Shea puter, kokosovo ulje i med pružaju prirodno rešenje za suvu, upaljenu kožu sklonu ekcemu

Sve više žena okreće se prirodnim metodama za negu kože, posebno kada je u pitanju ekcem ili atopijski dermatitis, koji izaziva svrab, suvoću i crvenilo, najčešće na rukama, licu i nogama. Iako postoje medicinski tretmani, mnogi biraju biljne alternative radi nežnijeg efekta i manje mogućih nuspojava. Priprema domaće kreme za ekcem daje potpunu kontrolu nad sastojcima i njihovim kvalitetom, a najvažniji su sirovi shea puter, kokosovo ulje i prirodni med. Shea puter bogat je vitaminima A i E te dubinski hidrira i obnavlja zaštitnu barijeru kože. Kokosovo ulje ima protivupalna i antimikrobna svojstva, dok med umiruje iritacije i ubrzava zaceljivanje.

Za izradu kreme biće vam potrebni staklena teglica sa poklopcem, dupli lonac za kuvanje na pari i ručni mikser. Otopite pola šolje shea putera i istu količinu kokosovog ulja na pari. Po želji, u ovu bazu možete dodati četvrtinu šolje maslinovog ili bademovog ulja. Zatim umešajte kašiku prirodnog meda dok se ne rastopi potpuno. Kada se smesa izjednači, dodajte nekoliko kapi eteričnog ulja lavande, čajevca ili geranijuma zbog dodatnih umirujućih i protivupalnih svojstava, ali obavezno testirajte kremu na malom delu kože zbog mogućih alergija. Ulje smirne takođe može doprineti regeneraciji oštećene kože.

Nakon što smesa počne da se hladi i zgušnjava, mutite je mikserom par minuta dok ne postane penasta i laka za nanošenje. Kremu prebacite u teglu i čuvajte na sobnoj temperaturi ili, ako volite hladniji osećaj, u frižideru. Pre svake upotrebe temeljno operite ruke, a kremu nanesite jednom ili dva puta dnevno na delove kože zahvaćene ekcemom, izbegavajući područje oko očiju.

Pre uvođenja nove kreme u rutinu, posebno tokom trudnoće ili ako imate hronične zdravstvene probleme, savetuje se konsultacija sa dermatologom. Svaka koža je drugačija, pa budite pažljivi i pratite kako vaša koža reaguje. Priprema domaće kreme je jednostavna i može biti odličan način da izbegnete nepotrebne hemikalije, dok pružate svojoj koži umirujuću negu.

Otkrijte koje svakodnevne navike i namirnice najviše utiču na boju zuba i kako da sačuvate blistav osmeh

Mnoge žene sanjaju o belom, blistavom osmehu, ali često nisu svesne koliko izbor hrane i pića može uticati na izgled zuba. Dr Ivana Mavrak, specijalista dentalne medicine, objašnjava da prebojavanje nije retka pojava i može zahvatiti i prirodne i veštačke zube. Do promena dolazi zbog prodora pigmenata iz hrane i pića u sitne pore zubne gleđi, što se manifestuje kao žute, sive ili tamne mrlje.

Gleđ jeste najčvršće tkivo u organizmu, ali pod mikroskopom je porozna. Iz tog razloga, pigmenti iz kafe, čajeva, crvenog vina, kao i voća poput borovnica i kupina, lako prodiru u površinu zuba. Osim toga, gazirani napici, soja sos, balzamiko sirće i začini poput kurkume i karija dodatno povećavaju rizik od tamnjenja zuba.

Pored pigmenata, kiselost hrane i pića ima značajnu ulogu. Dr Mavrak ističe da kiseli napici i obroci uzrokuju mikropukotine na gleđi, olakšavajući pigmentima prodor. Kada pH usta padne ispod 5,5, gleđ počinje da se demineralizuje, čineći zube još podložnijim promenama boje. Loše navike, poput grickanja noktiju ili olovaka, kao i nepravilna tehnika pranja zuba, takođe pogoršavaju stanje gleđi.

Prema rečima dr Ivane Mavrak: “Zubna gleđ je jaka, ali osetljiva na kiseline. Preporučujem da nakon konzumiranja kiselih napitaka ili hrane sačekate 20 do 30 minuta pre pranja zuba. To omogućava pljuvački da zaštiti gleđ.” Takođe, ona savetuje da upotreba odgovarajuće četkice i pravilno četkanje igraju ključnu ulogu u očuvanju zdravlja zuba.

Pored hrane i pića, duvanski dim je još jedan važan faktor koji utiče na boju zuba. S godinama, gleđ postaje poroznija, pa pigmenti lakše ostaju na zubima. Dr Mavrak savetuje: “Prebojavanje zuba možete smanjiti ako izbegavate namirnice koje sadrže intenzivne pigmente i birate vodu umesto gaziranih napitaka. Takođe, korisno je piti pića sa slamkom, posebno tokom terapije sirupima koji sadrže gvožđe.” Nakon obroka, preporučuje da isperete usta vodom kako biste smanjili kiselost i pomogli pljuvački da uspostavi prirodnu ravnotežu.

Redovno i pravilno pranje zuba, upotreba konca i redovne posete stomatologu dodatno smanjuju rizik od prebojavanja. Na kraju, dr Mavrak predlaže da u ishranu uključite više čvrstog, svežeg povrća i voća, jer mehaničko žvakanje prirodno čisti površinu zuba. “Sa malim promenama u svakodnevnim navikama, svaka žena može sačuvati blistav osmeh i zdravlje zuba”, zaključuje dr Ivana Mavrak.

Rumunski lekar otkriva zašto su izbacivanje prerađenog mesa i šećera važne odluke za dug i zdrav život

Poznati rumunski lekar dr Mihailo Pautov, koji je doživeo stoti rođendan, deli svoje najvažnije savete ženama o tome kako da izbegnu opasne sastojke u svakodnevnoj ishrani. Tokom svoje bogate karijere, dr Mihailo je imao priliku da sarađuje sa onkolozima i izbliza posmatra posledice loših prehrambenih navika. Njegova glavna poruka glasi da se zdravlje gradi svakodnevnim izborima, a ne prepušta slučaju.

Dr Mihailo posebno upozorava na dva sastojka koja u velikoj meri narušavaju zdravlje žena u Srbiji. Prvi su prerađeni mesni proizvodi poput kobasica, viršli, salama i industrijske slanine. Ove namirnice često sadrže nitrite, konzervanse i aditive koji dokazano mogu povećati rizik od ozbiljnih bolesti, naročito raka debelog creva. Svetska zdravstvena organizacija je još 2015. godine svrstala prerađeno meso u kancerogenu grupu prvog nivoa, što potvrđuje njihove štetne efekte na zdravlje ljudi.

Drugi opasan sastojak, prema njegovim rečima, jeste rafinisani beli šećer, koji se nalazi u većini slatkiša, gaziranih pića i prerađenih proizvoda. Previše šećera može dodatno opteretiti pankreas i pospešiti rast potencijalno malignih ćelija. Kako dr Mihailo upozorava: “Bela krvna zrnca, koja bi trebalo da brane telo, troše energiju na neutralizaciju viška glukoze. To je kao da vojsku šaljete da skuplja omote od bombona umesto da čuva granicu.”

Iako nije protiv konzumacije mesa generalno, dr Mihailo naglašava da bi trebalo izbegavati proizvode koji mogu dugo da stoje bez kvarenja. “Ako meso ne liči na prirodnu hranu i ima teksturu plastike, to je hemijski eksperiment, a ne obrok”, ističe on.

U svojoj svakodnevnoj ishrani, dr Mihailo bira piletinu sa začinskim biljem, pečenu u rerni, ribu, jaja, pasulj, sočivo, povrće na pari i domaće supe, dok slatku potrebu zadovoljava voćem, medom ili namazom od urmi. Prema njegovim rečima, cilj nije samo dug život, već godine bez ozbiljnih bolesti: “Video sam dovoljno slučajeva raka za nekoliko života, nemojte da jedete ove stvari.”

Za kraj, savetuje da je prvi korak ka zdravlju čitanje sastava hrane i izbegavanje prerađenih proizvoda i rafinisanog šećera. Za individualne savete i tačnu dijagnozu preporučuje konsultaciju sa lekarom.