Krvarenje desni najčešće je posledica problema sa oralnom higijenom, ali u retkim slučajevima može ukazivati i na ozbiljnije bolesti. Stručnjaci objašnjavaju kada je vreme za pregled i koje simptome ne treba ignorisati.

Akutna mijeloidna leukemija (AML), poznata i kao rak belih krvnih zrnaca, poznata je po tome što napreduje brzo i agresivno, piše „Mirror“.

Simptomi se obično razvijaju tokom nekoliko nedelja i vremenom postaju sve ozbiljniji – ali jedan određeni znak upozorenja lako se može pomešati s uobičajenim problemom zuba.

Organizacija „Cancer Research UK“ kaže da AML lako može izazvati modrice ili krvarenje – uključujući krvarenje desni prilikom pranja zubi. To je često uzrokovano trombocitopenijom – nedostatkom trombocita u krvi koji može usporiti zgrušavanje krvi nakon povrede.

Foto Izvor: Pexels / Shiny diamond

Stručnjaci iz „MyLeukemiaTeam“ prijavili su nekoliko pacijenata s ovim simptomom, a jedna osoba je napisala:

– Nedavno sam primljen u bolnicu zbog krvarenja desni. Moje desni su počele da krvare, a lekarima je postalo vrlo teško da mi pomognu. Bilo je vrlo izazovno vreme za mene.

Naravno, krvarenje desni može biti izazvano nizom stomatoloških problema kao što su agresivno o četkanje zuba ili korišćenje konca za zube. Krvarenje takođe može biti izazvanom nakupljanjem plaka koji može iritirati i upaliti desni – i dovesti do bolesti desni i gubitka zuba.

Ako vam prilikom pranja zuba krvare desni, obratite se stomatologu. Takođe, trebalo bi da perete zube najmanje dva minuta dvaput dnevno i čistite ih koncem kako biste uklonili hranu između zuba i smanjili rizik dobijanja bolesti zuba i desni.

Ako imate sledeće simptome i sumnjate da imate AML, trebalo bi da posetite svog lekara: umor, gubitak daha, česte infekcije, nagli gubitak težine, povišena temperatura, noćno znojenje, ravne crvene/ljubičaste mrlje na koži, osećaj nelagode u stomaku, bol u kostima i zglobovima, natečene žlezde na vratu, pazuhu ili preponama.

Meteorolozi upozoravaju na porast temperatura, očekuju se letnje vrednosti širom zemlje

Nakon zahlađenja i obilnih padavina koje su prethodnih dana pogodile Srbiju, meteorolozi najavljuju stabilizaciju vremena i postepeni porast temperatura. Prema zvaničnim prognozama, od 19. juna očekuje se početak toplotnog talasa sa temperaturama koje bi mogle dostići i do 35 stepeni Celzijusa.

U prethodnom periodu hladni front doneo je pad temperature od 15 do 20 stepeni, kao i obilne kiše i pljuskove sa grmljavinom. U pojedinim delovima Vojvodine, Beogradu i zapadnoj Srbiji zabeleženo je više od 30 litara kiše po kvadratnom metru. Trenutno se temperature širom zemlje kreću od 14 do 20 stepeni, dok su u Sjenici, na Zlatiboru i Kopaoniku izmerene niže vrednosti od 10, 9, odnosno 5 stepeni.

Danas se očekuje maksimalna temperatura od 18 do 24 stepena, a u Beogradu do 23 stepena. Duva jak severozapadni vetar. Za vikend meteorolozi najavljuju promenljivo oblačno i prijatno vreme, sa maksimalnim temperaturama od 23 do 27 stepeni, dok će u Beogradu biti do 25 stepeni. Jutarnje temperature biće sveže, od 8 do 14 stepeni u većini krajeva.

Drugog dana vikenda najavljeno je sunčano i toplo vreme, uz maksimalne dnevne temperature oko 30 stepeni. Početkom sledeće sedmice predviđa se kratkotrajno osveženje sa mogućim pljuskovima i grmljavinom, nakon čega se, od sredine nedelje, očekuje stabilizacija vremena i još veći porast temperatura.

“Prema trenutnim prognozama, od 19. juna Srbiju će zahvatiti toplotni talas uz priliv vrlo tople vazdušne mase sa severa Afrike”, navodi se u saopštenju meteorologa.

Razmenjena mišljenja o značaju rimskog prava i evropske pravne tradicije za savremene ustavne sisteme

Sudija Ustavnog suda dr Mihajlo Rabrenović sastao se sa profesorkom Karlom Mazi Dorija, direktorkom Pravnog departmana Univerziteta „Federiko II“ iz Napulja, kao i direktorkom međunarodnog naučnog časopisa posvećenog rimskom i antičkom pravu. Sastanak je održan u okviru akademske saradnje i razmene iskustava iz oblasti prava i pravne istorije.

Tokom sastanka, sudija Rabrenović i profesorka Mazi Dorija razgovarali su o značaju rimskog prava i evropske pravne tradicije za razvoj savremenih ustavnih sistema, kao i ulozi pravne nauke i prakse u očuvanju evropske pravne kulture. Poseban akcenat stavljen je na aktuelne izazove sa kojima se suočavaju sudovi i visokoškolske ustanove širom Evrope, uključujući digitalizaciju, međunarodnu saradnju i unapređenje institucionalne efikasnosti.

Sudija Rabrenović informisao je sagovornicu o pripremama za međunarodnu naučnu konferenciju povodom dvadesetogodišnjice Ustava Republike Srbije, koju će Ustavni sud Srbije organizovati u Beogradu od 28. do 30. oktobra 2026. godine.

Sastanak je otvorio mogućnosti za dalju saradnju između institucija, posebno u oblastima prava, pravne istorije i ustavnog sudstva. Strane su istakle značaj kontinuiranog dijaloga i razmene znanja u cilju unapređenja pravne nauke i prakse u evropskom kontekstu.