Nutricionistkinje otkrivaju koje namirnice i napici pomažu ženama da lakše podnesu visoke temperature

Letnje temperature predstavljaju poseban izazov za žene koje balansiraju između poslovnih i porodičnih obaveza, dok istovremeno brinu o svom zdravlju. Visoka vrućina često izaziva nesanicu, osećaj umora i nadutost, ali pravilna ishrana može umnogome olakšati ove tegobe. Nutricionistkinja Ejsling Dali naglašava da nema potrebe za povećanim unosom proteina tokom toplotnog talasa, već savetuje lagane i osvežavajuće obroke.

Grčki jogurt zauzima posebno mesto među preporučenim namirnicama, jer hidrira i osvežava telo. Dr Dali ističe da ga možete jesti za doručak umesto teže hrane. Nutricionistkinja Lusi Keršo savetuje: “Grčki jogurt je odličan izbor tokom toplotnog talasa. Možete ga kombinovati sa bobičastim voćem ili lubenicom, ili ga koristiti kao bazu za umake i sosove.” Voće i povrće kao što su lubenica, jagode, krastavac i zelena salata bogati su vodom i vitaminima i odličan su izbor za užinu. Kersti Vud dodaje: “Krastavac je dobar izbor zbog visokog sadržaja vode, vitamina K i kalijuma.” Ove namirnice pomažu da unesete dovoljno tečnosti bez osećaja težine u stomaku.

Iako su hladni napici prvi izbor mnogih tokom vrućina, istraživač Oli Džej navodi da topli napici mogu bolje rashladiti telo. “Ako popijete topli napitak, telo će proizvesti više znoja, a pod uslovom da on može da ispari, organizam će efikasnije odavati toplotu”, objašnjava on. Zato je u redu popiti topao čaj ili supu, posebno kad ste u hladu.

Tokom vrelih dana apetit prirodno opada, što je normalna reakcija tela na visoke temperature. Lusi Keršo pojašnjava: “Kada je napolju vruće, telo pokušava da reguliše temperaturu usporavanjem varenja.” Iz tog razloga preporučuju se lagani obroci. Umesto teške hrane, birajte salate od mahunarki, jaja ili prethodno skuvanog mesa, kao i smutije od voća i grčkog jogurta. Banane zamrznite i koristite kao zdrav dezert. Britanska Nacionalna zdravstvena služba savetuje da tokom vrućina povećate unos tečnosti, a voće i povrće dodatno doprinose hidrataciji.

Najvažnije je da slušate svoje telo – ako nemate apetit, ne forsirajte obimne obroke. Birajte lagane, osvežavajuće namirnice i pijte dovoljno tečnosti kako biste lakše podneli tropske temperature i sačuvali energiju tokom dana.

Niskokalorična, bogata vodom i vlaknima, nektarina je odličan izbor za osveženje i kontrolu apetita tokom toplih dana

Tokom letnjih meseci mnoge žene traže način da održe formu i zdravlje, a nektarina se izdvaja kao idealan izbor. Ovo sezonsko voće najčešće se jede od juna do kraja avgusta, kada je dostupno na pijacama i u marketima širom Srbije. Jedna od najvećih prednosti nektarine je što ima vrlo malo kalorija – svega 44 kalorije na 100 grama, pa je možete slobodno uključiti u svaki plan ishrane bez bojazni od viška kilograma.

Osim niskog kalorijskog sadržaja, nektarina obiluje vodom i dijetalnim vlaknima. Ovi sastojci produžavaju osećaj sitosti, pomažu u izbegavanju nepotrebnih grickalica i doprinose boljem varenju. Zahvaljujući tome, nektarina je savršena užina za tople dane, brzo utažuje glad i osvežava organizam. Vlakna iz ovog voća takođe pomažu u sprečavanju nadutosti, što je posebno važno za žene koje žele osećaj lakoće i dobrobit.

Važno je napomenuti da nijedna namirnica sama ne može rešiti problem viška kilograma. Nutricionista Milena Petrović naglašava: “Nektarine su odličan deo izbalansirane ishrane i fizičke aktivnosti, ali nisu čudotvorne.” No, redovna upotreba nektarina može olakšati kontrolu apetita i pomoći u održavanju željene telesne mase.

Nektarina je prava riznica vitamina – sadrži vitamine C, A, E, K i B grupu, kao i minerale kao što su kalijum, magnezijum i fosfor. Uz to, polifenoli i karotenoidi iz ovog voća deluju kao snažni antioksidansi, pomažući u zaštiti ćelija od oksidativnog stresa, što je ključno za usporavanje starenja i smanjenje rizika od hroničnih bolesti. Vitamin C iz nektarine doprinosi boljoj apsorpciji gvožđa iz biljnih izvora, pa se preporučuje da je kombinujete sa spanaćem, pasuljem ili integralnim žitaricama. Na taj način ojačavate imunitet i posebno pomažete ženama s povećanim potrebama za gvožđem, kao što su trudnice ili žene u reproduktivnom periodu.

Redovna konzumacija nektarina ima još jednu važnu prednost – kalijum iz ovog voća podržava regulaciju krvnog pritiska, dok antioksidansi štite krvne sudove. Vlakna dodatno doprinose zdravoj crevnoj flori i podstiču redovno pražnjenje creva, što je posebno korisno ženama koje se često susreću s probavnim problemima.

Osim što je ukusna, nektarina se lako priprema – možete je jesti samu, dodati u voćne salate ili smutije, a deca je rado biraju zbog njenog blagog ukusa. Iako ne može rešiti sve zdravstvene izazove, kao deo raznovrsne ishrane doprinosi vitkoj liniji i opštem osećaju vitalnosti. Ako imate specifične zdravstvene potrebe ili dileme, najbolje je da se posavetujete sa stručnjakom.

Otkrijte proverene metode i korake uz koje deca lakše prihvataju povrće, prema mišljenju stručnjaka i roditeljskim iskustvima.

Za mnoge roditelje, povrće na dečijem tanjiru često ostane netaknuto, dok omiljena jela poput testa ili hleba brzo nestanu. Stručnjaci, međutim, naglašavaju da je ovo ponašanje potpuno prirodno – deca su rođena sa sklonošću ka slatkom ukusu, pa im voće lakše prija u odnosu na povrće, posebno ono sa gorkim notama (poput brokolija ili spanaća).

Ipak, raznovrsna ishrana bogata povrćem je ključna za rast, pravilan razvoj mozga i dugoročno zdravlje mališana. Profesor Marion Hetherington sa Univerziteta u Lidsu ističe: „Predškolski uzrast je najvažniji period za usvajanje novih ukusa.” Zbog toga roditelji ne treba da odustanu ukoliko dete odbije povrće iz prve. Naučna istraživanja pokazuju da je potrebno ponuditi istu namirnicu čak pet do petnaest puta pre nego što dete prihvati novi ukus.

Jedan od najvažnijih koraka je redovno izlaganje deteta povrću – čak i kada ga ne pojede, važno je da ga viđa na tanjiru i navikava se na njegov izgled i miris. Pravi trenutak za serviranje takođe igra veliku ulogu: ako povrće ponudite dok je dete još gladno, veće su šanse da će ga probati. Kada omiljena jela stignu prva, povrće obično ostane po strani, a ovakav pristup može pomoći i u prevenciji prejedanja.

Mnogi roditelji pokušavaju da sakriju povrće u sosovima, ali stručnjaci preporučuju da dete treba da vidi i prepozna šta jede. Povećajte količinu povrća na tanjiru ili ponudite razne vrste odjednom – tako dete dobija više prilika da se odluči za nešto. Strpljenje je ključ: deca najviše uče posmatranjem, pa ako roditelji redovno jedu povrće i razgovaraju o ukusima, mališani su skloniji da ih imitiraju.

Umesto da insistirate da pojedu sve, psiholozi savetuju da mališanima dozvolite da istražuju – dodiruju, mirišu ili čak odbiju povrće bez posledica. Deca koja nisu pod pritiskom, a izložena su različitim ukusima, razvijaju zdraviji odnos prema hrani. Dodatni podsticaj je uključivanje dece u pripremu obroka ili zajednička kupovina povrća na pijaci, što može probuditi njihovu radoznalost i želju za isprobavanjem novog.

Na kraju, razumevanje dečjih ukusa i strpljenje su važniji od bilo kakve prinude. Svaki obrok je prilika za zajedno otkrivanje novih ukusa i izgradnju zdravih navika koje će dete pratiti kroz život.