Mnogima se dešava ista stvar – naviju alarm za određeno vreme, a onda se probude nekoliko minuta pre nego što telefon zazvoni. Iako deluje kao slučajnost ili neka vrsta „predosećaja“, iza ovog fenomena zapravo stoji složen sistem koji upravlja našim telom.

Ljudski organizam ima svoj unutrašnji biološki sat, poznat kao cirkadijalni ritam, koji reguliše kada smo budni, kada nam se spava, ali i brojne druge procese u telu. On funkcioniše zahvaljujući promenama hormona, telesne temperature i aktivnosti mozga tokom dana.

Kada svakog dana ustajemo u približno isto vreme, mozak počinje da prepoznaje taj obrazac. Ako znamo da moramo da se probudimo, na primer, u sedam sati, organizam se postepeno priprema za taj trenutak.

Nekoliko sati pre buđenja telo počinje da povećava nivo hormona kortizola, koji pomaže organizmu da se razbudi i pripremi za aktivnost. Kako se približava vreme ustajanja, nivo budnosti raste, pa se mnogi ljudi probude čak i pre zvuka alarma.

Ovaj proces nije svestan. Mozak ne „gleda“ na sat, već koristi prethodna iskustva i navike kako bi predvideo kada je vreme za buđenje. Što je rutina stabilnija, veća je verovatnoća da će se osoba probuditi nekoliko minuta pre alarma.

Ipak, to ne znači da se to dešava uvek. Ako smo neispavani, pod stresom, promenimo raspored spavanja ili legnemo mnogo kasnije nego obično, unutrašnji sat može da bude poremećen.

Zanimljivo je da su istraživanja pokazala da ljudi koji imaju ustaljen ritam spavanja često razviju veoma precizan osećaj za vreme. Njihov organizam praktično „navija“ alarm iznutra.

Postoji i psihološki faktor. Ako nam je nešto važno ili moramo rano da ustanemo zbog obaveze, mozak može biti dodatno aktivan tokom sna jer očekuje buđenje u određeno vreme.

Dakle, kada otvorite oči nekoliko minuta pre alarma, to nije magija niti slučajnost. Vaš mozak i telo samo rade ono za šta su evolutivno pripremljeni – prate ritam, uče navike i pomažu vam da se probudite onda kada je potrebno.

Gotovo svako u društvu poznaje osobu koja se leti žali da je komarci „obožavaju“, dok drugi prolaze gotovo bez ijednog ujeda. Jedna od najčešćih teorija jeste da su za to krive krvne grupe. Ali da li je to zaista tačno ili je reč o još jednom mitu?

Naučna istraživanja pokazuju da krvna grupa može imati određeni uticaj, ali je daleko od jedinog razloga zbog kojeg pojedini ljudi privlače komarce.

Krvna grupa može igrati određenu ulogu

Pojedine studije ukazuju da komarci nešto češće sleću na osobe sa krvnom grupom O nego na ljude sa krvnom grupom A, dok se osobe sa krvnom grupom B uglavnom nalaze između te dve grupe.

Ipak, naučnici naglašavaju da razlike nisu toliko velike da bi se samo na osnovu krvne grupe moglo predvideti ko će biti najčešća meta komaraca.

Mnogo važniji je ugljen-dioksid koji izdišemo

Najveći „mamac“ za komarce jeste ugljen-dioksid koji izdišemo.

Što osoba proizvodi više ugljen-dioksida, to je komarci lakše pronalaze. Zato češće ujedaju:

• odrasle nego decu;
• više osobe;
• ljude koji se bave fizičkom aktivnošću;
• trudnice, koje u proseku izdišu veću količinu ugljen-dioksida.

Telesna temperatura i znoj privlače komarce

Komarci ne traže samo krv – oni prate i toplotu tela.

Osobe koje se više znoje ili imaju višu temperaturu kože privlačnije su ovim insektima. Znoj sadrži mlečnu kiselinu, amonijak i druge supstance koje komarci mogu da registruju.

Zbog toga su ljudi često izloženiji ubodima nakon treninga, trčanja ili rada na otvorenom.

Bakterije na koži takođe imaju uticaj

Mikroorganizmi koji prirodno žive na ljudskoj koži stvaraju specifične mirise.

Istraživanja pokazuju da upravo kombinacija bakterija i hemijskih jedinjenja na površini kože može objasniti zašto pojedine osobe komarci napadaju mnogo češće od drugih, čak i kada su u istoj prostoriji.

Da li tamna odeća privlači komarce?

Odgovor je – da, u određenoj meri.

Komarci lakše uočavaju tamne boje poput crne, tamnoplave i tamnocrvene, naročito tokom dana. Svetla odeća može otežati insektima da uoče čoveka, ali nije potpuna zaštita.

Alkohol može povećati rizik

Neka istraživanja ukazuju da konzumiranje alkohola, posebno piva, može povećati privlačnost za komarce. Razlog nije sasvim razjašnjen, ali se pretpostavlja da alkohol utiče na telesnu temperaturu, širenje krvnih sudova i sastav izdahnutog vazduha.

Kako smanjiti broj ujeda?

Stručnjaci preporučuju nekoliko jednostavnih mera:

• koristiti repelente na otkrivenim delovima kože;
• nositi svetlu odeću dugih rukava kada je to moguće;
• izbegavati zadržavanje pored stajaće vode;
• postaviti mreže protiv komaraca na prozore;
• ukloniti posude sa vodom iz dvorišta, jer predstavljaju idealno mesto za razmnožavanje komaraca.

Dakle, da li je krvna grupa presudna?

Odgovor je – ne.

Iako postoje dokazi da osobe sa krvnom grupom O mogu biti nešto privlačnije komarcima, naučnici smatraju da mnogo veći uticaj imaju količina ugljen-dioksida koju izdišemo, telesna temperatura, sastav znoja, bakterije na koži, trudnoća, fizička aktivnost i okruženje.

Drugim rečima, ako imate utisak da ste „omiljena meta“ komaraca, velika je verovatnoća da razlog nije samo vaša krvna grupa. Nauka pokazuje da je privlačnost za komarce rezultat kombinacije više bioloških faktora, od kojih većinu ne možemo da kontrolišemo.

Dok se tokom letnjih talasa neki ljudi bez problema kreću po najvećoj vrućini, drugi već posle nekoliko minuta na suncu osećaju iscrpljenost, vrtoglavicu i nedostatak vazduha. Iako mnogi misle da je stvar samo u „navici“ ili izdržljivosti, stručnjaci objašnjavaju da način na koji telo reaguje na visoke temperature zavisi od brojnih faktora.

Razlike postoje u načinu na koji organizam reguliše temperaturu, koliko se efikasno hladi i kako reaguje na opterećenje koje donosi toplota.

Nije svima isti „termometar“ u telu

Ljudski organizam pokušava da održava telesnu temperaturu oko 37 stepeni, bez obzira na spoljašnje uslove.

Kada je napolju vruće, telo aktivira nekoliko mehanizama:

• širi krvne sudove kako bi oslobodilo toplotu;
• pojačava znojenje;
• ubrzava rad srca;
• menja način na koji telo raspoređuje krv.

Kod nekih ljudi ovi mehanizmi rade veoma efikasno, dok kod drugih organizam mnogo teže podnosi toplotno opterećenje.

Znojenje je jedan od glavnih faktora

Znoj je prirodni sistem hlađenja tela. Kada ispari sa kože, odnosi deo toplote i pomaže da se organizam rashladi.

Međutim, ljudi se razlikuju po količini znojenja.

Neko počne da se znoji već na blagoj vrućini, dok se drugi gotovo ne znoje. Važno je napomenuti da veće znojenje ne znači nužno da je osoba „slabija“ na vrućini – upravo suprotno, to može biti znak da telo aktivno pokušava da se rashladi.

Problem nastaje kada je vazduh veoma vlažan, jer tada znoj teže isparava i hlađenje postaje manje efikasno.

Kondicija i navika imaju veliku ulogu

Ljudi koji često borave na visokim temperaturama ili treniraju u toplim uslovima mogu razviti bolju toleranciju na vrućinu.

Proces poznat kao aklimatizacija omogućava telu da se postepeno prilagodi. Kod takvih osoba znojenje može početi ranije, srce efikasnije pumpa krv, a organizam bolje čuva tečnost.

Zbog toga radnici na otvorenom ili sportisti često bolje podnose visoke temperature od ljudi koji većinu vremena provode u klimatizovanim prostorijama.

Zašto neki ljudi osećaju da „ne mogu da dišu“?

Visoke temperature posebno teško podnose osobe koje imaju probleme sa srcem i plućima.

Na vrućini telo šalje više krvi ka koži kako bi se rashladilo, što dodatno opterećuje srce. Kod osoba sa određenim zdravstvenim problemima to može izazvati osećaj nedostatka vazduha, umora ili pritiska u grudima.

Topao vazduh takođe može pogoršati tegobe kod ljudi sa astmom i drugim respiratornim bolestima, naročito kada je prisutna visoka vlažnost ili zagađenje vazduha.

Telesna građa takođe utiče

Na podnošenje vrućine utiču i:

• telesna masa;
• količina potkožnog masnog tkiva;
• godine života;
• nivo fizičke aktivnosti.

Osobe sa većom telesnom masom često imaju veće teškoće pri rashlađivanju jer telo proizvodi više toplote, dok masno tkivo otežava njeno oslobađanje.

Zašto stariji ljudi teže podnose leto?

Sa godinama se menjaju sposobnosti organizma da reguliše temperaturu.

Starije osobe često imaju slabiji osećaj žeđi, manje efikasan sistem znojenja i sporiju reakciju tela na promene temperature.

Zbog toga su izložene većem riziku od dehidracije i toplotnog udara.

Genetika može igrati ulogu

Neke razlike u podnošenju toplote povezane su i sa genetikom.

Ljudi se razlikuju u načinu na koji njihovo telo reguliše cirkulaciju, znojenje i reakciju na toplotni stres. Zbog toga dve osobe iste starosti i slične kondicije mogu potpuno drugačije reagovati na isti vremenski uslov.

Kada vrućina postaje opasna?

Normalno je da se tokom vrelih dana osećate umorno, ali postoje simptomi koji zahtevaju oprez:

• jaka slabost;
• vrtoglavica;
• mučnina;
• glavobolja;
• ubrzan rad srca;
• konfuzija;
• gubitak svesti.

Posebno opasan znak je prestanak znojenja uz veoma visoku telesnu temperaturu, što može ukazivati na toplotni udar.

Najbolja zaštita je slušati telo

Stručnjaci savetuju da se tokom velikih vrućina ne testira izdržljivost organizma. Redovan unos tečnosti, izbegavanje najtoplijeg dela dana, lagana odeća i pauze u hladu mogu značajno smanjiti rizik.

Iako neki ljudi deluju kao da im visoke temperature uopšte ne smetaju, a drugi se bore već na početku vrelog dana, razlika nije samo u „navici“. Način na koji podnosimo vrućinu rezultat je kombinacije genetike, kondicije, godina, zdravstvenog stanja i sposobnosti tela da se efikasno rashladi.