Priča porodice Todić iz Skulanova o zajedništvu, izazovima i snazi podrške u sredini punoj predrasuda
U selu Skulanovo, nedaleko od Lipljana na Kosovu, Leonora i Časlav Todić već više od deset godina žive kao primer složne i posvećene porodice. Ovaj par, on Srbin iz tog kraja, ona Albanka iz Albanije, roditelji su dvoje dece i svakodnevno dokazuju da ljubav može prevazići sve razlike, čak i tamo gde su mešoviti brakovi još uvek retkost i predmet posebne pažnje. Njihov zajednički život nije započeo lako. Časlav je čak šest puta putovao u Albaniju u potrazi za životnom saputnicom. ‘Dođe, uzme me poznanik iz Prizrena, pa zajedno idemo za Albaniju. Nekad se svidi, nekad ne, ali šesti put je bilo sreće’, priča Časlav. Njegova porodica je u potpunosti podržala izbor supruge, a on ističe: ‘Niko nije mogao da utiče na moju odluku. Važno je da je žena dobra osoba, a ne kojoj naciji pripada.’
Leonora se u Skulanovu suočila s jezičkom barijerom – nije govorila srpski, pa su prvi meseci bili posebno zahtevni. ‘Kad sam se udala, nisam razumela ljude oko sebe. Tek nakon šest meseci počela sam bolje da govorim i razumem’, kaže ona. Iako skromno žive od Časlavljeve plate i rada na zemlji, za njih je složnost u porodici najvažnija. Najveći problem za Leonoru je što više od deset godina čeka ličnu kartu, zbog čega nije mogla da pronađe posao ni u srpskim ni u kosovskim institucijama. Otvorila je malu krojačku radnju, ali posla ima vrlo malo. ‘Sa muževljevom platom jedva izlazimo na kraj. Nemam ličnu kartu, ne mogu da radim. Do skoro nisam imala ni zdravstvenu knjižicu, svaki pregled sam morala da platim, tako je bilo i prilikom porođaja’, ističe Leonora.
Iako je promenila veru i prihvatila nove običaje, Leonora naglašava da to nije bio uslov, već njena lična odluka. ‘Privikla sam se na slavlje, mesim slavski kolač i za Božić idem u crkvu. Promenila sam veru, ali to je bila moja volja. Nisam ni slutila da će mi to postati deo svakodnevice’, objašnjava Leonora. Časlav potvrđuje: ‘Nisam je terao, nisam ni tražio. To je želela sama.’ Njihova deca, Ognjen i Lena, odrastaju u toplom i podržavajućem okruženju. Ognjen, koji ima devet godina, želi novi računar za učenje i igranje, dok Lena, sa sedam, više voli autiće nego lutke i raduje se prilici da ima telefon.
Skulanovo je nekada imalo 84 domaćinstva, a sada ih je ostalo oko 40, uglavnom sa starijim stanovništvom. Porodica Todić svojim zajedništvom daje nadu celoj zajednici i pokazuje da su prepreke tu samo ako ih ljudi sami postave. Časlavljev otac Čedomir naglašava: ‘Što je ona Albanka, meni nije važno. Važno je da su složni i da se poštuju.’
Danas na Kosovu postoji više od sto brakova u kojima su muževi Srbi, a supruge Albanke iz Albanije. Upravo priča Leonore i Časlava dokazuje da su razumevanje, podrška i ljubav stubovi svakog pravog zajedništva.
