Napete utakmice zaista mogu povećati potrošnju energije, ali pazite na izbor grickalica i pića tokom večeri

Svetsko prvenstvo u fudbalu okupilo je navijačice širom Srbije i sveta pred TV ekranima. Iako se može činiti da gledanje utakmica podrazumeva samo sedenje, stručnjaci naglašavaju da intenzivne sportske emocije zaista utiču na potrošnju kalorija. Tokom utakmica, nivo uzbuđenja u telu raste slično kao kod gledanja horor filma, što pokreće organizam i ubrzava puls i metabolizam.

Prema istraživanju Univerziteta u Vestminsteru, gledanje napetih scena na filmu može sagoreti do 184 kilokalorije za 90 minuta. Slično se dešava i tokom gledanja fudbalskih mečeva, ali količina sagorenih kalorija zavisi od toga koliko intenzivno doživljavate svaki trenutak i koliko fizički reagujete – na primer, ustajete, navijate ili šetate po stanu tokom napetih momenata.

Uzbuđenje tokom utakmice dovodi do ubrzanog rada srca i povećanja adrenalina. Na primer, kada vaš omiljeni tim promaši gol ili sudija dosudi penal, telo reaguje tenzijom i ulazi u stanje pripravnosti, što rezultira većom potrošnjom energije u poređenju sa običnim gledanjem televizije. Oni koji tokom utakmice često ustaju, raduju se ili nervozno hodaju po sobi, sagorevaju još više kalorija.

Istraživanja pokazuju da u toku 90 minuta napetog gledanja možete potrošiti nešto više od 60 kilokalorija svakih pola sata, ali tačno koliko ćete sagoreti zavisi od vaših godina, pola, telesne mase i nivoa fizičke aktivnosti. Strastveni navijači i oni koji su inače fizički aktivni sagorevaju više, dok mirni posmatrači troše manje energije.

Međutim, važno je obratiti pažnju na unos grickalica i pića tokom utakmice. Iako gledanje fudbala može sagoreti nešto kalorija, čips, štapići i gazirana pića mogu brzo povećati ukupni kalorijski unos. Zbog toga se savetuje da pažljivo birate šta ćete konzumirati dok pratite meč, kako biste uživali u utakmici, ali i sačuvali zdravlje i liniju.

Na kraju, iako gledanje fudbala može biti mali saveznik u potrošnji kalorija, ne zaboravite da su svakodnevna fizička aktivnost i uravnotežena ishrana i dalje ključni za održavanje forme.

Saznajte koje namirnice poboljšavaju san i smanjuju stres zahvaljujući magnezijumu, vitaminima B grupe i omega-3 kiselinama.

Izbor hrane u večernjim satima značajno može uticati na kvalitet sna i raspoloženje, tvrde nutricionisti. Stručnjaci objašnjavaju da pažljiv odabir namirnica pred spavanje može doprineti lakšem uspavljivanju i boljem savladavanju stresa tokom dana. Određeni nutrijenti pomažu telu da se opusti, posebno nakon napornog dana na poslu ili kod kuće.

Preporuka je da večernji obrok ne bude preobilan niti bogat šećerima. Umesto brze hrane i slatkiša, nutricionisti savetuju da birate namirnice koje sadrže magnezijum, vitamine B grupe i omega-3 masne kiseline. Ovakav izbor olakšava opuštanje i priprema organizam za kvalitetan noćni odmor, dok nervni sistem bolje podnosi svakodnevni stres.

Kada je reč o izboru namirnica, avokado se izdvaja kao odličan primer. Ova voćka bogata je vlaknima i magnezijumom, čime produžava osećaj sitosti i pomaže relaksaciju mišića. Zeleno lisnato povrće kao što su spanać i blitva takođe sadrže folate i magnezijum, što pozitivno utiče na raspoloženje i funkciju nervnog sistema.

Voće predstavlja još jedan popularan izbor za laganu večernju užinu. Banane se ističu visokim sadržajem kalijuma i magnezijuma, dok su bobičasto voće i citrusi bogati vitaminom C. Ova kombinacija nutrijenata čini večernji obrok zdravim i ukusnim.

Mahunarke poput pasulja, sočiva i leblebija sadrže mnogo vlakana, biljnih proteina i L-triptofan, aminokiselinu koja doprinosi proizvodnji serotonina. To pomaže boljem upravljanju raspoloženjem i smanjenju napetosti. Osobe koje preferiraju lake proteine mogu birati piletinu, ćuretinu, ribu ili jaja, jer ove namirnice sadrže esencijalne vitamine i podržavaju regeneraciju tkiva tokom noći. Omega-3 masne kiseline iz lososa, sardina i orašastih plodova dodatno štite zdravlje srca i mozga, dok su bademi, orasi i semenke bundeve bogati magnezijumom, selenom i vitaminom E.

Stručnjaci naglašavaju važnost izbegavanja kasnovečernjeg prejedanja. Umesto toga, preporučuju šaku orašastih plodova, porciju voća ili laganu povrtnu salatu. Pravilno odabrane namirnice olakšavaju miran san i doprinose boljem jutarnjem raspoloženju. Ove promene u ishrani žene mogu lako uvesti u svakodnevnu rutinu, bez potrebe za suplementima.

Nova istraživanja ukazuju na značaj porođajne težine i starosti oca u razvoju bolesti kod mlađih žena

Nedavna studija istraživača sa Yale School of Public Health osvetlila je razloge zbog kojih se rak debelog creva javlja kod sve većeg broja mlađih žena. Prema rezultatima koji su objavljeni ove nedelje, određeni uticaji iz najranijeg životnog perioda, čak i pre rođenja, mogu imati ulogu u kasnijem razvoju ove bolesti.

Analizom podataka više od 1.200 žena koje su obolele od raka debelog creva pre 39. godine i poređenjem sa više od 61.000 zdravih osoba, utvrđeno je da žene koje su pri rođenju imale veću telesnu težinu imaju povišen rizik da u mlađem dobu obole. Na svakih dodatnih 500 grama porođajne težine, rizik raste za oko 10 odsto. Ovakva veza nije primećena kod muškaraca.

Pored toga, istraživanje je pokazalo da žene čiji su očevi imali 35 ili više godina u trenutku začeća, takođe imaju veće šanse za obolevanje u mladosti. Naučnici smatraju da je uzrok ovome veći broj spontanih genetskih promena koje su češće kod dece starijih očeva. Ranija istraživanja su već dovodila u vezu stariju očinsku dob sa određenim anomalijama i vrstama karcinoma.

Takođe se navodi da faktori kao što su gojaznost ili dijabetes kod majke tokom trudnoće mogu uticati na razvoj deteta i hormone rasta, što potencijalno kasnije povećava rizik od bolesti. Međutim, potrebno je još istraživanja kako bi se ove veze potpuno razumele.

Rak debelog creva se tradicionalno smatra bolesću starijih osoba, ali se poslednjih decenija sve češće pojavljuje kod osoba mlađih od 50 godina. Faktori poput gojaznosti, fizičke neaktivnosti, loše ishrane, prekomernog unosa alkohola i prerađenog mesa su poznati rizici, ali ne mogu u potpunosti objasniti rast broja obolelih među mlađim ženama. Zato se sada pažnja usmerava i na faktore iz najranijeg perioda života.

Stručnjaci savetuju ženama koje planiraju trudnoću da vode računa o svom zdravlju i informišu se o potencijalnim rizicima povezanim sa starošću partnera. Posebna pažnja se preporučuje preventivnim pregledima i ranoj dijagnostici, posebno kod žena koje su rođene sa većom težinom ili čiji su očevi bili stariji tokom začeća.

“Potreban je dalji rad kako bi se bolje razumele ove veze i razvile strategije za ranu prevenciju”, naglašava autorka studije dr. Xuehong Zhang.