Prerađeno meso i rafinisani šećeri mogu povećati rizik od bolesti, savetuje nutricionistkinja dr Ana Jovanović

Ulazak u šestu deceniju života za mnoge žene znači i nove izazove u ishrani. Hormonske promene i usporen metabolizam menjaju način na koji telo reaguje na hranu, te je važno obratiti pažnju na izbor namirnica. Nutricionisti posebno upozoravaju na prerađeno meso i proizvode bogate šećerom, koji u ovoj životnoj fazi mogu imati negativan uticaj na zdravlje. Redovna konzumacija ovakvih namirnica povećava rizik od ozbiljnih bolesti, uključujući i određene vrste karcinoma.

Nutricionistkinja dr Ana Jovanović objašnjava: „Posle pedesete, telo teže obrađuje zasićene masti i aditive iz prerađenog mesa. To može povećati rizik od hroničnih bolesti, uključujući rak debelog creva.” Zato je preporuka da se ograniči unos kobasica, viršli, slanine i pašteta, jer ovi proizvodi sadrže konzervanse i dodatke koji tokom varenja mogu stvoriti štetna jedinjenja. Istraživanja pokazuju da žene koje često jedu prerađeno meso imaju veće šanse za pojavu problema sa varenjem i bolestima creva.

Osim toga, preteran unos rafinisanih šećera i ugljenih hidrata kao što su beli hleb, peciva, slatkiši i gazirani sokovi, dovodi do porasta šećera u krvi i gojenja. Višak kilograma nakon pedesete povećava rizik od insulinske rezistencije i drugih zdravstvenih komplikacija, a ovakav način ishrane može negativno uticati i na energiju, raspoloženje i svakodnevno funkcionisanje.

Dr Jovanović dodaje: „Žene često ne primete koliko brzo male promene u ishrani mogu doneti velike koristi. Povrće, voće, integralne žitarice i riba su daleko zdraviji izbor.” Preporuka je da se ne uvode prestroge zabrane, već da se pažnja usmeri na ravnotežu i učestalost konzumiranja ovih namirnica – povremeno uživanje nije problem, ali svakodnevna navika može biti štetna.

Praktični saveti za zdraviji način ishrane uključuju češće konzumiranje svežeg povrća i voća, izbor integralnih žitarica umesto belog hleba i peciva, kao i zamenu viršli i pašteta pečenom piletinom, ribom ili kuvanim jajima. Orašasti plodovi i semenke nude zdrave masti i proteine, a dovoljno vode i izbegavanje industrijskih sokova sa dodatim šećerom dodatno doprinose boljem zdravlju. Redovno vežbanje takođe može smanjiti rizik od bolesti.

Na kraju, važno je da ishranu prilagodite svojim potrebama i izbegavate stroge dijete bez konsultacije sa lekarom. Dr Ana Jovanović podseća: „Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru”. Pravilno birane namirnice, podrška porodice i savet stručnjaka mogu značajno doprineti kvalitetu života žena nakon pedesete.

Visoke temperature ubrzavaju kvarenje hrane, a rizik od trovanja i dehidracije raste – posebno kod žena, dece i trudnica

Sa dolaskom leta i porastom temperatura, žene širom Srbije sve češće organizuju porodične obroke na otvorenom i odlaze na piknike, ali treba znati da vrućina znatno ubrzava kvarenje hrane. Stručnjaci napominju da određene namirnice postaju rizične za zdravlje ukoliko se ne skladište i ne pripremaju pravilno.

Letnji meseci pogoduju brzom razmnožavanju bakterija poput salmonele i ešerihije koli, pa i nekoliko sati na sobnoj temperaturi može biti dovoljno da se hrana pokvari. Posebno su osetljivi deca, trudnice, starije žene i osobe sa slabijim imunitetom – za njih čak i blago trovanje može izazvati dehidraciju i ozbiljne zdravstvene komplikacije.

Na spisku rizičnih namirnica nalazi se i pasulj, koji je odličan izvor proteina, ali sirov ili nedovoljno kuvan može biti opasan zbog lektina koji izazivaju stomačne tegobe, povraćanje i dijareju. Pasulj je neophodno dobro skuvati i odmah nakon hlađenja odložiti u frižider. Slično važi i za zeleni ili proklijali krompir – ovakvi plodovi sadrže prirodne toksine koji mogu izazvati mučninu, glavobolju ili neurološke probleme. Zelene delove treba obavezno odstraniti, a krompir koji je previše zelen – baciti.

Letnje voće, poput trešanja, kajsija i breskvi, često je na jelovniku, ali njihove koštice nikada ne treba lomiti ili grickati, jer tako može doći do oslobađanja cijanida, što je posebno opasno za decu. Isto važi i za semenke jabuka. Dodatni oprez savetuje se i kada su u pitanju divlje pečurke – leti je povećan broj trovanja zbog zamene jestivih i otrovnih vrsta. Dr Nada Petrović, nutricionista, savetuje: “Pečurke uvek kupujte isključivo od proverenih prodavnica ili sertifikovanih uzgajivača.”

Osvežavajući napici od zove su popularni tokom vrućih dana, ali je važno znati da sirova zova nije bezbedna. Nezrele bobice, listovi i kora mogu izazvati mučninu i dijareju. Dr Petrović upozorava: “Termička obrada uništava većinu štetnih supstanci, pa bobice nikada ne treba jesti sirove.”

U letnjim mesecima, posebnu pažnju treba posvetiti izboru i načinu pripreme hrane. Pravilno čuvanje i temeljna termička obrada ključni su za očuvanje zdravlja, naročito za žene koje vode računa o sebi i svojoj porodici.

Moderni način ishrane i promenjen sastav žitarica sve češće izazivaju probleme sa glutenom kod žena

Sve veći broj žena u Srbiji danas oseća neprijatne tegobe nakon konzumiranja hrane koja sadrži gluten. Ova pojava pogađa žene svih generacija, a naročito one kod kojih je dijagnostikovana celijakija, alergija na pšenicu ili necelijakalna osetljivost na gluten. Iako se često misli da naši preci nisu imali slične probleme, stručnjaci napominju da je to zapravo zabluda i da se situacija značajno promenila u poslednjim decenijama.

Gluten, specifičan protein prisutan u pšenici, ječmu i raži, svakodnevno unosimo kroz proizvode kao što su hleb, testenina i razna peciva. Međutim, današnja pšenica sadrži više glutena nego sorte koje su se nekada koristile, a industrijska prerada hrane dodatno povećava količinu glutena i aditiva u proizvodima. Sve to dodatno opterećuje naš digestivni sistem.

Simptomi koji ukazuju na problem sa glutenom najčešće uključuju nadutost, bol u stomaku, dijareju, hronični umor i anemiju. Ako se ovi problemi ignorišu, može doći do ozbiljnijih posledica poput oštećenja tankog creva i lošije apsorpcije vitamina i minerala. Iako nisu svi osetljivi na gluten, kod žena koje za to imaju predispoziciju, svakodnevni život može biti značajno otežan.

Stručnjak dr Katarina Petrović, specijalista gastroenterologije, objašnjava: “Danas imamo preciznije dijagnostičke metode, pa češće otkrivamo celijakiju i druge probleme sa glutenom. Ranije, ljudi nisu znali za ova stanja ili su simptome pripisivali drugim bolestima. Moderni način ishrane, ubrzan život i češća upotreba industrijske hrane doprinose tome da se ove tegobe češće javljaju.”

Žene često više obraćaju pažnju na signale svog tela, pa samim tim i češće primećuju simptome. Hormonske promene, trudnoća i stres dodatno mogu uticati na osetljivost creva. Takođe, istraživanja pokazuju da su žene podložnije autoimunim bolestima, što objašnjava zašto češće dobijaju dijagnozu celijakije.

Važno je razlikovati medicinsku potrebu za bezglutenskom ishranom od popularnih dijeta koje često kruže internetom. Bez konsultacije sa stručnjakom, izbacivanje glutena iz ishrane može dovesti do nutritivnog deficita, ukoliko se ne pronađu adekvatne zamene za izbačene namirnice.

Ako primetite stalne probleme sa varenjem nakon konzumacije hleba, testenine ili hrane sa glutenom, najbolje je da što pre razgovarate sa lekarom. Preciznu dijagnozu i preporuku može dati gastroenterolog ili izabrani lekar, a samoinicijativno izbacivanje glutena može otežati postavljanje prave dijagnoze.

Na kraju, bezglutenska ishrana nije trend već medicinska potreba za žene sa potvrđenom netolerancijom. Ključ je u praćenju simptoma, pravovremenom testiranju i savetovanju sa stručnjacima, kako biste očuvale zdravlje i uživale u obrocima bez brige.