Novo istraživanje otkriva kako dubok san reguliše hormone, podstiče oporavak mišića i čuva zdravlje srca kod žena svih uzrasta

Najnovija studija sa Univerziteta Kalifornija u Berkliju donosi važne uvide u to koliko je dubok san značajan za žensko zdravlje. Prema rečima istraživača, vreme koje provedemo u najdubljim fazama sna presudno utiče na obnovu mišića, rad metabolizma i zaštitu srca. Ova otkrića posebno su bitna za žene koje uprkos dovoljnim satima sna osećaju umor ili se teže oporavljaju. U fazi dubokog sna dolazi do najintenzivnije regeneracije organizma. Tada mozak oslobađa hormon rasta – supstancu koja kod odraslih stimuliše obnovu mišića, kostiju i drugih tkiva, ali i ubrzava sagorevanje masnoća i stabilizuje nivo šećera u krvi. Zato žene koje redovno spavaju duboko lakše održavaju energiju, mišićnu masu i zdrav metabolizam. Naučnici su u novom istraživanju prvi put identifikovali mrežu nervnih ćelija u hipotalamusu mozga koje prate cikluse sna i precizno podstiču oslobađanje hormona rasta u pravom trenutku. Taj hormon potom šalje moždane signale koji pomažu telu da pronađe ravnotežu između sna i budnosti. Ako žena nema dovoljno dubokog sna, oslobađa se manje hormona rasta, što usporava oporavak mišića i usložnjava kontrolu šećera i masti u krvi. To povećava rizik od gojaznosti, dijabetesa tipa 2 i srčanih bolesti. Savremene žene često imaju narušen kvalitet sna zbog stresa, porodičnih obaveza, hormona ili noćnog rada. Ipak, stručnjaci napominju da je kvalitetan odmor neophodan za dugoročno zdravlje. Kako ističe dr. Matthew Walker, neuroznanstvenik sa Univerziteta Kalifornija: „Kada žena ne spava dovoljno duboko, telo ne može da obnovi mišiće i tkiva, a metabolizam radi sporije. To može uticati na energiju tokom dana, ali i na dugoročno zdravlje.“ On dodaje: „Vidimo da žene koje hronično loše spavaju češće imaju probleme sa težinom i šećerom u krvi“ i ističe da je san jednako važan kao i ishrana ili fizička aktivnost. Da biste poboljšale dubok san, pokušajte da odlazite u krevet u isto vreme, izbegavajte ekrane sat vremena pre spavanja, održavajte prijatnu temperaturu u sobi i ne jedite tešku hranu pred san. Redovno vežbanje tokom dana takođe pomaže. Ako problemi sa snom potraju, obavezno se konsultujte sa lekarom – jer loš san može ukazivati na ozbiljnije zdravstvene tegobe. Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.

Stručnjaci ističu važnost hidratacije i zaštite kože za bezbedno leto tokom terapije

Visoke temperature tokom leta mogu predstavljati poseban izazov za žene koje su trenutno na terapiji zbog raka. Hemoterapija i radioterapija često otežavaju telu da reguliše temperaturu i čine organizam sklonijim dehidraciji. Zbog toga je od izuzetne važnosti da žene na onkološkom lečenju znaju kako da efikasno brinu o sebi tokom toplih dana, kako bi izbegle dodatne komplikacije.

Onkološki tretmani utiču na ceo organizam i mogu dovesti do simptoma poput pojačanog umora, slabijeg apetita i povećane osetljivosti na sunčeve zrake. Imunitet je često oslabljen, pa visoke temperature mogu povećati rizik od infekcija ili toplotnog udara. Posebno su oprez potrebne žene koje primaju citostatike ili imunoterapiju, jer moraju pratiti svaku promenu svog zdravstvenog stanja tokom vrućina.

Letnje sunce može biti naporno i posle kratkog izlaganja, jer određeni lekovi – posebno neki citostatici – dodatno pojačavaju osetljivost kože i izazivaju veći gubitak tečnosti. Često, zbog bolesti i terapije, žene slabije osećaju žeđ, a mučnina, povraćanje ili dijareja mogu dodatno otežati dovoljan unos vode. Uz to, boravak u većim grupama ljudi leti može povećati rizik od infekcija zbog slabijeg imuniteta.

Praktični saveti za bezbedno leto počinju redovnim unosom tečnosti. Preporučuje se piti vodu u manjim gutljajima tokom celog dana, bez čekanja da se pojavi osećaj žeđi. Treba izbegavati napitke sa kofeinom i alkoholom, jer oni mogu dodatno isušiti telo. Dr Marija Petrović, onkolog, naglašava: “Redovna hidratacija je najvažnija u sprečavanju komplikacija tokom leta. Pacijentkinje treba da piju vodu čak i kada ne osećaju žeđ.”

Izlazak iz kuće savetuje se rano ujutru ili kasno uveče, kada su temperature prijatnije, dok bi boravak napolju između 10 i 16 časova trebalo izbegavati. Odeća treba biti lagana i široka, od prirodnih materijala, a šešir sa širokim obodom i sunčane naočare sa UV zaštitom dodatno štite kožu i oči, koje su tokom terapije posebno osetljive.

Koža žena na terapiji često je tanja i podložnija opekotinama, pa je obavezna upotreba krema sa visokim zaštitnim faktorom (SPF 50) prilikom svakog izlaska napolje, bez obzira na to da li je sunčano ili oblačno. Kremu treba naneti svaka dva sata, kao i posle znojenja ili kupanja. Dr Petrović ističe: “Koža tokom terapije zahteva posebnu negu. Dobar preparat sa visokim zaštitnim faktorom može pomoći u sprečavanju opekotina.”

Na kraju, važno je da žene koje se leče od raka slušaju svoje telo. Ako se pojave znaci dehidracije, izražen umor ili opekotine, potrebno je odmah potražiti savet lekara. Za svaku promenu ili dilemu u vezi sa zdravljem, konsultujte se sa svojim lekarom.

Novi soj ebole u Kongu širi se bez dostupne vakcine, a stručnjaci savetuju poseban oprez i informisanost

U istočnim delovima Demokratske Republike Kongo beleži se širenje Bundibugyo soja ebole, što izaziva veliku zabrinutost jer za ovu varijantu još ne postoji odobrena vakcina. Epidemija je zabeležena još u maju, ali broj inficiranih može biti veći od prijavljenog jer je virus verovatno bio prisutan i ranije. Prema navodima stručnjaka, epidemija je potvrđena 15. maja, ali kontrola kontakata obuhvatila je samo 64 odsto osoba koje su bile u potencijalnom riziku, što znači da je veliki broj ljudi i dalje izvan nadzora. Zbog toga je važno razumeti način prenosa ovog virusa, jer žene često brinu o porodici i zdravlju najbližih.

Jedan od glavnih razloga brzog širenja epidemije, kako objašnjava dr Monika Gandi, specijalista za infektivne bolesti, jeste što u početku nije bilo jasno koji soj ebole je u pitanju. „Ovu epidemiju izazvao je Bundibugyo virus, za koji trenutno ne postoje ni vakcina ni specifično lečenje. U početku se sumnjalo na drugi soj, pa je testiranje bilo otežano“, ističe dr Gandi. Pored toga, oružani sukobi u pogođenom regionu dodatno otežavaju pronalaženje i izolaciju inficiranih osoba. „Veoma je teško pronaći i izolovati sve osobe koje su bile u kontaktu sa zaraženima u regionu u kojem ljudi često beže od nasilja i ne mogu uvek da prate preporuke zdravstvenih službi“, upozorava dr Gandi. Nagli porast broja potvrđenih slučajeva može biti posledica intenzivnijeg testiranja, što je ključno za zaštitu zajednice.

Za Bundibugyo soj ebole trenutno ne postoji odobrena vakcina. Stručnjaci su pokušali da primene postojeću vakcinu za Zair soj, ali nije potvrđena njena efikasnost za Bundibugyo varijantu. Zbog toga se razvijaju nove vakcine, ali su one još u fazi ispitivanja. „Vakcina koja je dostupna za Zair soj ne treba da se koristi van pažljivo kontrolisanih studija, jer njena efikasnost protiv Bundibugyo soja nije potvrđena“, naglašava dr Gandi.

Iako se epidemija trenutno dešava u Africi, važno je da žene budu informisane o simptomima i načinima prenosa ebole. Virus se prenosi direktnim kontaktom sa telesnim tečnostima zaražene osobe, kao što su krv, znoj ili pljuvačka. Simptomi uključuju visoku temperaturu, slabost, bolove u mišićima i povraćanje, dok kod težih slučajeva može nastupiti unutrašnje krvarenje.

Lična higijena posebno je važna, naročito u kontaktu sa osobama koje su putovale ili žive u pogođenim područjima. Žene koje rade u zdravstvu ili neguju bolesne članove porodice treba da koriste zaštitne rukavice i maske kad god je to moguće. Svetska zdravstvena organizacija savetuje izolaciju obolelih, karantin za kontakte i redovno pranje ruku. U slučaju pojave simptoma, odmah se obratite lekaru, jer samo pravovremena reakcija može sprečiti dalje širenje bolesti. Za preciznu dijagnozu i savet konsultujte se sa zdravstvenim radnikom.