Niskokalorične užine poput kokica, tikvica i kelja olakšavaju ženama da uživaju bez griže savesti

Zdrave grickalice koje ne goje privlače sve više pažnje među ženama koje žele da očuvaju liniju, ali i uživaju u ukusnim zalogajima tokom dana. U poslednje vreme, mnoge dame u Srbiji biraju praktične i lagane užine koje mogu lako pripremiti kod kuće. Zbog toga, stručnjaci ističu važnost izbora namirnica koje ne sadrže previše kalorija, ali su bogate vlaknima i vitaminima.

Zdrave grickalice koje ne goje kao izbor za svaku priliku

Pre svega, kokice predstavljaju omiljenu užinu za mnoge žene. Pripremljene sa minimalnom količinom ulja i malo soli, kokice nude osećaj sitosti i ne opterećuju organizam nepotrebnim kalorijama. Osim toga, možete ih začiniti mlevenom paprikom ili origanom, pa svaki put dobijate novi ukus. Takođe, karpačo od tikvica je odličan način da osvežite svoje obroke, posebno tokom toplih letnjih dana. Tikvice se seku tanko, preliju limunovim sokom, maslinovim uljem, posole i pobibere. Na taj način, ova užina sadrži mnogo vode i veoma malo kalorija, što je čini pogodnom za redovnu konzumaciju.

Hrskavi zalogaji za žene koje paze na liniju

Osim navedenih opcija, kiseli krastavci su često na meniju žena koje žele nešto slano, ali ne žele da unesu mnogo kalorija. Ipak, zbog soli, preporučuje se umeren unos. S druge strane, čips od kelja postaje sve popularniji zahvaljujući svojoj jednostavnoj pripremi. Kelj se opere, odvoji od stabljike, blago posoli, premaže sa malo ulja i peče desetak minuta u rerni. Krajnji rezultat je hrskava grickalica bogata vitaminima i mineralima, idealna kao zamena za klasični čips. Mnoge žene ističu da im ovakve užine pomažu da izbegnu prejedanje i sačuvaju vitku liniju.

Navike koje olakšavaju zdrav izbor tokom dana

Zbog užurbanog tempa života, praktične užine su često najbolji saveznik na poslu ili tokom obaveza. „Otkako sam počela da nosim čips od kelja na posao, više nemam potrebu za kupovnim grickalicama“, kaže Marija Petrović, nutricionista. Na ovaj način, žene mogu same da kontrolišu sastojke i prilagode užinu svom ukusu. Na kraju, zdrave grickalice koje ne goje omogućavaju ženama da uživaju u svakodnevnim aktivnostima, a pritom vode računa o svom zdravlju i izgledu.

Nova studija otkriva da su žene sa sarkopeničnom gojaznošću u većem riziku od dijabetesa tipa 2

Novo međunarodno istraživanje koje je sprovela Curtin University pokazuje značaj koji zdravlje mišića ima za žene kada je u pitanju prevencija dijabetesa tipa 2 (bolest u kojoj telo ne koristi insulin pravilno). Studija je obuhvatila skoro 480.000 odraslih tokom 14 godina. Istraživači su otkrili da žene sa viškom masnog tkiva i slabom mišićnom masom imaju više od tri i po puta veći rizik da razviju ovu bolest.

Pored toga, rezultati su pokazali da žene sa sarkopeničnom gojaznošću (istovremeni višak masti i smanjena mišićna masa) imaju 19 odsto veći rizik od dijabetesa tipa 2 u poređenju sa ženama koje su samo gojazne. Štaviše, rizik je čak 91 odsto veći u odnosu na žene koje imaju samo nisku mišićnu masu, ali nisu gojazne. Ovi nalazi potvrđuju da nije dovoljno samo paziti na telesnu težinu, već je ključno očuvati i snagu mišića.

Zdravlje mišića smanjuje rizik od dijabetesa tipa 2 kod žena

Zanimljivo je da su efekti sarkopenične gojaznosti posebno izraženi kod žena i kod osoba mlađih od 60 godina. Tokom deset godina, gotovo 15 odsto žena sa sarkopeničnom gojaznošću razvilo je dijabetes tipa 2. S druge strane, žene koje su imale zdravu mišićnu masu i optimalnu telesnu težinu imale su najmanji rizik.

Mišići igraju ključnu ulogu u regulaciji šećera u krvi. Pre svega, tokom fizičke aktivnosti mišići koriste šećer iz krvi za energiju. Na taj način, redovno kretanje poboljšava iskorišćenje šećera i pomaže organizmu da održi normalan nivo glukoze. Takođe, vežbanje smanjuje otpornost tela na insulin, što je izuzetno važno za žene koje su u riziku od dijabetesa tipa 2.

Glavni autor studije dr Zhongyang Guan ističe: „Većina ljudi zna da prekomerna težina povećava rizik od dijabetesa tipa 2, ali naši nalazi pokazuju da je zdravlje mišića takođe važan deo slagalice. Ljudi sa viškom telesne masti i malom mišićnom masom imali su znatno veći rizik od razvoja dijabetesa tipa 2 nego oni sa samo gojaznošću. Ovo pokazuje da moramo da gledamo dalje od broja na vagi kada procenjujemo rizik od dijabetesa, jer održavanje mišićne snage i mišićne mase može biti podjednako važno kao i kontrola telesne težine.“

Praktični saveti za očuvanje zdravlja mišića kod žena

Pre svega, žene treba da znaju da održavanje mišićne mase nije rezervisano samo za sportiste. Hodanje, vežbe snage ili vežbe sa sopstvenom težinom mogu biti odličan izbor za svakodnevnu rutinu. Osim toga, redovna fizička aktivnost doprinosi boljoj kontroli šećera u krvi, ali i opštem zdravlju i energiji.

Menadžerka kliničkih usluga Jessica Weiss naglašava: „Što više mišića imamo i što ih redovnije koristimo, to su naša tela bolje opremljena da spreče ili kontrolišu dijabetes tipa 2.“

Pored vežbanja, ishrana bogata proteinima može pomoći u očuvanju mišićne mase. Na kraju, žene koje primete smanjenje snage ili mišićne mase, posebno ako imaju višak kilograma, trebalo bi da se obrate svom lekaru. Pravilna dijagnoza i individualni savet su ključni za pravovremenu prevenciju i kontrolu bolesti.

Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.

Kada temperature pređu 35 stepeni, mnogi posežu za čašom ledene vode kako bi se što pre rashladili. Međutim, godinama kruže tvrdnje da ledena voda može da izazove šok za organizam, srčani udar ili čak kolaps. Koliko u tome ima istine i da li je zaista opasno popiti veoma hladan napitak odmah po dolasku sa vrućine?

Lekari kažu da je odgovor nešto složeniji od jednostavnog „da“ ili „ne“.

Ledena voda nije opasna za većinu zdravih ljudi

Prema mišljenju stručnjaka, kod većine zdravih osoba ispijanje hladne ili ledene vode neće izazvati ozbiljne zdravstvene probleme. Naprotiv, unos tečnosti je ključan za nadoknadu izgubljene vode i snižavanje telesne temperature tokom velikih vrućina.

Ipak, preporuka je da se voda pije postepeno, u manjim gutljajima, umesto da se odjednom popije velika količina veoma hladne tečnosti.

Zašto nekima pozli?

Ako je organizam izrazito pregrejan, veoma hladna voda može kod pojedinih ljudi izazvati kratkotrajan grč jednjaka ili želuca, osećaj nelagodnosti ili glavobolju poznatu kao „brain freeze“, koja nastaje zbog naglog hlađenja nepca.

Kod osetljivih osoba hladan napitak može aktivirati vagusni nerv, što u retkim slučajevima dovodi do prolaznog usporavanja srčanog ritma i osećaja slabosti ili vrtoglavice. Takve reakcije su uglavnom kratkotrajne i nisu česte.

Mit o „šoku za srce“

Jedan od najrasprostranjenijih mitova jeste da ledena voda može izazvati srčani udar.

Kardiolozi objašnjavaju da za takvu tvrdnju ne postoje dokazi kod zdravih osoba. Srčani udar nastaje zbog prekida dotoka krvi u srčani mišić, a ne zbog temperature vode koju pijemo.

Međutim, osobe koje već imaju ozbiljna srčana oboljenja ili druge hronične bolesti treba da budu opreznije i da izbegavaju nagle temperaturne promene, ne samo kada je reč o piću već i prilikom ulaska u veoma hladne prostorije ili vodu.

Da li je bolje piti mlaku vodu?

Ne postoji univerzalno pravilo da je mlaka voda zdravija od hladne.

Najvažnije je da osoba unese dovoljno tečnosti. Nekima će više prijati rashlađena voda, dok drugi lakše piju vodu sobne temperature. Bitno je da se organizam redovno hidrira, posebno tokom boravka na suncu ili fizičke aktivnosti.

Greška koju mnogi prave

Najveći problem nije temperatura vode, već činjenica da mnogi čekaju da osete jaku žeđ.

Osećaj žeđi često znači da je organizam već počeo da gubi značajnu količinu tečnosti. Zato lekari savetuju da se voda pije tokom celog dana, naročito kada su temperature visoke ili se osoba pojačano znoji.

Kako se pravilno rashladiti?

Osim redovne hidratacije, stručnjaci preporučuju:

• piti vodu u manjim gutljajima i češće;
• izbegavati velike količine alkohola i zaslađenih gaziranih napitaka;
• nositi laganu i svetlu odeću;
• boraviti u hladu ili klimatizovanom prostoru tokom najtoplijeg dela dana;
• rashladiti telo mlakim tušem ili hladnim oblogama ako dođe do pregrevanja.

Kada treba potražiti pomoć?

Ako se uprkos unosu tečnosti jave jaka vrtoglavica, konfuzija, otežano disanje, telesna temperatura viša od 40 stepeni, prestanak znojenja ili gubitak svesti, moguće je da je reč o toplotnom udaru. To je hitno stanje koje zahteva neodložnu medicinsku pomoć.

Zaključak stručnjaka je da ledena voda sama po sebi nije opasna za većinu zdravih ljudi. Mnogo veći rizik predstavlja nedovoljan unos tečnosti tokom tropskih dana. Umesto da izbegavate hladnu vodu zbog rasprostranjenih mitova, važnije je da pijete dovoljno tečnosti, rashlađujete organizam postepeno i na vreme prepoznate znake pregrevanja.