Novo istraživanje potvrđuje da već i nevelike promene u načinu ishrane mogu uticati na mentalno zdravlje i svakodnevni stres
Najnovija istraživanja pokazuju da način na koji se hranimo ima veći uticaj na naše emotivno stanje i nivo svakodnevnog stresa nego što često mislimo. U studiji iz 2024. godine, u kojoj je učestvovalo 122 odrasle osobe, ispitivani su efekti mediteranske ishrane na psihološko blagostanje. Iako nijedan od učesnika nije imao dijagnostikovanu depresiju, svi su se suočavali sa uobičajenim životnim pritiscima.
Učesnici su tokom šest do dvanaest nedelja pratili online program čiji je cilj bio da u ishranu uključe više povrća, mahunarki i integralnih žitarica, dok su smanjivali unos prerađene hrane. Planiranje obroka, edukativni video-materijali, recepti i postavljanje realnih ciljeva bili su važan deo programa. Tokom i nakon ovog perioda, pratilo se kako se menja nivo stresa i opšti osećaj blagostanja kod ispitanika.
Rezultati su bili veoma ohrabrujući: čak 96 od 122 osobe izjavile su da su osetile smanjenje stresa i poboljšanje raspoloženja na kraju programa. Zanimljivo je da oni koji nisu dosledno sledili sva pravila mediteranske ishrane nisu imali lošije rezultate od onih koji su bili temeljni u primeni. Ovi nalazi sugerišu da pozitivne promene nisu vezane samo za hranu, već i za osećaj da činimo nešto dobro za sebe i svoje zdravlje.
Psihološkinja dr Marija Ilić objašnjava: „Uvođenje zdravijih navika podstiče osećaj kontrole, motiviše na aktivno učešće u svakodnevnim zadacima i pruža strukturu, što doprinosi boljem mentalnom zdravlju, nezavisno od toga koliko smo precizni u praćenju dijete.” Dodaje i da se ovaj pristup može primeniti i na druge aspekte života, poput fizičke aktivnosti ili brige o sebi uopšte.
Stručnjaci ističu da iako striktno pridržavanje dijete nije neophodno za bolje raspoloženje, mediteranska ishrana donosi brojne benefite za mozak i celokupno zdravlje. Fokus na sveže namirnice, zdrave masti i izbalansirane obroke preporučuje se svim ženama koje žele da očuvaju svoje mentalno i fizičko blagostanje.
Zaključak istraživanja je jasan: već male i realne promene u ishrani mogu učiniti da se osećamo bolje, a najvažnije je da svakodnevno ulažemo u sebe i brinemo o svom zdravlju, bez pritiska da budemo savršene.
