Rana prevencija i pametna rutina mogu olakšati simptome alergije, uz stručne savete i prirodne preparate

Sa dolaskom proleća, mnoge žene u Srbiji suočavaju se sa neprijatnim simptomima alergije – svrabom očiju, zapušenim nosem i učestalim kijanjem. Ove tegobe, koje pogađaju svaku četvrtu ženu tokom prolećnih meseci, često otežavaju dnevne aktivnosti i brigu o porodici. Iako simptomi deluju kao prvi znak problema, stručnjaci upozoravaju da je imuni sistem zapravo bio izložen alergenima, poput polena i prašine, mnogo pre nego što su se pojavili prvi znaci alergije. Najčešća greška je čekanje na simptome, umesto da se preduzmu preventivne mere na vreme. Kada tegobe postanu izražene, alergijska reakcija već traje, a kasno započeta terapija često ne donosi očekivano olakšanje.

Stručnjaci ističu da svrab očiju, curenje nosa i izražen umor označavaju uznapredovalu fazu alergije, kada je histamin već pokrenuo niz neprijatnih reakcija u telu. Zato se savetuje ženama koje su sklone alergijama da prevenciju započnu najmanje dve nedelje pre očekivanog početka sezone polena. “Najveća greška je čekati da simptomi postanu izraženi. Kada žene znaju da su sklone alergijama, savetujemo da započnu preventivne mere najmanje dve nedelje pre očekivanog početka sezone. To može značiti raniju upotrebu propisanih lekova ili prirodnih preparata, ali i izbegavanje boravka na otvorenom u jutarnjim satima kada je koncentracija polena najviša.”, objašnjava prim. dr Marija Ilić, specijalista alergologije.

Alergija, osim fizičkih simptoma, često utiče na kvalitet sna, smanjuje koncentraciju i izaziva osećaj iscrpljenosti. Mnoge žene izbegavaju aktivnosti na otvorenom ili prilagođavaju dnevnu rutinu zbog straha od pogoršanja simptoma. Kao posledica, celokupni kvalitet života može značajno opasti, posebno tokom proleća i leta, dok svakodnevne obaveze i briga o porodici postaju još zahtevniji.

Prevencija pre pojave simptoma može smanjiti potrebu za većim dozama lekova i omogućiti ženama da lakše funkcionišu. Osim konvencionalnih terapija, dostupni su i prirodni preparati sa sastojcima poput kvercetina, resveratrola i vitamina C, koji mogu doprineti jačanju imunog sistema. Pravilna upotreba ovih proizvoda treba da se uskladi sa savetom lekara, posebno kod žena koje imaju hronične bolesti ili uzimaju terapiju.

Važno je i pratiti kalendar cvetanja biljaka u mestu stanovanja i konsultovati se sa lekarom pre početka sezone. Redovno provetravanje doma, korišćenje filtera za vazduh i izbegavanje otvaranja prozora rano ujutru mogu značajno smanjiti unos polena. Pranje kose i odeće nakon boravka napolju dodatno pomaže u smanjenju alergena u kući.

Na kraju, ni u jednom trenutku ne treba ignorisati prve tegobe. Samostalno lečenje nije preporučljivo, naročito za žene sa izraženim simptomima ili one koje su u specifičnom zdravstvenom stanju, poput trudnoće. Pravovremena reakcija je ključ za lakšu sezonu alergija i više energije tokom toplih meseci.

Saznajte kako dodatni šećeri mogu uticati na zdravlje i koji proizvodi kriju najveće rizike za žene

Mnoge žene vode računa o ishrani u želji da sačuvaju vitalnost i vitku liniju, ali često nisu svesne da i hrana označena kao “zdrava” može sadržati neočekivane količine dodatog šećera. Stručnjaci upozoravaju da žene svih uzrasta treba posebno da obraćaju pažnju na deklaracije proizvoda, jer se šećeri mogu skrivati čak i u onome što ne bismo nazvali klasičnim slatkišima.

Svetke zdravstvene preporuke navode da dnevni unos dodatih šećera ne bi trebalo da prelazi 25 grama (oko šest kašičica). Ipak, istraživanja pokazuju da tri od četiri žene premaše ovu granicu, naročito ako često konzumiraju industrijski obrađene namirnice. Povećan unos šećera može izazvati nagli skok glukoze u krvi, što tokom vremena dovodi do insulinske rezistencije, dijabetesa tipa 2 i gojaznosti. Osim toga, rizik od masne jetre i hroničnih upala postaje veći.

Voćni jogurti su čest izbor za doručak ili užinu, ali većina tih proizvoda sadrži značajnu količinu dodatog šećera. Nutricionistkinja Marijana M. Rajić savetuje: “Uvek pažljivo pročitajte deklaraciju. Ako je šećer na početku liste sastojaka, to znači da ga ima mnogo.” Kao zdraviju opciju preporučuje običan jogurt kome ćete sami dodati sveže voće i malo cimeta.

Gotove supe iz kesice, posebno paradajz supe, takođe mogu biti izvor skrivenih šećera. Proizvođači ih često dodaju kako bi poboljšali ukus i smanjili kiselost. Žene koje misle da supe biraju kao lagan obrok zapravo mogu uneti više šećera i soli nego što misle, pa se savetuje pažljivo čitanje deklaracija i biranje što jednostavnijih varijanti.

Prelivi za salate i industrijski sosovi još su jedan izvor nevidljivih šećera. Čak i “light” varijante mogu sadržati više šećera, jer proizvođači na taj način nadomešćuju manjak masnoće dodatnim zaslađivačima. Sosovi od paradajza često sadrže glukozno-fruktozni sirup i druge šećere. Stručnjaci preporučuju pripremu domaćih preliva od maslinovog ulja i limunovog soka ili korišćenje običnog jogurta sa začinima, a za sos od paradajza najbolje je napraviti ga sami sa svežim začinskim biljem.

Za žene koje žele da smanje unos šećera, najvažnije je da redovno čitaju etikete, izbegavaju prerađene proizvode i biraju celovite namirnice. Mudre odluke u ishrani ne znače odricanje od ukusa, već čuvanje energije i zdravlja na duže staze.

Ishrana, hormoni i zdravlje određuju miris gasova, a neki simptomi zahtevaju pažnju lekara

Mnoge žene se pitaju zbog čega gasovi ponekad nemaju miris, dok u drugim situacijama mogu biti zaista neprijatni. Ova pojava je univerzalna, bez obzira na godine ili način života, i predstavlja normalan deo procesa varenja. Prosečna osoba ispusti gasove između 12 i 25 puta dnevno, ali najčešće to prođe neopaženo. Međutim, dešava se da miris bude izražen i intenzivan.

Prema Univerzitetskoj klinici za gastroenterologiju, vrsta hrane koju konzumiramo ima ključnu ulogu u tome kakav će biti miris gasova. Povrće bogato vlaknima, poput brokolija, kupusa, prokelja i karfiola, sadrži sumporna jedinjenja koja čine miris intenzivnijim. Vlakna usporavaju varenje, pa bakterije u crevima duže fermentišu hranu, što može dovesti do jačeg mirisa. Ipak, to nije razlog da izbacite povrće iz svog jelovnika.

Stručnjaci naglašavaju da su promene u mirisu gasova najčešće povezane sa ishranom. Osim pomenutog povrća, crni i beli luk i mahunarke, koje su bogate proteinima i često se nalaze u ishrani žena, mogu doprineti intenzivnijem mirisu. Mlečni proizvodi su takođe čest uzrok neprijatnosti kod onih koji imaju intoleranciju na laktozu. Ako primetite promene nakon određenih obroka, korisno je voditi dnevnik ishrane kako biste uočili obrasce.

U većini slučajeva, nema razloga za brigu. Ipak, ako se pojavi iznenadan i intenzivan miris gasova praćen bolovima, nadimanjem ili promenama u stolici, obavezno se obratite lekaru. Takvi simptomi mogu ukazivati na probleme kao što su intolerancija na hranu, infekcije ili poremećaji crevne flore. Hormonske promene, poput trudnoće ili menopauze, takođe mogu uticati na varenje i promene u mirisu gasova, što je sasvim uobičajeno tokom života svake žene.

Da biste smanjili neprijatnost, obratite pažnju na navike. Redovno unosite vodu, bavite se fizičkom aktivnošću i žvaćite hranu polako. Izbegavajte prejedanje i gazirane napitke, jer oni povećavaju količinu gasova. Najvažnije je zapamtiti da su gasovi prirodan deo života. Ako imate nedoumice ili osećate neprijatnost, posavetujte se sa lekarom ili nutricionistom, koji mogu pomoći da pronađete rešenje koje vama najviše odgovara.