pod veštačkim osvetljenjem, zatim radite, gledate televiziju i koristite telefon, a napolje gotovo uopšte ne izađete.

Za vaš unutrašnji sat razlika između dana i večeri tada postaje mnogo manje jasna.

Zato jednostavna navika može napraviti razliku: izađite napolje tokom dana, makar na kratku šetnju. Nije potrebno da provodite sate na suncu – važno je da organizam dobije signal prirodnog dnevnog svetla.

A šta je sa vitaminom D?

Dnevna svetlost i vitamin D jesu povezani, ali nije dovoljno reći da će nekoliko dana bez izlaska napolje odmah dovesti do nedostatka vitamina D.

Na proizvodnju vitamina D utiču brojni faktori, uključujući godišnje doba, geografsku širinu, količinu izložene kože i druge okolnosti.

Zato je najveći kratkoročni problem izostanka dnevne svetlosti često vezan upravo za san, budnost i unutrašnji ritam.

Ako ste nekoliko dana proveli zatvoreni, ne morate da čekate da se osećate potpuno iscrpljeno. Kratak izlazak tokom dana može biti jednostavan način da telu pružite ono što mu prirodno treba – jasan signal da je napolju dan.

Sigurno ste primetili da vam se posle dužeg kupanja koža na prstima šaka i stopala pretvori u male bore. Nekada se čini kao da su prsti potpuno „smežurani“, a mnogi veruju da je razlog jednostavno to što koža upija vodu.

Ipak, nauka je pokazala da je priča mnogo zanimljivija.

Dugo se smatralo da se koža nabora zato što voda prodire u njen površinski sloj i izaziva njegovo bubrenje. Međutim, samo upijanje vode ne objašnjava u potpunosti ovaj fenomen.

Mozak zapravo učestvuje u svemu

Naboravanje kože na prstima povezano je sa načinom na koji funkcioniše autonomni nervni sistem, odnosno deo nervnog sistema koji automatski kontroliše brojne procese u organizmu.

Kada su prsti određeno vreme potopljeni u vodi, krvni sudovi ispod kože se sužavaju. Zbog toga se površina kože blago smanjuje i nastaju karakteristični nabori.

Zanimljivo je da se kod ljudi sa određenim oštećenjima nerava ovaj efekat može izostati.

To je bio jedan od važnih dokaza da naboravanje nije samo posledica toga što je koža „popila vodu“, već da u procesu učestvuje i nervni sistem.

Ali zašto bi telo to uopšte radilo?

Tu nauka dolazi do još zanimljivijeg pitanja.

Jedna od najpoznatijih teorija jeste da nabori na prstima mogu poboljšati sposobnost hvatanja mokrih predmeta. Kanalići i udubljenja nastali na koži mogu pomoći da se voda brže odvodi sa površine prstiju, slično kao što šara na pneumaticima pomaže gumi da zadrži kontakt sa mokrim kolovozom.

Neka istraživanja su pokazala da naborani prsti mogu biti korisni pri rukovanju predmetima u vlažnim uslovima.

Ipak, naučnici i dalje istražuju koliko je upravo ova funkcija bila važna u evoluciji.

Zašto se to ne dešava na celom telu?

Najizraženije je na jagodicama prstiju šaka i stopala, odnosno delovima tela koji često dolaze u kontakt sa predmetima i podlogom.

Na drugim delovima kože ovaj efekat nije ni približno toliko izražen.

Zato sledeći put kada izađete iz kade ili bazena i ugledate naborane prste, znajte da to nije samo znak da ste predugo bili u vodi.

Vaše telo tada aktivira prilično složen mehanizam u kojem zajedno učestvuju koža, krvni sudovi i nervni sistem – a moguće je da su ti nabori nekada imali veoma praktičnu svrhu.

Tokom vrelih letnjih dana automobil parkiran na suncu za samo nekoliko minuta može postati prava pećnica. Temperatura u kabini može naglo da poraste, zbog čega pojedine stvari koje svakodnevno nosimo sa sobom ne bi trebalo ostavljati unutra.

Jedna od njih je plastična flaša sa vodom.

Mnogi je bez razmišljanja ostave u držaču za čaše, na sedištu ili u vratima automobila, a zatim je satima zaborave. Međutim, visoka temperatura nije jedini razlog zbog kojeg to nije dobra navika.

Flaša može da bude problem i zbog plastike

Kada je plastična ambalaža dugo izložena visokim temperaturama, može doći do promena u samom materijalu i povećane migracije određenih jedinjenja iz plastike u sadržaj.

Zbog toga nije dobra ideja ostavljati flaše sa vodom u automobilu satima, posebno tokom ekstremnih vrućina.

Ako je flaša već dugo stajala u zagrejanom automobilu, mnogo je pametnije uzeti novu vodu nego je ostaviti da se dodatno zagreva.

Ali postoji još jedna opasnost

Poseban problem predstavlja staklena flaša ili predmet sa sočivom koji se nalazi na direktnom suncu.

Sunčeva svetlost može da se fokusira kroz zakrivljeno staklo ili određene providne predmete i u retkim okolnostima zagreje jednu tačku dovoljno da izazove oštećenje ili čak paljenje zapaljivog materijala.

Zbog toga ne treba ostavljati flaše, lupe, naočare sa određenim tipovima sočiva ili druge predmete koji mogu fokusirati sunčevu svetlost na direktnom suncu.

Ne ostavljajte ni lekove i elektroniku

Visoke temperature mogu oštetiti i stvari koje mnogi svakodnevno nose u automobilu.

Lekovi, kozmetika, baterije, elektronski uređaji i aerosoli mogu biti posebno osetljivi na ekstremnu toplotu. Njihova svojstva mogu se promeniti, a pojedini proizvodi mogu postati nebezbedni ili neupotrebljivi.

Posebno treba biti oprezan sa power bankovima i drugim uređajima koji sadrže litijum-jonske baterije. Dugotrajno izlaganje velikoj toploti može oštetiti bateriju i povećati rizik od njenog otkazivanja.

Automobil nije mesto za stvari koje ne podnose toplotu

Ako znate da ćete automobil ostaviti na suncu, najbolje je da iz njega iznesete sve što je osetljivo na visoku temperaturu.

Flaše sa vodom, lekovi, elektronika, baterije i proizvodi koji imaju jasno navedene temperaturne uslove čuvanja ne bi trebalo da ostanu satima u zagrejanoj kabini.

Naizgled bezazlena navika može napraviti problem baš onda kada to najmanje očekujete.