Smrt žene iz napuštenog sela Debeli Jasen otkrivena je zahvaljujući sumnji komšije, potvrđena prirodna smrt
Vest o smrti Radice Brkušanin otkrivena je tek tri meseca nakon njenog poslednjeg viđenja, kada je pronađena mrtva u svojoj kolibi podno planine Čemerno. Prema informacijama, ona je živela potpuno sama u ataru napuštenog sela Debeli Jasen, daleko od najbližih komšija. Njena smrt simbolizuje položaj stanovnika zaboravljenih sela, gde komunikacija i briga često izostaju.
Goran Nikolić iz Konareva, prolazeći prema svom zabranu, primetio je da je trava oko Radičine kolibe neugažena, a vrata obrasla mahovinom. Zbog toga je posumnjao u najgore i obavestio njene dalje rođake. Uz njihov dolazak, stigli su i policija i lekar Dragoslav Dugalić, koji je potvrdio da je Radica Brkušanin preminula prirodnom smrću pre oko tri meseca.
Život u samoći i simbol napuštenih sela
Debeli Jasen je nekada bio selo puno života, ali su se stanovnici vremenom iselili zbog loše infrastrukture. Radica je, uprkos neuspešnom braku i preranoj smrti brata, ostala da živi sama, kilometrima udaljena od ljudi, među šumom i divljim životinjama. Ponekad je odbijala pomoć, a hranu je pred zimu dobijala uz podršku komšije Radojka Ćurčića, udaljenog šest kilometara.
Međutim, tokom godina, o njenom životu su povremeno izveštavali novinari. Pre desetak godina, čuvajući ovce, izjavila je da je poslednji put posetila Kraljevo 1986. godine. „Znam da je nedelja i ne mašim ja mnogo, ali da proverim. Evo, proletos sam gledala kada je leska zazelenela, pa sam znala da ima još pet dana do Đurđevdana. Kad, posle sam od nekih lovaca proverila, ona sa pupoljcima dva dana zakasnila“, rekla je tada Radica.
Način života i poslednji dani Radice Brkušanin
Za pomoć nikada nije molila, a ponuđenu je uglavnom odbijala. „Ostalo ja sama spremam, za ovce sama kosim travu, donosim vodu, a kada sneg napada topim ga dok do izvora ne proprtim… Ne treba mi nikakva pomoć“, navela je. Dodala je i: „Kad su mi pre dve godine, u vreme velikih snegova, bacili džak namirnica iz aviona, ja to nisam dirala. Posle, kad se sneg otopio, utvrdila sam da to i nije bila neka hrana, jer je ni lisice nisu jele. Kafu da vam ne kuvam, jer nemam, a i škodljiva je“.
Pored toga, odbijala je i ponudu za tranzistor, rekavši: „Ne, ne treba mi ništa. Možda bi valjalo zbog datuma i vremenske prognoze, a vesti i muziku ne bih da slušam. Šta me briga šta rade, a i muzika se iskvarila…“. Dalje, njeni rođaci i komšije sahranili su je 28. juna 2024. godine na groblju napuštenog sela.
Na kraju, smrt Radice Brkušanin podseća na izazove života u napuštenim krajevima Srbije i važnost međusobne brige, posebno za starije i usamljene osobe.
