Dijabetes pogađa hiljade žena u Srbiji, a prvi simptomi često ostaju neprepoznati – saznajte na šta posebno obratiti pažnju.

Priča poznatog košarkaškog trenera Duška Vujoševića još jednom pokazuje koliko rani simptomi dijabetesa često prolaze nezapaženo, dok posledice mogu biti ozbiljne za žene svih generacija. Vujošević se godinama borio sa dijabetesom, a komplikacije su mu uzrokovale trajno oštećenje bubrega, što je dovelo do dijalize, a potom i do transplantacije bubrega.

Dijabetes je bolest koja može dugo biti neprimećena, jer su prvi simptomi blagi i često se pripisuju umoru ili životnom stresu. Tipični znaci koje većina ljudi zanemaruje uključuju stalnu žeđ, učestalo mokrenje, uporan umor, iznenadne promene telesne mase, zamagljen vid i sporo zarastanje rana. Kod žena, simptomi se mogu preklapati sa hormonalnim promenama ili drugim zdravstvenim problemima, što dodatno otežava da se dijabetes na vreme prepozna.

Vujoševićev slučaj pokazuje da dijabetes ne utiče samo na nivo šećera u krvi, već dugoročno može ozbiljno narušiti funkciju krvnih sudova i organa. Ako se bolest ne prepozna i ne leči na vreme, može doći do dijabetičke nefropatije, odnosno postepenog gubitka funkcije bubrega. Napredovanjem bolesti, simptomi postaju izraženiji – oticanje, povišen krvni pritisak, mučnina, slabost, svrab kože i promene u mokrenju, ali tada je šteta već značajna.

Transplantacija bubrega, kroz koju je Vujošević prošao 2025. godine, jeste veliki medicinski korak, ali ne rešava suštinski problem dijabetesa. Organizam je već oslabljen, a terapija posle transplantacije dodatno opterećuje imunitet, što može izazvati nove komplikacije.

Zato je za žene posebno važno da prepoznaju rane znake dijabetesa i redovno proveravaju šećer u krvi, naročito ako postoji porodična istorija bolesti. Prevencija, zdrava ishrana, fizička aktivnost i redovne kontrole kod lekara znatno smanjuju rizik od ozbiljnih posledica. „Prve promene ne bole, ali su signal da je vreme za kontrolu,“ izjavila je dr Ana Petrović, specijalista interne medicine.

Dijabetes je bolest sa kojom se može kvalitetno živeti, ali samo ako se na vreme otkrije i redovno prati. Iskustvo Duška Vujoševića podseća nas da ne ignorišemo male promene na telu, jer upravo one mogu ukazivati na ozbiljnije zdravstvene probleme.

Jednostavna metoda za trenutno olakšanje od štucanja osvojila je društvene mreže i pregledana je više od 22 miliona puta

Štucanje je česta i neprijatna pojava koja može da vas zatekne u najnezgodnijim trenucima, bilo na poslu, tokom razgovora ili u društvu. Ovaj refleks dolazi usled kratkog grča dijafragme i obično nije razlog za brigu, ali mnoge žene žele da ga se što pre reše kako bi nastavile svakodnevne obaveze bez ometanja.

Na društvenim mrežama se u poslednje vreme pojavio jednostavan trik koji je postao pravi hit, sa više od 22 miliona pregleda. Sve što treba da uradite jeste da nekoliko puta naglas izgovorite: “di di di, ka ka ka, ni ni ni”. Upravo zbog lakoće primene ova metoda je osvojila korisnike, a žene u komentarima dele svoja pozitivna iskustva – jedna od njih piše: “Dete mi je počelo da štuca i čim je izgovorilo ove reči, štucanje je nestalo”.

I dok ovaj trik deluje gotovo kao igra, postoje i klasični načini da zaustavite štucanje. Među najčešćima su zadržavanje daha, disanje u papirnu kesu, ispijanje hladne vode u malim gutljajima, sagnuće unapred sa kolenima na grudima i uzimanje malo šećera ili limuna. Kod beba, štucanje se često javlja nakon obroka i obično samo prođe.

Štucanje najčešće izazivaju brzo jedenje, gazirani napici, začinjena hrana, nagle promene temperature ili emocija. Ova pojava je većinom bezopasna i prolazna, ali ako traje duže od 48 sati ili je praćena bolovima, savetuje se konsultacija sa lekarom. Za svakodnevne situacije, ovakvi brzi trikovi mogu biti od velike koristi mnogim ženama.

Stručnjaci savetuju ženama da tokom toplih dana biraju svežu vodu i prate jednostavno pravilo za zdravlje.

Mnoge žene navikle su da ostave čašu ili flašu vode na stolu ili u torbi, planirajući da je piju tokom dana. Međutim, nutricionistkinja Kristen Smit i mikrobiolog Džejson Tetro upozoravaju da voda koja stoji duže od 12 sati, naročito na toplom mestu ili u otvorenoj posudi, može postati potencijalno rizična po zdravlje. Posebno je važno na ovo obratiti pažnju tokom letnjih meseci kada su temperature visoke, a potreba za hidratacijom povećana.

Kristen Smit ističe da lično primenjuje pravilo: „Nakon 12 sati uvek prospem preostalu vodu i natočim novu.” Dodaje i da je voda koja je provela 24 sata u čaši bezbedna za piće samo ako nije bila izložena prljavštini ili kontaminantima. Rizik postaje veći ako je voda bila otvorena ili je više osoba pilo iz iste flaše.

Mikrobiolog Džejson Tetro objašnjava da se broj bakterija u vodi može povećati nakon 12 sati. „Tokom prvih 12 sati, bakterije nemaju dovoljno hrane za razmnožavanje, ali posle toga situacija se menja. Zato je najbolje popiti vodu u tom periodu i potom sipati novu,“ naglašava Tetro. On napominje da čak i voda iz filtera može postati podložna razvoju bakterija ako stoji duže od jednog dana.

Istraživanja su pokazala da slavine koje se ređe koriste mogu sadržati veće količine bakterija, što je dodatni razlog da obratite pažnju na svežinu vode koju pijete. Kada više osoba koristi istu čašu ili pije direktno iz flaše, bakterije iz usta lako dospevaju u vodu i mogu se razmnožavati.

Flaširana voda je specijalno dizajnirana da uspori rast bakterija, pa može ostati bezbedna duže od jednog dana, ali stručnjaci savetuju da i tada birate sveže natočenu vodu, pogotovo leti. Hidratacija je ključna, a ako nemate izbora, bolje je popiti i stariju vodu nego riskirati dehidrataciju. Ipak, za svakodnevnu rutinu preporučuje se da voda ne stoji duže od 12 sati, posebno u otvorenim posudama.