Connect with us

Porodica

Vaspitanje devojčica šezdesetih: samostalnost i odgovornost u porodici Jugoslavije

Kako su nekadašnje metode odrastanja podsticale slobodu, a današnje mame ih gledaju sa čuđenjem

Published

2 months ago

on

Foto Izvor: Pexels

Kako su nekadašnje metode odrastanja podsticale slobodu, a današnje mame ih gledaju sa čuđenjem

Tokom šezdesetih godina prošlog veka, u porodicama širom Jugoslavije vaspitavanje dece, posebno devojčica, izgledalo je bitno drugačije nego danas. Samostalnost i lična odgovornost bili su ključne vrednosti koje su se podsticale još od najranijeg detinjstva. Deca, a naročito devojčice, učila su kroz svakodnevne zadatke i igre da brinu o sebi, dok su majke često balansirale između vođenja domaćinstva i vaspitavanja. Iako su kasniji društveni i tehnološki razvoj promenili pristup roditeljstvu, mnoge žene se sa nostalgijom prisećaju tog perioda, ističući osećaj slobode i odgovornosti koji su tada sticali.

Samostalna igra napolju bila je deo svakodnevnog života. Deca su provodila mnogo vremena na otvorenom, bez stalnog nadzora odraslih, istražujući okolinu i razvijajući socijalne i emocionalne veštine. Mira, danas baka četvoro unučadi, priseća se: „Bilo nam je dozvoljeno da lutamo po kraju, igramo se sa drugaricama bez stalnog nadzora i to nas je učilo snalažljivosti“.

Starija deca su često čuvala mlađe, brinula o njima, spremala jednostavne obroke i pazila da svi završe svoje obaveze. Za devojčice je to značilo rano uključivanje u kućne poslove i osećaj pripadnosti porodici. Priprema hrane nije bila isključivo zadatak odraslih – deca su, uz nadzor, učestvovala u kuvanju i usvajala osnovne veštine, čime su postajala sve samostalnija.

Kada je reč o školskim obavezama, deca su bila odgovorna da ih sama izvršavaju. Ako bi naišla na problem, sama su razgovarala sa učiteljima i prihvatala posledice. Danas je roditeljska uloga u ovim situacijama često aktivnija, pa deca ređe dobijaju priliku da samostalno rešavaju izazove.

Zabava je uglavnom bila u vidu igara na otvorenom i kreativnih aktivnosti, dok su ekrani bili potpuna nepoznanica. Dragana, učiteljica iz Novog Sada, kaže: „Nismo imali televizore u svakoj sobi, a mobilni telefoni nisu postojali. Morali smo sami da osmislimo kako ćemo se zabaviti“. Stručnjaci ističu da ovakav način igre pozitivno utiče na razvoj pažnje i emotivne stabilnosti kod dece.

Pravila su dozvoljavala deci da greše i nisu očekivala savršenstvo, već trud. Deca su išla sama u školu i donosila važne odluke bez stalne kontrole odraslih. Kućni poslovi su bili svakodnevica, a nagrada za njih bio je osećaj ponosa i pripadnosti zajednici. Upravljanje emocijama učilo se kroz lična iskustva, jer se o emocijama u porodici retko otvoreno razgovaralo.

Današnje mame često su iznenađene načinima na koje su devojčice nekada vaspitavane. Iako nisu sve metode iz prošlosti primenljive danas, mnogi stručnjaci smatraju da povremeno vraćanje nekim starim vrednostima može doprineti zdravijem razvoju dece i kvalitetnijim odnosima u porodici.

Povezano
Pročitaj još
Click to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Porodica

Novi broj magazina slavi žene i povratak prirodne lepote kroz inspirativne priče

Jubilarno izdanje donosi transformacije, savete o zdravlju i stilu, kao i lične priče poznatih i stručnjaka

Published

5 days ago

on

April 20, 2026

By

Jubilarno izdanje donosi transformacije, savete o zdravlju i stilu, kao i lične priče poznatih i stručnjaka

Od subote, 18. aprila, na kioscima vas očekuje novo izdanje omiljenog ženskog magazina koje donosi bogat izbor tema za lični rast, lepotu i zdravlje, savršene za opuštanje tokom vikenda. Povodom 30 godina postojanja, magazin ističe žene iz svoje redakcije – ovonedeljni broj posvećen je urednici noćne smene Jeleni Stefanović, koja je još kao devojčica znala da će život posvetiti novinarstvu. U rubrici o ličnom stilu, stručnjaci iz oblasti šminke, frizura i mode predstavili su transformaciju učiteljice Tamare Jovanović iz Banatskih Karlovaca. Tamara je presrećna izjavila: “Kao da me je sunce ogrejalo!” nakon što je isprobala novi izgled.

Čitateljke će pronaći i otvorene ispovesti poznatih žena. Pevačica Nina Badrić govori o izazovima nastupa i granicama koje je morala da postavi tokom karijere. Upoznajte i mladu frulašicu iz generacije Z, Snježanu Tuku, koja svojim talentom osvaja publiku. Posebno emotivan deo magazina posvećen je sećanju na dr Tamaru Lazić Strugar, koja je ostavila neizbrisiv trag u svom pozivu.

Za roditelje, novi broj donosi praktične savete o tome kako očuvati poverenje deteta kada je reč o korišćenju mobilnih telefona. Kulinarski kutak nudi recepte za jela sa mladim zelenišem, kolače sa grizom i domaći hleb sa spanaćem, uz preporuke za brze i zdrave obroke.

Zdravlje i lepota ostaju u fokusu: dr Jelena Glavinić prenosi najnovije informacije sa Svetskog kongresa estetske i antiejdž medicine. Tu su i preporuke za izbor obuće i negu kože, kao i znaci po kojima ćete prepoznati da neka krema nije za vas. Ne zaboravite na redovno merenje krvnog pritiska, proveru mladeža i brigu o jetri tokom proleća. Ljubiteljke biljaka mogu naučiti više o ljubičastoj detelini, koja oplemenjuje svaki vrt.

Magazin poziva sve čitateljke da se priključe digitalnoj zajednici, kako bi uvek bile informisane o najnovijim vestima i događajima iz sveta žena.

Pročitaj još

Porodica

Kako je Amir pronašao toplinu porodice koju nije imao kao dete

Nakon detinjstva bez roditeljske ljubavi, Amir iz Tuzle danas gradi srećan dom za svoju porodicu

Published

1 week ago

on

April 16, 2026

By

Nakon detinjstva bez roditeljske ljubavi, Amir iz Tuzle danas gradi srećan dom za svoju porodicu

Amir Šečić iz Tuzle odrastao je bez roditelja – majka ga je ostavila samo tri dana nakon rođenja, a oca nikada nije upoznao. Svoje detinjstvo proveo je u domu za nezbrinutu decu, gde su mu toplina doma i roditeljski zagrljaj bili nepoznati. Kako sam priznaje, ‘Uvek mi je falila ljubav i sigurnost koju bi trebalo roditelji da pruže’.

Godinama je pokušavao da sazna više o svom poreklu i da razume zašto ga je majka napustila. Iako su povremeno pokušavali da razgovaraju o prošlosti, to nije donosilo olakšanje – ‘Pokušavali smo da spojimo naše priče o prošlosti, ali nikada nismo uspeli. Ili bi ona odustala, ili ja. Tako smo ostali svako sa svojom istinom’, priča Amir.

Najbolniji trenutak bio mu je susret sa majkom na njegov 18. rođendan, kada je želeo da proveri da li zna kad mu je rođendan. Majka mu je tada rekla da je to za nju običan dan i da ne zna razlog njegovog dolaska. ‘To me je slomilo. Tada sam odlučio da više neću pokušavati’, priseća se.

Nakon što je sa 15 godina napustio dom, život je postao još teži. Sa samo 17 godina odlazi u Nemačku u potrazi za poslom i boljom budućnošću. Suočavajući se sa izazovima, Amir je utehu pronašao u pisanju i objavio knjigu o svom detinjstvu, želeći da inspiriše mlade ljude i podseti ih koliko je porodica važna.

Danas je Amir suprug i otac dve devojčice. Porodica mu je najveća vrednost, a trudi se da pruži supruzi i ćerkama svu ljubav koju je sam želeo kao dete. ‘Moja osveta nije bila mržnja, već snaga da budem bolji roditelj svojoj deci’, ističe Amir. Njegova priča pokazuje da rane iz detinjstva mogu ostati, ali i postati podsticaj za stvaranje srećnog i toplog doma.

Pročitaj još

Porodica

Povratak iz Švajcarske: Kako je Rada pronašla sreću u selu Ježevica

Nakon godina provedenih u inostranstvu, Rada Kalajdžić u penziji gradi porodične veze i neguje tradiciju u Srbiji

Published

1 week ago

on

April 16, 2026

By

Nakon godina provedenih u inostranstvu, Rada Kalajdžić u penziji gradi porodične veze i neguje tradiciju u Srbiji

U podnožju planine Jelice, u mirnom selu Ježevica, Rada Kalajdžić je pronašla pravu sreću okružena porodicom, tradicijom i prirodom. Nakon više od dvadeset godina rada i života u Švajcarskoj, ova sedamdesetogodišnja baka i penzionerka odlučila je da se sa suprugom vrati u Srbiju. Kupili su kuću i imanje, želeći da penzionerske dane provedu u skladu sa vrednostima koje su im najvažnije.

Rada je majka dva sina i baka, a porodici i poštenom radu posvetila je ceo svoj život. Ističe da je od oca naučila ljubav prema ručnim radovima, te je nastavila da štrika, hekla i veze, ispunjavajući njegovu želju. Sve što napravi poklanja drugima, posebno onima kojima je pomoć najpotrebnija, nastavljajući tako porodičnu tradiciju.

Iako se vratila na selo, Rada nije ostala samo u okviru svog domaćinstva. Aktivno učestvuje u lokalnom udruženju žena, gde sa ostalim članicama organizuje podršku osobama sa invaliditetom, crkvama, manastirima i deci. Vodi računa o svojoj bašti, gde uzgaja voće i povrće, i uživa u svakodnevnim seoskim poslovima, daleko od gradske vreve.

Posebno je ponosna na odnos sa snajama – znanje iz domaćinstva nesebično deli sa njima, a one joj uzvraćaju poštovanjem. Kako sama kaže: „Verujem u pravdu i reč, a ono što obećam – to i ispunim, bez obzira na okolnosti.“ U njihovom domu poštovanje i razumevanje su svakodnevnica, a meštani često u šali kažu da je Ježevica selo u kojem se svekrve i snaje zaista vole – što je za Radu stvarnost, a ne izuzetak.

Za Radu je najveće bogatstvo porodica koja se drži zajedno, ljubav koja se prenosi i znanje koje ostaje kroz generacije. Svojim primerom pokazuje da je moguće spojiti tradiciju, međusobno poštovanje i toplinu, čak i nakon godina provedenih u inostranstvu.

Pročitaj još

U Trendu