Američka studija sugeriše da kratka upotreba rashladne kape može doneti olakšanje, ali stručnjaci savetuju oprez

Depresija je ozbiljan zdravstveni problem koji pogađa veliki broj žena širom sveta. Nova studija iz Sjedinjenih Američkih Država donosi zanimljive podatke: hlađenje glave može smanjiti simptome depresije. Tokom istraživanja, naučnici su pratili 24 mlade osobe od 18 do 26 godina, među kojima su bile i žene. Učesnici su sedam dana svakodnevno nosili rashladnu kapu 30 minuta u tihoj prostoriji, dok je kontrolna grupa sedela bez kape. Na kraju svakog dana, svi su popunjavali upitnike o depresiji, anksioznosti i raspoloženju.

Kao rezultat, istraživači su otkrili da korišćenje rashladne kape dovodi do smanjenja simptoma depresije kod ispitanika. Takođe, primećeno je povećanje alfa talasa u mozgu, što je povezano sa opuštenošću i boljim raspoloženjem. Iako su rezultati obećavajući, potrebno je više istraživanja kako bi se potvrdila efikasnost ove metode kod žena svih uzrasta.

Na koji način hlađenje glave utiče na depresiju

Pre svega, rashladna kapa radi tako što rashlađuje teme glave i deo vrata na oko jedan stepen Celzijusa. Na taj način dolazi do promena u moždanoj aktivnosti, što može uticati na raspoloženje. Prema rečima Madeline McLaughlin, koautorke studije, „nosioci rashladne kape pokazali su poboljšanje raspoloženja i veću opuštenost već nakon prve upotrebe“. Ipak, ona ističe da je istraživanje sprovedeno na malom uzorku mladih ljudi, pa treba biti oprezan sa zaključcima.

S druge strane, Thea Gallagher, klinički psiholog, naglašava: „Ovakav pristup može biti koristan kao dodatak klasičnoj terapiji, ali ga ne treba posmatrati kao zamenu za lekarsku pomoć ili psihoterapiju“. Osim toga, važno je napomenuti da su svi učesnici bili mlade odrasle osobe, pa rezultati možda ne važe za starije žene ili za duži vremenski period.

Praktični saveti i preporuke za žene sa simptomima depresije

Za mnoge žene, depresija (dugotrajno osećanje tuge, bezvoljnosti i gubitka interesa) utiče na svakodnevni život. Svaka nova mogućnost tretmana budi nadu. Međutim, stručnjaci savetuju oprez. Rashladna kapa može smanjiti osećaj depresije, ali ne treba da zameni postojeće terapije ili podršku stručnjaka. Takođe, efekat je ispitan samo kod mladih uzrasta i tokom samo jedne nedelje.

Zbog toga, ako razmišljate da probate ovu metodu kod kuće, prvo se posavetujte sa lekarom ili terapeutom. „Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru“, poručuje Thea Gallagher. Redovno pratite svoje simptome i razgovarajte sa stručnjakom o svim promenama u terapiji. Konačno, depresija je složen poremećaj i zahteva individualan pristup. Iako nova istraživanja nude dodatne opcije, najbolje rezultate daje kombinacija isprobanih medicinskih tretmana i podrške okoline.

Novo istraživanje otkriva povezanost između buke sa ulice i učestalosti Parkinsonove bolesti kod žena u urbanim sredinama

Novo dansko istraživanje pokazuje da saobraćajna buka povećava rizik od Parkinsonove bolesti kod žena koje žive u blizini prometnih saobraćajnica. Istraživači iz Danish Cancer Institute pratili su više od tri miliona osoba starijih od 40 godina u Danskoj tokom perioda od 2000. do 2017. godine. Rezultati su otkrili da produženo izlaganje saobraćajnoj buci može povećati rizik od Parkinsonove bolesti (neurološki poremećaj koji utiče na koordinaciju i pokretljivost). Ova bolest pogađa više od 11 miliona ljudi širom sveta. Broj obolelih, nažalost, raste i očekuje se da će se udvostručiti u narednim decenijama.

Međutim, istraživači su primetili da žene, koje često više vremena provode kod kuće, mogu biti posebno izložene uticaju saobraćajne buke. Zbog toga su žene u urbanim sredinama pod većim rizikom. Pre svega, ovo otkriće naglašava važnost prevencije i odgovornog planiranja prostora za život.

Kako saobraćajna buka utiče na rizik od Parkinsonove bolesti kod žena

Studija je pokazala da rizik od Parkinsonove bolesti raste za 3% sa svakim povećanjem buke od 11 decibela na najizloženijoj strani kuće. Na mirnijoj strani doma, taj rizik povećava se za oko 4% po svakom dodatnom rastu buke od 9 decibela. Međutim, autori ističu da razlika u buci od najmanje 10 decibela između strana doma može imati zaštitni efekat. Takođe, mirna strana kuće može ublažiti negativan uticaj buke na mozak. Zbog toga je dobra praksa postaviti spavaću sobu ili prostor za odmor na tišoj strani stana ili kuće.

Osim toga, stalna izloženost buci, posebno noću, može pogoršati kvalitet sna i povećati nivo stresa. Nespavanje i stres dodatno negativno utiču na zdravlje mozga i mogu povećati opasnost od neuroloških bolesti. Zanimljivo je da su rezultati istraživanja bili isti bez obzira na pol, nivo obrazovanja, prihode ili gustinu naseljenosti.

Šta kažu stručnjaci o saobraćajnoj buci i zdravlju mozga

Kada je reč o mehanizmu, naučnici objašnjavaju da saobraćajna buka može izazvati zapaljenje nervnog sistema (neuroinflamaciju) i oksidativni stres (oštećenje moždanih ćelija zbog slobodnih radikala). Ovo je posebno izraženo u delovima mozga koji proizvode dopamin, čiji gubitak dovodi do Parkinsonove bolesti. Takođe, poremećen san dodatno opterećuje mozak i povećava rizik od neurodegenerativnih bolesti.

Dr Fernando Alonso Frech, neurolog iz HM CINAC Comprehensive Neuroscience Center, ističe: „Identifikacija potencijalno izmenjivih faktora životne sredine prioritet je javnog zdravlja.“ On objašnjava: „Veliki deo stanovništva izložen je saobraćajnoj buci, što znači da njen uticaj na javno zdravlje može biti značajan.“ Prema njegovim rečima, važno je razvijati politike za smanjenje buke u gradovima: „Rezultati potvrđuju važnost urbanističkog planiranja, stvaranja barijera protiv buke i dizajniranja stambenih objekata sa mirnim prostorima za odmor.“

Praktični saveti za žene: kako smanjiti rizik od Parkinsonove bolesti

Osim urbanističkih rešenja, žene mogu preduzeti i lične korake. Pre svega, preporučuje se postavljanje spavaće sobe ili prostora za opuštanje na tišoj strani doma. Takođe, korišćenje zavesa ili dvostrukih prozora može smanjiti nivo buke u enterijeru. Redovno praktikovanje tehnika opuštanja i briga o kvalitetnom snu dodatno štite mozak od štetnih uticaja.

Konačno, važno je prepoznati stresore iz okoline i, kad god je moguće, izbegavati ih. Ovi nalazi mogu poslužiti kao podsticaj ženama koje žive u bučnim gradskim sredinama da više brinu o svom mentalnom i neurološkom zdravlju. Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.

Kada želite ukusan, brz i zasitan obrok koji će se dopasti celoj porodici, kremasta pasta sa piletinom i pečurkama je pravi izbor. Kombinacija sočne piletine, aromatičnih pečuraka i bogatog kremastog sosa savršeno se slaže sa testeninom, a priprema je jednostavna i ne zahteva mnogo vremena.

Ovaj recept je idealan za dane kada nemate mnogo vremena za kuvanje, a želite jelo koje izgleda i ima ukus kao iz restorana.

Sastojci

• 400 g testenine (penne, fusilli ili fettuccine)
• 400 g pilećeg filea
• 300 g šampinjona
• 2 čena belog luka
• 200 ml pavlake za kuvanje
• 50 g parmezana
• 2 kašike maslinovog ulja
• 20 g putera
• so i biber po ukusu
• prstohvat suvog origana
• malo svežeg peršuna za dekoraciju

Priprema

Testeninu skuvajte u dosta posoljene vode prema uputstvu sa pakovanja, ali je procedite minut pre nego što bude potpuno gotova. Sačuvajte oko jedne šolje vode u kojoj se kuvala.

Pileći file isecite na tanke trakice i začinite solju, biberom i origanom. Na zagrejanom maslinovom ulju propržite piletinu 5 do 6 minuta, dok ne dobije zlatnu boju, pa je izvadite na tanjir.

U isti tiganj dodajte puter, sitno iseckan beli luk i listiće šampinjona. Dinstajte ih oko 6 do 8 minuta, dok ne ispari višak tečnosti i pečurke lepo porumene.

Vratite piletinu u tiganj, sipajte pavlaku za kuvanje i dodajte sitno rendani parmezan. Lagano mešajte dok se sir ne istopi i sos ne postane gladak i kremast.

U sos ubacite skuvanu testeninu. Ako je potrebno, dodajte nekoliko kašika vode od kuvanja testenine kako bi sos bio svilenkast i lepo obložio svaki zalogaj.

Mali trik za savršen ukus

Profesionalni kuvari gotovo uvek dodaju malo vode u kojoj se kuvala testenina. Skrob iz te vode povezuje sos i čini ga gušćim i kremastijim, bez potrebe za dodatnom pavlakom.

Na kraju pospite još malo sveže narendanog parmezana i seckani peršun.

Savet za posluživanje

Ova pasta najbolje prija dok je topla, uz zelenu salatu i hrskavi hleb ili domaću fokaču. Po želji možete dodati nekoliko listića svežeg bosiljka ili prstohvat ljute tucane paprike za intenzivniji ukus.

Jednostavna, kremasta i puna ukusa, ova pasta je dokaz da vrhunski ručak ne mora da zahteva sate provedene u kuhinji. Za svega pola sata na stolu ćete imati obrok koji će nestati do poslednjeg zalogaja.