Mitrovske zadušnice, poznate i kao jesenje zadušnice, obeležavaju se u subotu, 7. novembra, uoči Mitrovdana.

Mitrovske zadušnice, poznate i kao jesenje zadušnice, obeležavaju se u subotu, 7. novembra, uoči praznika posvećenog Svetom velikomučeniku Dimitriju. Ovaj dan je duboko ukorenjen u pravoslavnoj tradiciji i namenjen je molitvi i sećanju na preminule članove porodice, prijatelje i bližnje. Prema običaju, vernici će tog dana posetiti groblja i zapaliti sveće na grobovima svojih najmilijih.

Na Mitrovske zadušnice, običaj je da se grobna mesta urede, a zatim donesu žito i vino, koji imaju posebno simboličko značenje u pravoslavnim običajima. Žito, poznato i kao koljivo, simbolizuje vaskrsenje i večni život, dok sveća predstavlja svetlost i molitvu za pokoj duša. Vernici tada izgovaraju molitvu za pokoj duša i dele uspomene na preminule sa članovima porodice i prijateljima. Osim toga, prema narodnim običajima, treba podeliti hranu i piće sa drugima u znak sećanja i ljubavi prema onima koji više nisu sa nama.

Mitrovske zadušnice: simbolika žita i običaji deljenja hrane

Osim što je žito centralni deo pomena, u pojedinim krajevima Srbije običaj je da se hrana pripremljena za pomen deli siromašnima ili drugim ljudima. Na taj način, na Mitrovske zadušnice se pokazuje saosećanje i solidarnost, čime uspomena na preminule živi kroz dobra dela. Prema narodnom verovanju, ovakvo deljenje hrane i pića pomaže da se ljubav prema onima koji su nas napustili prenese i na druge ljude.

Takođe, običaji mogu varirati od kraja do kraja, ali suština ostaje ista: sećanje, poštovanje i molitva za preminule. U nekim mestima, porodice okupljaju rodbinu i prijatelje oko zajedničke trpeze nakon obilaska groblja, dok je drugde naglasak na tišini i ličnom sećanju. Ipak, kao i na ostale zadušnice, osnovna poruka je univerzalna — povezanost sa tradicijom i negovanje uspomena na najmilije.

Zašto su Mitrovske zadušnice važne u pravoslavnoj tradiciji

Mitrovske zadušnice, koje se obeležavaju u subotu pre Mitrovdana, podsećaju nas da uspomena na najmilije živi kroz ljubav, porodičnu tradiciju i dobra dela. Ovaj običaj ima duboku simboliku i značaj u životu vernika, jer pruža priliku da se zajednički sete onih koji su preminuli i odaju im poštovanje kroz molitvu i činjenje dobrih dela. Takođe, kroz običaje kao što su paljenje sveća, deljenje hrane i molitve, čuva se veza između živih i pokojnika.

Na kraju, bez obzira na razlike u načinu obeležavanja, Mitrovske zadušnice ostaju dan kada porodice širom Srbije izražavaju poštovanje prema svojim preminulima i obnavljaju vezu sa tradicijom. Ovi običaji pomažu da se, iz generacije u generaciju, čuva sećanje na one koji su nas napustili, ali žive u našim srcima.

Fond PIO najavio privremene račune u Poštanskoj štedionici i precizirao rokove za ažuriranje podataka korisnika

Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje obavestio je javnost o važnim promenama koje se tiču isplate penzija za korisnike čiji su tekući računi otvoreni u Alta banci a. d. Beograd. Ova vest dolazi nakon odluke Narodne banke Srbije, kojom je Alta banci oduzeta dozvola za rad od 30.10.2026. godine. Prema saopštenju, penzije za oktobar 2026. trebalo bi da budu isplaćene na drugi način za ukupno 1.965 korisnika koji su imali račune upravo u ovoj banci.

Isplata penzija za klijente Alta banke: novi privremeni računi

Radi prevazilaženja nastalog problema, Fond PIO i Banka Poštanska štedionica potpisali su protokol koji omogućava otvaranje privremenih računa za pogođene korisnike. Na osnovu informatičkih podataka dostavljenih od strane Fonda, Banka Poštanska štedionica će otvoriti te privremene račune, na koje će biti preneta novčana sredstva za isplatu oktobarskih penzija i novčanih naknada.

Isplata korisnicima penzija izvršiće se na šalterima Banka Poštanska štedionica, a dinamika isplate je precizno određena. Penzioneri iz kategorije samostalnih delatnosti dobiće oktobarsku penziju 3. novembra 2026. godine. Penzioneri iz kategorije poljoprivrednika i vojni penzioneri moći će da podignu penziju 5. novembra 2026, dok će penzioneri iz kategorije zaposlenih penziju primiti 10. novembra 2026. godine.

Obaveze korisnika i rokovi za ažuriranje računa

Prema saopštenju Fonda PIO, korisnici prava moći će na ovakav način da podignu isključivo penziju ili novčanu naknadu za mesec oktobar 2026. godine. Zbog toga su u obavezi da najkasnije do 20. novembra 2026. godine dostave Fondu ovlašćenje Banka Poštanska štedionica ili druge banke o otvorenom tekućem računu. Na ovaj novi račun će Fond vršiti isplatu prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja u budućnosti.

Osim toga, fizička i pravna lica kojima je ranije vršena isplata obustave iz penzije na tekući račun kod Alta banke treba hitno da se obrate Fondu. Potrebno je da dostave podatke o novoj partiji tekućeg računa otvorenog kod druge banke kako bi se omogućila realizacija isplate obustave.

Šta dalje treba da urade korisnici

Korisnici penzija i novčanih naknada koji su bili klijenti Alta banke pozvani su da što pre obave sve potrebne korake kako bi izbegli kašnjenje u budućim isplatama. Fond PIO naglašava da, bez dostavljene potvrde o novom računu do 20. novembra 2026, isplata za naredne mesece ne može biti obezbeđena na vreme. Takođe, korisnici koji primaju obustave preko penzije moraju što pre ažurirati podatke kako bi nastavili da primaju svoja sredstva bez prekida.

Na taj način, Fond PIO i Banka Poštanska štedionica omogućavaju kontinuitet isplate za sve penzionere pogođene prestankom rada Alta banke, uz jasno definisane rokove i potrebnu administraciju. Korisnici su pozvani da pažljivo isprate instrukcije i u što kraćem roku ažuriraju svoje podatke, kako bi obezbedili nesmetanu isplatu penzija i obustava u narednom periodu.

Policija ima godinu dana da pošalje kaznu, ali vozači neretko čekaju mesecima na obaveštenje o prekršaju.

Vozači širom Srbije često se pitaju koji je rok za slanje kazni ako ih zabeleže kamere ili radari. Prema objašnjenju advokata Vladimira Miljevića, policija ima zakonski rok od godinu dana da preduzme radnje radi otkrivanja i procesuiranja učinioca prekršaja. Međutim, kazne vozačima često stižu tek nakon nekoliko meseci, što dovodi do ponovljenih prekršaja.

Rok za slanje kazni sa kamera i posledice kašnjenja

Zbog toga što prekršaji evidentirani kamerama neretko ostaju neobrađeni nedeljama ili mesecima, vozači na obaveštenja čekaju i po nekoliko meseci. Miljević je naveo primer sa Mosta na Adi, gde su kazne za prekoračenje brzine nekim vozačima stizale tek četiri, pet ili šest meseci kasnije. U međuvremenu su isti vozači napravili više prekršaja, nesvesni da su već evidentirani.

“Imali smo situaciju da su vozači mesecima prekoračivali brzinu, a da su tek naknadno dobili po 20, 30, pa čak i 40 kazni. Drugim rečima, više puta su ponovili isti prekršaj, a da prethodno nisu ni znali da su prvi put evidentirani”, objasnio je Vladimir Miljević. On smatra da bi vozači o prekršaju trebalo da budu obavešteni u najkraćem mogućem roku, idealno svega nekoliko dana nakon što je evidentiran.

Preporučeni rok i način dostave obaveštenja

Advokat predlaže da Ministarstvo unutrašnjih poslova utvrdi preporučeni rok za slanje obaveštenja, koji bi, prema njegovom mišljenju, mogao da iznosi 10, 15 ili 20 dana. “Smatram da čekanje duže od 20 dana nije primereno, jer vozač u međuvremenu može da nastavi da ponavlja isto nedozvoljeno ponašanje”, ističe Miljević. Sličan problem se javljao i na Zrenjaninskom putu, gde su vozači dobijali veliki broj kazni zbog prekršaja koje je zabeležio uređaj za merenje brzine.

Ako se prekršaji evidentiraju automatski, nema razloga da se obrada podataka i slanje obaveštenja nepotrebno odlažu. Sistem bi, prema rečima Miljevića, trebalo da bude organizovan tako da vozači što pre saznaju za svoj prekršaj. On je takođe naglasio da je u praksi bilo slučajeva u kojima je policija slala obaveštenja neposredno pred nastupanje relativne zastarelosti, pa čak i nakon njenog nastupanja, ali su to retke situacije. Mnogo češće se dešava da se na obaveštenje čeka tri ili četiri meseca, što ne doprinosi bezbednosti saobraćaja.

E-sanduče na eUpravi i važnost redovne provere

Sve više obaveštenja o saobraćajnim prekršajima šalje se preko elektronskog sandučeta na portalu eUprava. Građanima se savetuje da redovno proveravaju pristigle poruke, jer mejl obaveštenje o novoj poruci ponekad ne stigne. “Najsigurnije je da građani direktno pristupe elektronskom sandučetu i provere da li imaju nove poruke Ministarstva unutrašnjih poslova. Tako će izbeći da propuste važno obaveštenje zbog toga što im imejl upozorenja nije stigao”, zaključuje Miljević.

Obavezna signalizacija za kamere i radare

Pitanje koje muči mnoge vozače jeste da li kamere i radari moraju biti jasno označeni saobraćajnim znakom. Prema mišljenju Damira Okanovića iz Komiteta za bezbednost saobraćaja, policija po Zakonu o policiji mora javno da saopšti nameru snimanja na javnim mestima, osim u slučajevima prikrivenog snimanja. Pravilnik o saobraćajnoj signalizaciji predviđa poseban znak “snimanje saobraćaja” za fiksne kamere, dok kod mobilnih radara MUP može da obavesti javnost o kontroli, ali nije u obavezi da navede tačnu lokaciju.

Zakon o policiji ne precizira način na koji javnost mora biti obaveštena o snimanju, ali pravilnik koji uređuje snimanje na javnim mestima predviđa isticanje obaveštenja na mestu snimanja. Sve ove preporuke imaju cilj da vozači budu informisani na vreme, izbegnu ponavljanje prekršaja i doprinesu većoj bezbednosti u saobraćaju.