Braon fleke na kori banane mnogima su znak da je voće za bacanje. Međutim, tamnjenje kore najčešće je deo prirodnog procesa sazrevanja.

Kako banana sazreva, skrob se pretvara u šećere, zbog čega postaje slađa i mekša. Zato su prezrele banane odlične za kolače, palačinke i smutije.

Ipak, postoji razlika između prezrelog i pokvarenog voća.

Ako banana ima neprijatan miris, curi, ima plesni ili neuobičajenu teksturu, nije preporučljivo jesti je.

Kod pravilno čuvanih banana, tamna kora sama po sebi nije razlog da se voće automatski baci.

Nadutost je česta pojava i najčešće nije razlog za paniku. Ipak, može biti veoma neprijatna i uticati na svakodnevni život.

Brzo jedenje, gazirana pića, veliki obroci i određene namirnice mogu doprineti stvaranju gasova. Kod nekih ljudi problem mogu predstavljati i određene intolerancije ili poremećaji varenja.

Pomaže da obroke jedete sporije, pijete dovoljno tečnosti i obratite pažnju na to nakon koje hrane se simptomi najčešće pojavljuju.

Ako se nadutost stalno vraća, postaje sve izraženija ili je praćena bolovima, povraćanjem, krvlju u stolici, neobjašnjivim gubitkom težine ili promenama u pražnjenju creva, potrebno je javiti se lekaru.

Važno je otkriti uzrok, umesto samo privremeno prikrivati simptom.

Glavobolja je jedna od najčešćih tegoba, ali se njeni uzroci značajno razlikuju.

Dehidracija, nedostatak sna, stres, naprezanje očiju ili preskakanje obroka mogu izazvati prolaznu glavobolju. Međutim, postoje situacije kada glavobolju ne treba ignorisati.

Posebnu pažnju zahtevaju nagla i veoma jaka glavobolja, glavobolja nakon povrede glave, kao i ona koja je praćena smetnjama vida, slabošću, utrnulošću, problemima sa govorom, konfuzijom ili gubitkom svesti.

U tim situacijama potrebno je hitno potražiti medicinsku pomoć.

Kod učestalih glavobolja korisno je voditi dnevnik simptoma – kada se javljaju, koliko traju, šta ste prethodno jeli i pili i da li postoje dodatni simptomi.

Takve informacije mogu lekaru značajno pomoći u proceni problema.