Šest najčešćih mitova o ishrani prema dr Ezekielu Emanuelu i kako ih prevazići za dugotrajan rezultat

Stručnjak za onkologiju i zdravstvenu politiku sa Harvarda, dr Ezekiel J. Emanuel, otkriva koji mitovi o ishrani najčešće utiču na žene i njihove svakodnevne izbore. On ističe da trajno zdravlje i vitalnost ne zavise od kratkoročnih dijeta, već od navika koje je moguće održavati tokom godina.

Dr Emanuel napominje da popularne dijete poput keto režima, povremenog posta ili sirove hrane ne donose dugoročnu korist. Umesto toga, savetuje usvajanje jednostavnih, održivih navika koje su prilagođene svakom pojedincu, uz konsultaciju sa lekarom.

Prva česta zabluda vezana je za grickalice. Mnoge žene izbegavaju užine zbog straha od viška kalorija, ali on navodi da “zdrave užine poput orašastih plodova, voća ili povrća mogu doprineti boljoj ishrani i dužoj sitosti bez naglog porasta šećera u krvi”. Problem nastaje kada se konzumira ultra-prerađena hrana, jer može dovesti do gojenja i hroničnih bolesti.

Drugi mit odnosi se na unos proteina. Prema Emanuelu, “većina žena već unosi optimalnu količinu proteina, a preterani unos ili upotreba proteinskih suplemenata nije preporučljiva za sve”. Osobe starije od 60 godina i one koje redovno vežbaju možda zahtevaju nešto više proteina, ali većini je bolje da ih uzima iz prirodnih izvora kao što su mahunarke, jogurt i riba.

Kada je reč o vlaknima, dr Emanuel ističe da su suplementi slabija zamena za pravu hranu. “Voće, povrće, mahunarke i integralne žitarice su najbolji način da se zadovolje potrebe organizma za vlaknima i očuva zdravlje creva”, kaže on.

Mit postoji i oko mlečnih proizvoda sa smanjenom količinom masti. Emanuel naglašava da nije dokazano da punomasni mlečni proizvodi utiču na povećanje telesne težine. Naprotiv, istraživanja pokazuju da ih deca i odrasli koji ih konzumiraju češće imaju manji rizik od gojaznosti.

Masti su dugo bile u lošem svetlu, ali Emanuel ističe koristi od zdravih masti. “Polovina kašike maslinovog ulja dnevno može smanjiti rizik od smrti za 19 odsto”, navodi on, a dobre masti mogu se naći i u orašastim plodovima i tamnoj čokoladi.

Na kraju, upozorava da fizička aktivnost, iako veoma značajna za zdravlje, ne može da nadoknadi štetne posledice loše ishrane. “Vežbanje poboljšava raspoloženje i zdravlje, ali gubitak ili održavanje telesne težine ipak zavisi od izbora i količine hrane”, poručuje dr Emanuel.

Njegov zaključak je da su ključ za zdravlje jednostavne navike – redovan izbor prirodnih namirnica, umerene porcije i uživanje u obrocima sa dragim osobama. Povremeno zadovoljstvo u omiljenoj poslastici, bez osećaja krivice, takođe je deo uravnoteženog stila života.