Na deonici kod Ljiga večeras je izbio požar na kamionu, nema povređenih, ali je saobraćaj ka Beogradu u prekidu.

Na autoputu Miloš Veliki, u blizini Ljiga, večeras je došlo do požara koji je izazvao ozbiljne probleme u saobraćaju. U toku vožnje zapalila se prikolica teretnog kamiona, što je odmah zaustavilo kretanje vozila ka Beogradu. Zbog ove situacije, prema informacijama sa terena, formirala se kilometarska kolona.

Vozač kamiona je, zahvaljujući brzoj reakciji, izbegao veću nesreću. Kada je primetio vatru, odmah je stao, otkačio zapaljenu prikolicu i premestio kamion na bezbednu udaljenost. Ovakav postupak sprečio je dalje širenje požara i moguće povrede drugih učesnika u saobraćaju.

Brza intervencija sprečila tragediju

Na mesto incidenta ubrzo su stigla dva vatrogasna vozila, kao i ekipa Hitne pomoći. Njihova prisutnost omogućila je da se požar na prikolici brzo lokalizuje i da ne dođe do širenja na ostala vozila ili okolinu. Prema dostupnim podacima, u ovom požaru nije bilo povređenih osoba, što je dodatno olakšalo situaciju na terenu.

Pored toga, hitna intervencija nadležnih službi bila je ključna za bezbednost svih koji su se nalazili u neposrednoj blizini. Ipak, zbog procesa gašenja i uklanjanja posledica požara, autoput je i dalje zatvoren u smeru ka Beogradu.

Kilometarske kolone i prekid saobraćaja ka Beogradu

Zbog požara na autoputu Miloš Veliki, saobraćaj u pravcu Beograda je potpuno obustavljen. Kao rezultat toga, formirala se velika kolona vozila, a mnogi vozači su zaglavljeni na ovom delu puta. Nadležne službe apeluju na strpljenje vozača i preporučuju da, ukoliko je moguće, koriste alternativne pravce dok se normalizacija saobraćaja ne uspostavi.

Ovaj događaj podseća na važnost brze reakcije i koordinacije svih službi u vanrednim situacijama. Iako je materijalna šteta evidentna, najvažnije je da u incidentu niko nije povređen. Saobraćajna policija i vatrogasci ostaju na terenu dok se ne uklone sve posledice i ne omogući bezbedan prolazak vozila.

Specijalna antiteroristička jedinica pod istragom nakon privođenja komandanta i još nekoliko zvaničnika.

Privedeni su komandant Specijalne antiterorističke jedinice (SAJ) Igor Ž. i njegov pomoćnik Goran F., a oni su sprovedeni u prostorije Sektora unutrašnje kontrole. Ova akcija usledila je nakon podnete krivične prijave. Prijava je stigla Prvom osnovnom javnom tužilaštvu i odnosi se na događaje iz prethodnog leta kada su, prema sumnjama, dok su bili deo Jedinice za obezbeđenje određenih ličnosti i objekata (JZO), zlostavljali studentkinju Nikolinu S. i njene kolege u garaži zgrade Vlade.

Istraga zbog napad u Beogradu uključila više zvaničnika

Osim komandanta SAJ-a i njegovog pomoćnika, istragom je obuhvaćen i bivši načelnik UKP Marko Kričak. On je već ranije uhapšen zbog sumnje u umešanost u isti slučaj. Slučaj “napad u Beogradu” privukao je pažnju javnosti zbog sumnji na zlostavljanje u zvaničnim prostorijama.

Tokom istrage, priveden je i Milan V., koji je trenutno vršilac dužnosti direktora Okružnog zatvora, a u vreme incidenta bio je u JZO. Policija je danas, po nalogu Višeg javnog tužilaštva, pretresla njegovu kancelariju. Ovaj potez je usledio nakon anonimne krivične prijave da je omogućio Marku Kričaku da koristi mobilni telefon u pritvoru.

Detalji slučaja napad u Beogradu i nastavak istrage

Krivična prijava protiv komandanta SAJ-a, njegovog pomoćnika i ostalih zvaničnika odnosi se na navodno zlostavljanje u garaži zgrade Vlade. Prema prijavi, studentkinja Nikolina S. i njene kolege navodno su bili žrtve dok su se nalazili na radnom mestu.

Nadležne institucije su pokrenule detaljnu istragu kako bi utvrdile sve okolnosti i odgovornost. Sektor unutrašnje kontrole i tužilaštvo intenzivno rade na prikupljanju dokaza. Do sada je više osoba privedeno, a javnost očekuje dodatne informacije o daljem toku postupka. Ovaj slučaj napad u Beogradu otvorio je pitanje odgovornosti u bezbednosnim strukturama i izazvao reakcije javnosti.

Tužilaštvo traži pritvor za direktora RHMZ i članove porodice zbog sumnje na pranje novca i prikrivanje imovine.

Direktor Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ) Jugoslav N. (71), njegova supruga Olga N. (71) i sin Đorđe N. (45) saslušani su pred Posebnim odeljenjem za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva u Beogradu. Sumnja se da su od novembra 2019. do novembra 2024. godine učestvovali u prenosu i konverziji imovine vredne najmanje 650.000 evra, znajući da potiče iz kriminalnih aktivnosti. Ova imovina je preneta na lokacijama u Beogradu, Čačku, Užicu, Bajinoj Bašti i u Crnoj Gori.

Na saslušanju, svi osumnjičeni su se branili ćutanjem i iskoristili svoje zakonsko pravo da ne iznose odbranu. Nakon toga, tužilaštvo je predložilo sudu da im se odredi pritvor. Razlog za ovakav zahtev je opasnost od bekstva, mogućnost uticaja na svedoke i sprečavanje ponavljanja krivičnog dela u kratkom roku.

Sumnje na pranje novca i neprijavljivanje imovine

Tužilaštvo tereti Jugoslava N. za krivično delo pranje novca iz člana 245 Krivičnog zakonika, kao i za neprijavljivanje imovine i prihoda ili davanje lažnih podataka prema članu 101 Zakona o sprečavanju korupcije. Prema navodima, Jugoslav N. je u pomenutom periodu uplatio 41.878.195 dinara, 43.150 evra i 44.760 švajcarskih franaka u gotovini na svoje račune, iako nije imao zakonsko poreklo tih prihoda. Takođe, kupovao je nekretnine u Beogradu, Užicu i Crnoj Gori. Kao javni funkcioner i direktor RHMZ, bio je obavezan da prijavljuje bitne promene u svojoj imovini Agenciji za sprečavanje korupcije, što nije učinio.

Olga N. je, prema sumnji tužilaštva, od juna 2021. do 2023. godine prenela najmanje 227.548 evra, za koje nije dokazano poreklo, na kupovinu više stanova, garažnog mesta i poslovnog prostora u Čačku i Crnoj Gori. Đorđe N. je u junu 2021. godine izvršio prenos najmanje 1,5 miliona dinara za kupovinu stana u Crnoj Gori.

Prenos imovine i prikrivanje porekla

Postoje osnovi sumnje da su Jugoslav N. i Olga N. 22. novembra 2024. u Čačku i 28. novembra 2024. u Crnoj Gori preneli imovinu sa svesnim ciljem prikrivanja njenog porekla. U Čačku su kod notara zaključili ugovor o ustupanju i raspodeli imovine za života, kojim su Đorđu N. preneli svoja svojinska prava na više stanova, garažnih mesta, katastarskih parcela i poslovnog prostora.

Ovi događaji su izazvali veliku pažnju javnosti, naročito zbog toga što se radi o visokopozicioniranom državnom službeniku. Pranje novca i prikrivanje imovine predstavljaju ozbiljna krivična dela, a slučaj direktora RHMZ i članova njegove porodice pokazuje odlučnost tužilaštva da procesuira ovakve slučajeve bez izuzetaka.

Konačnu odluku o određivanju pritvora doneće sudija za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu. Javnost sa pažnjom prati dalji tok ovog postupka, posebno zbog značaja koji slučaj ima za borbu protiv korupcije i transparentnost javnih funkcija.