„Hvala“, „molim te“, „šta misliš?“ i „razumeš li šta hoću da kažem?“ – ovakve rečenice ljudi sve češće upućuju veštačkoj inteligenciji. Iako znaju da razgovaraju sa softverom, korisnici joj često pristupaju kao sagovorniku.

Razvoj četbotova koji mogu da vode duže razgovore promenio je način na koji ljudi koriste tehnologiju.

Umesto da samo ukucaju pitanje i dobiju rezultat, korisnici danas mogu da vode razgovor, postavljaju potpitanja, menjaju temu i traže da im se odgovor objasni na drugačiji način.

Zašto joj se obraćamo kao čoveku?

Jedan od razloga je način na koji je ljudski mozak navikao da komunicira.

Kada nešto koristi jezik, odgovara na pitanja i reaguje na prethodni deo razgovora, ljudi prirodno počinju da mu pripisuju osobine koje inače povezujemo sa sagovornicima.

To ne znači da osoba zaista veruje da je AI čovek.

Pre će biti da se ljudski način komunikacije pokazao kao najprirodniji interfejs za razgovor sa tehnologijom.

„Hvala“ nije neophodno, ali nije ni neobično

Korisnici često zahvaljuju AI-ju ili koriste ljubazne izraze iako znaju da softver nema osećanja.

To je delom posledica društvenih pravila koja smo naučili od detinjstva – kada nam neko pomogne, kažemo „hvala“.

Ta navika ne nestaje samo zato što se sa druge strane nalazi računar.

Ljudi AI koriste i za razgovore koje ne bi vodili sa drugima

Pored traženja informacija, AI se koristi za pisanje poruka, razmišljanje o problemu, vežbanje razgovora za posao, učenje, planiranje i organizovanje svakodnevnih obaveza.

Upravo zato granica između „alata“ i „sagovornika“ nekim korisnicima postaje sve manje jasna.

Ipak, postoji važna razlika

Veštačka inteligencija može da proizvede veoma prirodan odgovor, ali to ne znači da ima ljudska osećanja, iskustva ili svest.

Zato stručnjaci upozoravaju da prirodan ton razgovora ne treba mešati sa stvarnim razumevanjem u ljudskom smislu.

Možda je upravo u tome najveća promena: ljudi nisu nužno počeli da veruju da je AI čovek – već su dobili alat sa kojim je najprirodnije komunicirati upravo onako kako komuniciraju sa ljudima.

Mnogi vozači tek kada se vrate do svog automobila shvate da ga nema. Ako je vozilo odneo „pauk“, procedura je prilično precizno određena.

Od toga ko može da naloži odnošenje, do toga gde se automobil preuzima i kada počinje da se naplaćuje ležarina.

Prvi korak je da proverite gde se automobil nalazi. JKP „Parking servis“ Beograd na svojoj internet stranici ima servis „Gde mi je pauk preneo auto?“, u koji se unosi registarska oznaka vozila.

Važno je znati da „Parking servis“ sam ne odlučuje koje će vozilo biti odneto. Za uklanjanje vozila nalog mogu da izdaju Saobraćajna policija, Komunalna milicija ili nadležna komunalna inspekcija.

Šta se događa kada „pauk“ odnese automobil?

Vozilo se specijalnim vozilom prenosi na jednu od lokacija predviđenih za smeštaj. „Parking servis“ trenutno navodi lokacije na Starom sajmištu, Adi Ciganliji, u Radničkoj i Surčinu. Ukoliko je određeni depo popunjen, vozilo može biti prebačeno na drugu lokaciju.

Kada vlasnik pronađe automobil, neophodno je da pripremi odgovarajuću dokumentaciju.

Za fizičko lice koje je vlasnik vozila potrebne su lična karta i saobraćajna dozvola. Ako vozilo preuzima korisnik koji nije vlasnik, potrebni su lična karta, saobraćajna dozvola i overeno ovlašćenje ili overen kupoprodajni ugovor.

Koliko košta „pauk“?

Cena prenosa zavisi od mase vozila. Prema trenutno objavljenom cenovniku JKP „Parking servis“, za vozila mase do 800 kilograma cena je 6.000 dinara, dok se za vozila od 801 do 1.330 kilograma naplaćuje 8.830 dinara.

Za vozila od 1.331 do 1.900 kilograma cena je 13.245 dinara, dok za vozila mase 1.901 kilogram i više iznosi 19.867 dinara.

Pazite na 72 sata

Posebno je važno da se automobil preuzme što pre.

Prema informacijama „Parking servisa“, nakon isteka 72 sata od prenosa vozila počinje da se obračunava ležarina. Ona se plaća prilikom preuzimanja vozila.

A šta ako je automobil oštećen?Ukoliko vlasnik prilikom preuzimanja primeti oštećenje za koje smatra da je nastalo tokom prenosa, potrebno je da ga prijavi pre napuštanja depoa. Na licu mesta sastavlja se zapisnik i utvrđuje činjenično stanje.

Zato je važno da se automobil detaljno pregleda pre nego što se napusti mesto na kojem je preuzet.

Drugim rečima, kada vam „pauk“ odnese automobil, prvo proverite lokaciju vozila, zatim pripremite dokumentaciju i što pre ga preuzmite kako biste izbegli dodatne troškove.

Ako tokom vožnje primetite da volan počinje blago da vibrira, ali samo pri određenoj brzini, to nije nešto što treba potpuno ignorisati. Zanimljivo je da vibracija često može da se pojavi samo u određenom rasponu brzine, a zatim da oslabi ili nestane.

Jedan od čestih razloga je nebalansiran točak. Kada masa nije ravnomerno raspoređena oko točka, pri određenoj brzini mogu nastati vibracije koje se prenose kroz sistem upravljanja sve do volana.

Uzrok mogu biti i deformisana felna, problem sa gumom ili nepravilno podešena geometrija trapa. Zato se vibracija ne mora osećati pri svakom ubrzanju, već može postati izražena tek kada automobil dostigne određenu brzinu.

Posebno je važno obratiti pažnju ako se problem pojavio iznenada ili se vremenom pogoršava. Pregled guma, točkova i trapa može otkriti uzrok pre nego što problem postane ozbiljniji.

Ako volan vibrira samo pri određenoj brzini, automobil vam možda upravo kroz taj neobičan simptom pokazuje da nešto nije u idealnom stanju.