Nutricionisti ističu da crvena babura ima najviše vitamina i lako se vari, dok zelena može izazvati tegobe

Paprika babura je čest gost naših trpeza – uživamo u njoj svežoj, pečenoj ili kao deo salata. Iako se često vodi rasprava o tome koja je najzdravija, stručnjaci razjašnjavaju razlike među bojama ovih popularnih paprika. Registrovana dijetetičarka Erin Kini objašnjava da boja babure otkriva fazu zrelosti: „Babure se beru u različitim fazama zrelosti. Zelene su najnezrelije, a crvene su potpuno zrele.“ Sazrevanjem, babura dobija više prirodnih šećera i antioksidanasa.

Zelene babure su najpristupačnije na pijacama, ali sadrže najmanje šećera i antioksidanasa. Imaju izraženiji travnati ukus i čvršću teksturu, a mnogima sirova zelena babura može biti teška za varenje. Kako kaže Erin Kini: „Zelene babure mogu biti naporne za varenje zbog čvrstih ćelijskih zidova.“

Žute i narandžaste babure su blaže i bogatije hranljivim materijama. Dijetetičarka Kilin Marfi ističe: „Žute babure su bogate luteinom i zeaksantinom, važnim za zdravlje očiju.“ Narandžaste sadrže više beta-kriptoksantina, antioksidansa značajnog za opšte zdravlje.

Crvena babura je, prema mišljenju oba stručnjaka, najbolji izbor. „Crvene babure su najbogatije vitaminom C, vitaminom A i likopenom“, objašnjava Erin Kini. Ove supstance podržavaju imunitet i zdravlje srca, a mogu smanjiti i upalne procese u telu. Crvena babura je i najslađa i najlakša za jelo, bilo da je sveža ili pečena. Zanimljivo je da crvene babure, iako se beru poslednje, najduže ostaju sveže u frižideru. „One su potpuno razvijene i bolje podnose skladištenje“, kaže Met Fauler, menadžer kategorije povrća iz vodeće kompanije. Preporuka je da se babure čuvaju u fioci za povrće i iskoriste u roku od nedelju dana.

Žene mogu birati babure prema svom ukusu i potrebama, ali ako imate osetljivo varenje, izbegavajte zelene babure i birajte žute, narandžaste ili crvene. Crvene babure su i izvrstan izvor vitamina C, korisnog za jačanje imuniteta i energiju. Prilikom kupovine birajte čvrste plodove bez mekih mesta ili buđi. Tako ćete obezbediti da babura bude zdrav i ukusan deo svakodnevnog jelovnika.

Visok unos šećera i kiseline iz gaziranih sokova može dovesti do karijesa, gojaznosti i problema sa snom

Gazirani sokovi su za mnoge porodice u Srbiji uobičajen izbor za osveženje, posebno među decom. Ipak, stručnjaci upozoravaju da ove šarene i slatke napitke treba konzumirati veoma oprezno, jer mogu imati ozbiljne posledice na zdravlje, kako najmlađih, tako i odraslih. Ono što ih čini posebno privlačnim – sladak ukus i atraktivna ambalaža – krije i najveće rizike: visoke količine šećera, kiseline, a kod pojedinih napitaka i kofein. Već jedna limenka gaziranog soka u sebi može sadržati više šećera nego što je preporučeno za ceo dan. Zbog toga je unos ovih napitaka povezan sa povećanim rizikom od gojaznosti, pojave karijesa i razvojem hroničnih bolesti.

Osim šećera, gazirani napici sadrže i kiseline koje agresivno deluju na zubnu gleđ. Česta konzumacija između obroka dodatno pogoršava situaciju, jer zubi ostaju duže izloženi kiselom okruženju, što može dovesti do veće osetljivosti i češće pojave karijesa. Stomatolozi ističu da deca koja redovno konzumiraju ovakve napitke imaju veći rizik od problema sa zubima.

Negativni efekti gaziranih sokova ne završavaju se na oralnom zdravlju. Napici sa dodatkom kofeina, kojih posebno ima u energetskim pićima, mogu izazvati probleme sa spavanjem, nervozu, ubrzan rad srca i poteškoće sa pažnjom kod dece i osetljivijih odraslih. Energetska pića, zbog visokog sadržaja kofeina, posebno su opasna za mlađe uzraste.

Mnogi misle da je rešenje u gaziranim napicima bez šećera, ali stručnjaci upozoravaju da ni veštački zaslađivači nisu idealni. Oni mogu naviknuti decu na izrazito sladak ukus, pa kasnije manje rado biraju vodu ili prirodne ukuse hrane. Takođe, ovakva pića ne obezbeđuju hranljive materije koje su potrebne za pravilan rast i razvoj deteta. Zato pedijatri savetuju da voda bude prvi i glavni izbor za gašenje žeđi, dok su mleko i nezaslađeni napici adekvatne zamene u zavisnosti od uzrasta. Voćni sokovi, iako sadrže vitamine, prirodno imaju šećere i ne bi trebalo da zamene vodu ili celo voće u svakodnevnoj ishrani.

Roditelji igraju ključnu ulogu u formiranju zdravih navika kod dece. Kada je voda najčešće ponuđena kod kuće, deca lakše prihvataju zdrav izbor. Ograničavanje dostupnosti gaziranih napitaka doprinosi tome da ih deca doživljavaju kao povremenu poslasticu, a ne svakodnevnu potrebu. Nutricionistkinja Jelena Petrović naglašava: „Najvažnije je da roditelji daju lični primer i zajedno sa decom biraju zdravije napitke.”

Stručnjaci poručuju da je najvažnije umereno pristupati konzumaciji gaziranih sokova, bez obzira na godine. Pravilnim izborom pića štitimo zdravlje zuba, smanjujemo rizik od gojaznosti i obezbeđujemo kvalitetniji san za celu porodicu.

Saznajte zašto temperatura pića igra važnu ulogu u probavi i kako male promene mogu poboljšati vaše digestivno zdravlje.

Prema tradicionalnoj kineskoj medicini, temperatura tečnosti koju unosimo posebno je važna za žensko zdravlje i pravilan rad organa za varenje. Mnoge žene se žale na nadimanje ili usporenu probavu nakon obroka, a izbor pića može biti jedan od uzroka. Stručnjakinja Sandra Lanshin Chiu, koja se bavi kineskom medicinom, navodi da hladna voda može uticati na probavu, posebno kod žena. I dok savremena nauka nema jasan stav o tome, iskustva mnogih pokazuju da temperatura napitaka može imati uticaj.

“Topla pića podstiču pravilan rad želuca i creva, dok hladna mogu usporiti digestivne procese”, kaže Sandra Lanshin Chiu. Ovaj efekat je izraženiji kod žena sa osetljivim stomakom ili sklonošću ka nadimanju. Zbog toga je u nekim kulturama uobičajeno da se tokom ili odmah nakon obroka izbegava hladna voda, a prednost daje toploj vodi ili biljnom čaju.

Tradicionalna kineska medicina smatra i da su žene podložnije promenama telesne temperature, pa hladna pića mogu narušiti energetski balans i izazvati nelagodnost. Iako se ovakve tvrdnje ne potvrđuju u svim medicinskim disciplinama, mnoge žene primećuju olakšanje kada u ishrani zamene hladnu vodu toplom. Stručnjaci savetuju da obratite pažnju na signale svog tela i birate ono što vam prija.

Važno je znati da povremena konzumacija hladne vode nije nužno štetna. Ako volite hladnu vodu, preporuka je da je ne pijete tokom obroka ili u stresnim situacijama. Ključ je u tome da tokom dana unosite dovoljno tečnosti, bez obzira na temperaturu.

Navike poput konzumiranja tople vode ili blagih biljnih napitaka mogu doprineti boljem osećaju nakon jela. Izbegavanje izrazito hladnih pića posebno se savetuje tokom menstruacije ili kada osećate nelagodnost u stomaku. “Topla voda pomaže telu da se opusti i lakše svari hranu”, ističe Sandra Lanshin Chiu. Zato prilagodite svoje navike i isprobajte kako promena temperature pića utiče na vaše varenje. Nije neophodno potpuno izbaciti hladnu vodu, ali male promene mogu doneti olakšanje. Najvažnije je da slušate signale svog organizma i izaberete ono što vam najviše odgovara.