Predlog zakona sprečavao izgradnju data centara koji troše 20 megavata ili više do jeseni 2027. godine

Guvernerka američke savezne države Maine, Janet Mills, stavila je veto na zakon koji bi privremeno zabranio izgradnju velikih data centara u ovoj državi do jeseni 2027. godine. Predlog zakona, koji su usvojila oba doma zakonodavnog tela Maine-a 14. aprila, odnosio se na objekte sa potrošnjom električne energije od 20 megavata ili više. Prema tekstu zakona, državne agencije i druga relevantna tela ne bi mogla izdavati dozvole za izgradnju takvih objekata, osim ako projekat ne zadovoljava ograničenje potrošnje.

Jedan od ključnih razloga za veto bila je želja guvernerke da se izuzme postojeći projekat data centra u gradu Jay, što nije predviđeno predlogom zakona. Iako je Mills ranije nagovestila podršku privremenoj zabrani, izjavila je da se zalaže za rešenje koje neće ugroziti već započete projekte od značaja za lokalnu zajednicu.

Predlog zakona predviđao je i formiranje „Saveta za koordinaciju data centara Maine-a“, sa ciljem strateškog planiranja, procene koristi i potencijalnih rizika za državu. Guvernerka je najavila da će, uprkos vetu na zakon, doneti izvršnu odluku kojom će osnovati sličan savet na državnom nivou, kako bi se nastavile diskusije o pravcima razvoja ove infrastrukture.

Uz to, Mills je potpisala zakon LD 713, kojim se data centrima zabranjuje učešće u programima poreskih olakšica za privredni razvoj Maine-a. Time se ograničava mogućnost ovih objekata da koriste državne podsticaje, što može uticati na njihovu ekonomsku isplativost.

Maine nije jedina američka država koja razmatra ovakve mere; najmanje dvanaest drugih država razmatra ili je već sprovelo slične zabrane ili moratorijume. U Njujorku je nedavno predložen zakon koji bi blokirao izgradnju novih data centara na tri godine. Na saveznom nivou, pojedini članovi Kongresa, poput senatora Bernieja Sandersa i predstavnice Alexandrije Ocasio-Cortez, podržali su inicijative za usporavanje širenja data centara i unapređenja postojećih objekata.

Ove inicijative dolaze u trenutku kada tehnološke kompanije i deo federalne administracije, uključujući aktuelnu administraciju Donalda Trumpa, zagovaraju ubrzanu izgradnju infrastrukture za veštačku inteligenciju. Trumpova administracija je u martu predstavila okvirnu AI politiku kojom se predlaže pojednostavljenje procesa izgradnje i napajanja data centara, čime se stvara tenzija između državnih i saveznih prioriteta u ovom sektoru.

Christopher McQuarrie preuzima režiju i scenario, dok EA planira bioskopsko izdanje nakon uspeha Battlefield 6

Filmska adaptacija popularne video igre Battlefield zvanično je u razvoju, a u projekat su uključena velika imena iz filmske industrije. Vest dolazi neposredno nakon što je najavljen datum premijere za Call of Duty film, što dodatno pojačava konkurenciju između dva najpoznatija vojna gejming serijala. Prema izvorima iz industrije, Oscarom nagrađeni glumac Michael B. Jordan uključen je kao producent i moguća glavna uloga. Režiju, scenario i produkciju predvodi Christopher McQuarrie, poznat po radu na Mission Impossible serijalu, dok će Electronic Arts (EA), izdavač Battlefield franšize, takođe biti deo produkcijskog tima.

Trenutno se vode pregovori sa vodećim filmskim studijima i striming platformama, a očekuje se nadmetanje za prava na distribuciju. Prema dostupnim informacijama, prioritet tima je postizanje dogovora koji uključuje i bioskopsko prikazivanje filma. Među zainteresovanim partnerima već su se našli Apple i Sony, što nagoveštava potencijalno široku distribuciju projekta.

Odluka o ekranizaciji Battlefield igre dolazi u trenutku kada je interesovanje za filmske adaptacije video igara u usponu. Battlefield 6, najnoviji naslov iz serijala, postigao je izuzetan komercijalni uspeh tokom 2025. godine, postavši najprodavanija igra te godine i prvi put nadmašivši prodaju Call of Duty-ja. U prva tri dana prodato je preko 7 miliona kopija, a do kraja godine ukupna prodaja premašila je 20 miliona primeraka. Ovakav rezultat dodatno je motivisao EA i producentski tim da ubrzaju rad na filmu i iskoriste popularnost brenda u trenutku kada su filmske verzije igara, poput Fallout-a i The Last of Us, doživele veliki uspeh kod publike i kritike.

Za sada nisu objavljeni detalji o radnji, datumu izlaska ili dodatnim članovima glumačke postave. Projekat je još u fazi pregovora sa distributerima i u potrazi za optimalnim partnerom za lansiranje. U poređenju, Call of Duty film, koji razvija Paramount, već ima zakazan datum premijere za 30. jun 2028. godine, sa Taylorom Sheridanom kao koautorom scenarija i Peterom Bergom u ulozi režisera.

Dok Battlefield film čeka zvaničnu najavu datuma i dodatnih detalja, jasno je da se trend visokobudžetnih adaptacija popularnih video igara nastavlja, a EA želi da iskoristi trenutni talas interesovanja kako bi Battlefield preneo na veliko platno.

Spor između osnivača i aktuelnog CEO-a OpenAI-a mogao bi uticati na budućnost AI industrije i pravila finansiranja

U Oaklandu narednih dana počinje suđenje u slučaju Musk protiv Altmana, u kojem će porota odlučivati da li je OpenAI prevario Elona Muska prilikom prelaska iz neprofitne u profitnu organizaciju. Reč je o sporu koji bi mogao imati dugoročne posledice na finansijske modele i regulaciju u veštačkoj inteligenciji. Suđenje dolazi nakon što je OpenAI, poznat po razvoju ChatGPT-a, uspešno reorganizovao svoju kompanijsku strukturu u javno dobrobitno preduzeće, dok je neprofitna fondacija zadržala vlasnički udeo procenjen na 130 milijardi dolara.

Elon Musk je tužbu podneo 2024. godine, tvrdeći da je OpenAI napustio svoju originalnu neprofitnu misiju. Prema dostupnim informacijama, sukob je započeo još 2015. kada je Sam Altman, tada suosnivač OpenAI-a, predložio Musku zajednički rad na razvoju AI tehnologija koje bi koristile čovečanstvu, bez potrebe za ostvarivanjem profita. Ipak, ubrzo je postalo jasno da su za dalji razvoj potrebna znatno veća ulaganja, zbog čega je tokom 2017. većina zaposlenih, uključujući Muska, podržala formiranje profitnog ogranka.

Musk je napustio upravni odbor 2018. godine, a naredne godine OpenAI je osnovao profitni ogranak sa “capped-profit” modelom. Ova struktura je omogućavala investitorima povrat ograničen na 100 puta uloženo, dok bi višak prihoda pripao neprofitnom delu. Nakon komercijalnog uspeha ChatGPT-a 2022. i novog investicionog ciklusa od 6,6 milijardi dolara u 2024. godini, OpenAI je reorganizovao profitni deo u javno dobrobitno preduzeće, čime je olakšana dalja kapitalizacija i saradnja s investitorima poput Microsofta.

Musk je pokušao da sudski spreči ovu transformaciju, ali bez uspeha. On tvrdi da je prevaren kao donator, jer neće imati finansijsku korist ni u slučaju izlaska OpenAI-a na berzu. U postupku je utvrđeno da je Musk prvobitno tvrdio da je donirao 100 miliona dolara, dok su kasniji podaci ukazivali na iznos od oko 50 miliona dolara. Prema rečima profesora Majkla Dorfa sa UCLA, pravna kompleksnost leži u prelasku iz neprofitnog u profitni model, što je retka praksa u američkom poslovnom pravu.

Ishod ovog procesa mogao bi imati šire posledice za način na koji se finansiraju AI kompanije i odnos neprofitnog i profitnog sektora u razvoju naprednih tehnologija, a pažljivo ga prate i investitori i regulatorna tela.