Ova faza meseca podstiče žene na refleksiju i jačanje samopouzdanja kroz poseban ritual zahvalnosti

Kraj juna donosi snažan trenutak za žene koje žele da procene svoj lični razvoj i usmere energiju ka budućem uspehu. Ove godine, pun mesec poznat kao “jagodin mesec” dešava se u znaku Jarca, što prema rečima Sarhe Desalme, poznate isceliteljke kristalima, označava fazu za duboku introspekciju i zahvalnost. Ovaj lunarni ciklus dolazi posle letnje ravnodnevice, u periodu kada su mnoge žene već u procesu promene i redefinisanja prioriteta.

Za razliku od mladog meseca, kada je naglasak na postavljanju novih ciljeva, pun mesec donosi priliku da sagledate koliko ste do sada napredovale. “Pun mesec je trenutak kada je energija na vrhuncu. To je vreme da prepoznamo svoj trud i zahvalimo se na svemu što smo naučile”, ističe Sarha Desalme. Zato je preporuka da ovu noć iskoristite za ritual zahvalnosti i svesnost o ličnim dostignućima.

Ritual za pun mesec počinje tako što ćete pronaći miran kutak gde možete da se posvetite sebi. Uz svetlost sveća ili mirisne štapiće, preporučuje se i upotreba kristala, kao što su kvarc ili ametist, koji prema Sarhi Desalme pojačavaju osećaj stabilnosti i jasnoće. “Držite kristale u rukama i dišite duboko, razmišljajući o svemu što ste postigle u prethodnom periodu”, savetuje ona. Zapisivanje misli i zahvalnosti dodatno jača osećaj lične snage i motiviše vas za naredne korake.

Ne zaboravite da sebi pružite trenutak tišine i usmerite pažnju na zadovoljstvo zbog sopstvenog napretka. Ova praksa može pomoći da jasnije prepoznate šta želite da promenite ili unapredite u narednim mesecima. Posebno u znaku Jarca, pun mesec podstiče istrajnost i jačanje samopouzdanja kod žena.

Ovog juna, pun mesec u Jarcu poklapa se sa retrogradnim Merkurom i sezonom Raka, što dodatno pojačava emotivnu energiju. Mnoge žene mogu osetiti potrebu za dubljom introspekcijom i većom povezanošću sa sobom. “Ritual za pun mesec nije samo simboličan čin, već prilika da zastanemo i proslavimo sebe”, zaključuje Sarha Desalme.

Bilo da verujete u astrološke uticaje ili želite da sebi poklonite vreme, ovaj ritual može doprineti većoj jasnoći, unutrašnjoj snazi i motivaciji za nov ciklus. Osvešćivanje postignuća i zahvalnost prema sebi pozitivno utiču na svakodnevno raspoloženje i životnu energiju.

Saznajte koje namirnice poboljšavaju san i smanjuju stres zahvaljujući magnezijumu, vitaminima B grupe i omega-3 kiselinama.

Izbor hrane u večernjim satima značajno može uticati na kvalitet sna i raspoloženje, tvrde nutricionisti. Stručnjaci objašnjavaju da pažljiv odabir namirnica pred spavanje može doprineti lakšem uspavljivanju i boljem savladavanju stresa tokom dana. Određeni nutrijenti pomažu telu da se opusti, posebno nakon napornog dana na poslu ili kod kuće.

Preporuka je da večernji obrok ne bude preobilan niti bogat šećerima. Umesto brze hrane i slatkiša, nutricionisti savetuju da birate namirnice koje sadrže magnezijum, vitamine B grupe i omega-3 masne kiseline. Ovakav izbor olakšava opuštanje i priprema organizam za kvalitetan noćni odmor, dok nervni sistem bolje podnosi svakodnevni stres.

Kada je reč o izboru namirnica, avokado se izdvaja kao odličan primer. Ova voćka bogata je vlaknima i magnezijumom, čime produžava osećaj sitosti i pomaže relaksaciju mišića. Zeleno lisnato povrće kao što su spanać i blitva takođe sadrže folate i magnezijum, što pozitivno utiče na raspoloženje i funkciju nervnog sistema.

Voće predstavlja još jedan popularan izbor za laganu večernju užinu. Banane se ističu visokim sadržajem kalijuma i magnezijuma, dok su bobičasto voće i citrusi bogati vitaminom C. Ova kombinacija nutrijenata čini večernji obrok zdravim i ukusnim.

Mahunarke poput pasulja, sočiva i leblebija sadrže mnogo vlakana, biljnih proteina i L-triptofan, aminokiselinu koja doprinosi proizvodnji serotonina. To pomaže boljem upravljanju raspoloženjem i smanjenju napetosti. Osobe koje preferiraju lake proteine mogu birati piletinu, ćuretinu, ribu ili jaja, jer ove namirnice sadrže esencijalne vitamine i podržavaju regeneraciju tkiva tokom noći. Omega-3 masne kiseline iz lososa, sardina i orašastih plodova dodatno štite zdravlje srca i mozga, dok su bademi, orasi i semenke bundeve bogati magnezijumom, selenom i vitaminom E.

Stručnjaci naglašavaju važnost izbegavanja kasnovečernjeg prejedanja. Umesto toga, preporučuju šaku orašastih plodova, porciju voća ili laganu povrtnu salatu. Pravilno odabrane namirnice olakšavaju miran san i doprinose boljem jutarnjem raspoloženju. Ove promene u ishrani žene mogu lako uvesti u svakodnevnu rutinu, bez potrebe za suplementima.

Nova istraživanja ukazuju na značaj porođajne težine i starosti oca u razvoju bolesti kod mlađih žena

Nedavna studija istraživača sa Yale School of Public Health osvetlila je razloge zbog kojih se rak debelog creva javlja kod sve većeg broja mlađih žena. Prema rezultatima koji su objavljeni ove nedelje, određeni uticaji iz najranijeg životnog perioda, čak i pre rođenja, mogu imati ulogu u kasnijem razvoju ove bolesti.

Analizom podataka više od 1.200 žena koje su obolele od raka debelog creva pre 39. godine i poređenjem sa više od 61.000 zdravih osoba, utvrđeno je da žene koje su pri rođenju imale veću telesnu težinu imaju povišen rizik da u mlađem dobu obole. Na svakih dodatnih 500 grama porođajne težine, rizik raste za oko 10 odsto. Ovakva veza nije primećena kod muškaraca.

Pored toga, istraživanje je pokazalo da žene čiji su očevi imali 35 ili više godina u trenutku začeća, takođe imaju veće šanse za obolevanje u mladosti. Naučnici smatraju da je uzrok ovome veći broj spontanih genetskih promena koje su češće kod dece starijih očeva. Ranija istraživanja su već dovodila u vezu stariju očinsku dob sa određenim anomalijama i vrstama karcinoma.

Takođe se navodi da faktori kao što su gojaznost ili dijabetes kod majke tokom trudnoće mogu uticati na razvoj deteta i hormone rasta, što potencijalno kasnije povećava rizik od bolesti. Međutim, potrebno je još istraživanja kako bi se ove veze potpuno razumele.

Rak debelog creva se tradicionalno smatra bolesću starijih osoba, ali se poslednjih decenija sve češće pojavljuje kod osoba mlađih od 50 godina. Faktori poput gojaznosti, fizičke neaktivnosti, loše ishrane, prekomernog unosa alkohola i prerađenog mesa su poznati rizici, ali ne mogu u potpunosti objasniti rast broja obolelih među mlađim ženama. Zato se sada pažnja usmerava i na faktore iz najranijeg perioda života.

Stručnjaci savetuju ženama koje planiraju trudnoću da vode računa o svom zdravlju i informišu se o potencijalnim rizicima povezanim sa starošću partnera. Posebna pažnja se preporučuje preventivnim pregledima i ranoj dijagnostici, posebno kod žena koje su rođene sa većom težinom ili čiji su očevi bili stariji tokom začeća.

“Potreban je dalji rad kako bi se bolje razumele ove veze i razvile strategije za ranu prevenciju”, naglašava autorka studije dr. Xuehong Zhang.