Zahvaljujući većoj potrošnji i oporavku izvoza, BDP Srbije dostiže 3,1 odsto uz smanjenje nezaposlenosti i rast fiskalnog deficita

Svetska banka procenjuje da će privreda Srbije ubrzati rast na 3,1 odsto u 2026. godini. Ova prognoza bazira se na oporavku potrošnje, snažnijem izvozu i rastu pojedinih industrijskih sektora. Kretanje bruto domaćeg proizvoda (BDP) u Srbiji i Zapadnom Balkanu i dalje prate određeni rizici, kako na domaćem tako i na međunarodnom planu.

Detalji rasta BDP Srbije i faktori uticaja

U prvoj polovini 2026. godine domaćinstva su povećala potrošnju, a inflacija je usporila. Kreditiranje stanovništva dodatno je podstaklo ekonomske aktivnosti. Automobilska industrija beleži oporavak, što je uticalo na rast izvoza. Sektor usluga dao je najveći doprinos rastu, dok je građevinarstvo pokazalo prve znake oporavka. Ipak, industrijska proizvodnja imala je skroman uticaj na ukupni rast.

Stopa nezaposlenosti u Srbiji smanjena je na 7,2 odsto. Međutim, deo ovog smanjenja rezultat je prelaska iz nezaposlenosti u neaktivnost, a ne isključivo povećanja zaposlenosti. Nezaposlenost mladih ostaje visoka i iznosi 22 odsto, što ukazuje na nesklad između znanja radnika i potreba tržišta rada. Ova situacija takođe odražava ograničene mogućnosti za zapošljavanje mladih.

Fiskalni deficit, javni dug i rizici za dalji rast

Prema proceni Svetske banke, fiskalni deficit Srbije mogao bi u 2026. godini da poraste na 3,5 odsto BDP-a. To je posledica povećanih izdvajanja za plate, penzije i kapitalne investicije. Ipak, javni dug bi trebalo da nastavi da opada u odnosu na BDP. Na srednji rok očekuje se godišnji rast privrede Srbije od tri do četiri odsto, pre svega zahvaljujući potrošnji građana, a u manjoj meri investicijama. Glavni rizici za održivi rast su izazovi u velikim državnim preduzećima, spor napredak strukturnih reformi i neizvesno okruženje.

Privredni rast šest ekonomija Zapadnog Balkana, uključujući Srbiju, prema analizama Svetske banke, mogao bi ubrzati sa 2,6 odsto u 2025. na 3,1 odsto u 2026. i 3,4 odsto u naredne dve godine. Potrošnja i investicije ostaju ključni pokretači ovog trenda.

Prepreke trgovini i potreba za reformama

Jedan od najvećih izazova za region su visoki troškovi trgovine. Prosečna carinska stopa za uvoz iznosi oko šest odsto, a necarinske mere donose dodatne troškove od oko deset odsto. U pojedinim sektorima poljoprivrede ti troškovi prelaze 20 odsto, dok su prepreke u prekograničnom pružanju usluga procenjene na 29 odsto. Samo trećina novih izvoznih poduhvata kompanija iz regiona traje duže od godinu dana, a svega jedan do četiri odsto opstaje pet godina. Ovo ima direktan uticaj na tržište rada, jer izvoznici u prerađivačkoj industriji zapošljavaju veliki broj radnika i obično nude bolje uslove od firmi orijentisanih na domaće tržište.

Svetska banka smatra da bi ukidanje polovine postojećih prepreka uvozu moglo povećati BDP regiona do 12,5 odsto u srednjem roku. Ključne preporuke uključuju digitalizaciju procedura, bolju procenu rizika pri inspekcijama i međusobno priznavanje standarda, uz očuvanje zaštite javnog interesa. Na taj način, region bi mogao ostvariti stabilniji i inkluzivniji privredni rast.

Najveći deo izvoza čine električne mašine, drumska vozila i bakar, a ključni partneri su Nemačka i Italija

Izvoz iz Srbije dostigao je vrednost od 33 milijarde evra u 2025. godini, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku. To predstavlja rast od 8,4 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine. Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena iznosila je 74,93 milijarde evra, dok su najvažniji partneri bile Nemačka, Italija, Bosna i Hercegovina, Kina i Mađarska.

Izvoz iz Srbije: struktura i ključni sektori

Najveća vrednost izvoza u 2025. godini zabeležena je u segmentu električnih mašina i aparata, sa 3,58 milijardi evra (4 milijarde dolara). Slede drumska vozila sa 2,26 milijardi evra (2,6 milijardi dolara), metalne rude i otpaci metala sa 2 milijarde evra (2,4 milijarde dolara), obojeni metali sa 1,97 milijardi evra (2,2 milijarde dolara) i proizvodi od kaučuka sa 1,7 milijardi evra (1,9 milijardi dolara). Ove kategorije zajedno čine 35,1 odsto ukupnog izvoza. U periodu januar–avgust 2026. godine izvoz iz Srbije iznosio je 23,7 milijardi evra, beležeći rast od 8,8 odsto u poređenju sa prethodnom godinom.

Deteljni podaci i tržišni kontekst

Prema diseminacionoj bazi Republičkog zavoda za statistiku, izvoz rotacionih električnih mašina iznosio je 81.085,5 tona, vredan 1,22 milijarde dolara. Izvezeno je i 20,6 hiljada tona električnih mašina i aparata, uz prihod od 438,6 miliona dolara. Oprema za distribuciju električne energije, sa 89 hiljada tona, donela je 2,25 milijardi dolara. Rudarska industrija ostala je snažna: izvezeno je 1,06 miliona tona rude bakra, vrednosti 2,1 milijardu dolara, dok je izvoz bakra dostigao 1,8 milijardi dolara. Gume za automobile izvezene su u količini od 298,4 hiljade tona, sa vrednošću od 1,4 milijarde dolara. Izvoz putničkih automobila iznosio je 1,08 milijardi dolara, dok su delovi i pribor za motorna vozila doneli 1,2 milijarde dolara.

Poljoprivreda i specijalizovani proizvodi u izvozu iz Srbije

Pšenica u zrnu izvezena je u količini od 1.067.416 tona, vrednosti 247,5 miliona dolara. Kukuruz je izvezen u količini od 847.227,9 tona, uz prihod od 250 miliona dolara. Montažne zgrade, uključujući montažne kuće, predstavljale su specifičnu izvoznu kategoriju: 19 hiljada tona za 46 miliona dolara. Brodovi, čamci i plovne konstrukcije izvezeni su u količini od 20,5 hiljada tona, ukupne vrednosti 81 milion dolara. Proizvodi od plastike, pigmenti, lakovi i medicinski instrumenti takođe su deo izvoza, dok su nameštaj i delovi doneli 982,8 miliona dolara. Električna energija izvezena je za 911,77 miliona dolara, ali je istovremeno uvezena za 946 miliona dolara.

Glavni spoljnotrgovinski partneri i značaj CEFTA tržišta

Zemlje Evropske unije činile su 58,3 odsto ukupne robne razmene Srbije. Najveći partner bila je Nemačka, sa izvozom od 5,7 milijardi dolara (5 milijardi evra), zatim Italija sa 2,55 milijardi dolara. Zemlje CEFTA regiona bile su drugi po značaju partner, uz suficit u razmeni od 2,96 milijardi evra tokom 2025. godine. Kao rezultat ovakve strukture, izvoz iz Srbije pokazuje visok stepen diverzifikacije, uz naglasak na industrijsku i poljoprivrednu proizvodnju. Ova dinamika potvrđuje jačanje izvoznog sektora i njegov uticaj na ukupni ekonomski rast.

Republički zavod za statistiku objavio je da je medijalna neto zarada u avgustu iznosila 93.325 dinara, što pokazuje nastavak realnog rasta primanja zaposlenih u Srbiji

Republički zavod za statistiku saopštio je da je prosečna neto zarada u avgustu 2026. godine iznosila 117.282 dinara. Medijalna neto zarada, koja označava iznos preko kojeg i ispod kojeg zarađuje po 50 odsto zaposlenih, iznosila je 93.325 dinara. Ovi podaci ukazuju da je rast zarada u Srbiji nastavljen i tokom avgusta, što je važno za praćenje životnog standarda građana.

Rast neto zarada u avgustu 2026. godine

U periodu januar–avgust 2026, bruto zarade su porasle za 11,3 odsto nominalno, odnosno 8,4 odsto realno u odnosu na isti period prošle godine. Prosečna neto zarada zabeležila je nominalni rast od 11,4 odsto i realni rast od 8,5 odsto. Ovi pokazatelji govore o kontinuiranom povećanju primanja zaposlenih, čak i kada se uzme u obzir inflacija. S druge strane, uporedo sa tim, prosečna bruto zarada za avgust 2026. godine bila je nominalno veća za 10,9 odsto, dok je realno povećanje iznosilo 8,5 odsto. Prosečna neto zarada u avgustu nominalno je porasla za 11,1 odsto, a realno za 8,7 odsto u poređenju sa istim mesecom prethodne godine.

Makroekonomski kontekst i značaj rasta plata

Kao rezultat povećanja zarada, očekuje se da se poboljša kupovna moć zaposlenih. Medijalna neto zarada od 93.325 dinara pokazuje da polovina radnika prima manje od proseka, što je indikator razlika u zaradama i distribuciji dohotka. Uporedo sa tim, rast realnih zarada signalizira blago unapređenje životnog standarda, iako su porezi i doprinosi i dalje značajan deo ukupne bruto zarade. Osim toga, nominalni rast plata možda neće u potpunosti neutralisati efekte inflacije, ali realni rast od 8,5 do 8,7 odsto ukazuje da većina zaposlenih ipak ima realno veća primanja nego prethodne godine. Republički zavod za statistiku kontinuirano prati ove pokazatelje kako bi javnosti omogućio uvid u ekonomske trendove i promene na tržištu rada. Pored toga, podaci o prosečnoj i medijalnoj neto zaradi važni su za ekonomske analize, planiranje fiskalne politike i procenu ukupne potrošnje domaćinstava. Na kraju, povećanje zarada može da utiče i na rast potrošnje, što dalje podstiče privrednu aktivnost i generiše dodatne prihode za budžet kroz poreze i doprinose.