Stiv Edsel je godinama tragao za biološkom majkom, a DNK test mu je doneo odgovore koji su mu promenili život
Stiv Edsel, Amerikanac u pedesetim godinama, ceo život je znao da je usvojen, ali nikada nije imao podatke o svojim biološkim roditeljima. Njegova priča započinje 1973. godine, kada je kao beba ostavljen u bolnici i ubrzo usvojen od strane porodice Edsel. Njegova biološka majka tada je imala samo 14 godina. Usvojitelji su mu otvoreno govorili o njegovom poreklu, dok je Stiv kao dete proučavao stare novinske isečke o napuštenoj bebi, nadajući se da će otkriti deo svoje prošlosti.
U tinejdžerskim godinama, Stiv je postajao sve radoznaliji o tome ko je njegova majka i zbog čega ga je ostavila. Seća se: „Imam 14 godina, isto koliko je ona imala kada me je rodila.” Iako je pokušao da je pronađe dok je bio mlađi, tek u četrdesetim godinama, zahvaljujući podršci supruge Mišel, odlučio je da ponovo počne potragu. Korišćenjem novih DNK testova pronašao je udaljene rođake, ali ne i roditelje. Sa stručnjakinjom za genetsku genealogiju, uspeo je da suzi potragu na dve žene.
Nakon nekoliko nedelja, otkriveno je da njegova biološka majka živi povučeno, daleko od svog rodnog mesta. Međutim, DNK analiza otkrila je i neprijatnu istinu – njegovi biološki roditelji su bliski rođaci. Kako kaže, rečenica „Izgleda da su vaši roditelji u krvnom srodstvu” promenila je sve. Stiv je bio zatečen, preplavljen emocijama od besa i osećaja manje vrednosti do saosećanja prema svojoj majci.
Kada je saznao da mu je otac zapravo brat njegove majke, odlučio je da joj se obrati. Poslao joj je pismo i nekoliko fotografija, želeći da podeli sa njom svoj život. Iako nije dobio odgovor, poštom je stigla potvrda da je pismo preuzeto. „Nikada nisam krivio svoju majku što me je ostavila. Sada je još više razumem”, naglašava Stiv, ističući koliko mu je sada jasna težina situacije u kojoj se njegova majka tada našla kao tinejdžerka.
Stiv se susreo sa zdravstvenim problemima i brigama zbog svog porekla, ali je veliku podršku pronašao u supruzi i zajednici ljudi sa sličnim iskustvima. Danas pomaže drugima koji tragaju za svojim biološkim porodicama. Iako nije ostvario kontakt sa majkom, povremeno joj šalje poruke i čestitke za rođendan. Sa usvojiteljima ima čvrst odnos i veruje da su razumevanje i podrška ključni za prevazilaženje životnih izazova.
