Stručnjaci objašnjavaju kako raniji početak dana utiče na mentalno zdravlje, raspoloženje i svakodnevnu rutinu žena.

Za mnoge žene koje žive u urbanim sredinama, dan počinje znatno pre nego što se većina ljudi probudi. Dok uživaju u prvoj kafi, često već planiraju zadatke i organizuju obaveze, dok drugi još pokušavaju da dobiju još nekoliko minuta sna. Navika ustajanja pre 7 sati ujutru povezuje se sa brojnim benefitima po zdravlje i efikasnost tokom dana.

Rano ustajanje ne znači samo disciplinu – naučna istraživanja pokazuju da žene koje svoj dan započinju ranije imaju bolje raspoloženje i više energije. Pravilno usklađivanje sa prirodnim telesnim ritmom pomaže im da lakše obave svakodnevne zadatke i ostanu fokusirane.

Stručnjaci posebno naglašavaju značaj ranijeg odlaska na spavanje i buđenja za očuvanje mentalnog zdravlja. Kako navodi doktorka nauka Hana Holms: „Način na koji spavamo značajno utiče na naše raspoloženje”. Po njenim rečima, ranoranilke lakše usklađuju profesionalne i privatne obaveze. Takođe, izlaganje jutarnjoj svetlosti pomaže stabilizaciji cirkadijalnog ritma, šaljući telu jasan signal kada je vreme za aktivnost, a kada za odmor.

Žene koje ustaju pre 7 sati često navode da su mirnije, bolje organizovane i da imaju vremena za lagan doručak ili kratku šetnju pre posla. Istraživanja otkrivaju da ovakav ritam može smanjiti rizik od depresije i anksioznosti. Ipak, važno je istaći da nije svako jutarnji tip – najbitnije je da san bude kvalitetan i trajan. „Najvažnije je uspostaviti redovan ritam spavanja i buđenja, bez obzira na to da li ste ranoranilac”, dodaje Holms.

Prednost ranog ustajanja je i u tome što žene imaju više vremena za sebe – bilo da se radi o vežbanju, planiranju dana ili jednostavnom uživanju u miru doma. Ključ je pronaći rutinu koja najviše odgovara vašem telu i životnom stilu.

Nizak feritin utiče na energiju, kosu i raspoloženje, naročito tokom ciklusa, trudnoće i pod stresom

Mnoge žene često zanemaruju blage simptome poput umora, slabe koncentracije ili opadanja kose, verujući da su oni posledica svakodnevnog stresa ili hormonskih promena. Ipak, ovakvi znaci mogu ukazivati na nedostatak feritina – proteina koji je ključan za čuvanje gvožđa u organizmu. Feritin predstavlja rezervu gvožđa u telu i nalazi se u ćelijama jetre, slezine, koštane srži i imunološkog sistema. Njegova uloga je da organizmu obezbedi gvožđe neophodno za prenos kiseonika, proizvodnju energije i zdrav rast kose.

Tokom života žene, feritin može značajno opasti, posebno u periodima menstruacije, trudnoće i nakon porođaja. Integrativni nutricionista i psiholog Karishma Shah objašnjava da žene češće imaju niže vrednosti feritina zbog mesečnog gubitka krvi, ali i zbog hormonskih oscilacija i vegetarijanske ishrane. “Čak i blagi pad feritina može izazvati simptome mnogo pre nego što se razvije anemija”, navodi ona. Žene sa obilnim ciklusima, endometriozom ili miomima, kao i one koje su često pod stresom, posebno su u riziku od niskog feritina.

Dr Shirin Lakhani napominje da laboratorijski nalazi često pokažu normalan nivo gvožđa, dok je feritin zapravo nizak. To znači da telo koristi sopstvene rezerve i da može doći do anemije. “Ako imate i nizak gvožđe i nizak feritin, verovatno ste na putu ka anemiji”, ističe dr Lakhani.

Nizak feritin ne izaziva samo jedan simptom, već kombinaciju znakova: umor koji ne prolazi, vrtoglavicu, kratak dah, mentalnu maglu, slabije raspoloženje, lomljive nokte, pojačano opadanje kose i osećaj hladnoće. Estetski lekar dr Sabika Karim dodaje da su koža i kosa često prvi pokazatelji deficita: “Neke žene primećuju suvu kožu ili pogoršanje kvaliteta kose kada je feritin nizak”. Tokom trudnoće i nakon porođaja, potrebe za gvožđem rastu, pa je važno u tim periodima redovno proveravati feritin. Stručnjaci navode da se žene najbolje osećaju kada je feritin između 40 i 70 ng/ml, iako laboratorije često navode niže vrednosti kao „normalne“.

Praćenje feritina doprinosi boljoj energiji, mentalnom zdravlju i izgledu. Ishrana bogata gvožđem i redovne konsultacije sa lekarom pomažu u održavanju optimalnog nivoa ovog važnog proteina. Kako kaže Karishma Shah: “Feritin nije samo još jedan laboratorijski parametar. Za žene, posebno u periodima velikih promena, adekvatan feritin je osnova dobrog zdravlja.”

Čaj od kamilice prirodno umiruje stomak, pomaže koži i olakšava san – otkrivamo ključne prednosti ove biljke

Kamilica je nezaobilazna u mnogim domaćinstvima i vekovima se koristi kao prirodan lek za brojne tegobe. Kada se javi bol u stomaku, nesanica ili blaga prehlada, šolja toplog čaja od kamilice često je prvi izbor. Ova nežna biljka sa karakterističnim belim cvetovima i žutim središtem bogata je flavonoidima, antioksidansima i eteričnim uljima, zbog čega ima snažna protivupalna i umirujuća svojstva.

Raste širom Evrope, Azije i Severne Amerike, najčešće na livadama i uz puteve. Najbolje je brati cvetne glavice tokom sunčanog i suvog dana, a potom ih sušiti na prozračnom, senovitom mestu.

Kamilica nudi brojne benefite za žensko zdravlje: pomaže kod grčeva, nadutosti, mučnine i olakšava varenje. Mnoge žene je koriste i za ublažavanje menstrualnih bolova, jer opušta mišiće i doprinosi svakodnevnom balansu. Naučna istraživanja su potvrdila da apigenin, aktivno jedinjenje iz kamilice, može olakšati opuštanje i poboljšati kvalitet sna, što ovu biljku čini odličnim izborom za završetak napornog dana.

Kamilica je dragocena i u nezi kože i kose. Obloge natopljene čajem od kamilice smiruju iritiranu kožu i ubrzavaju zarastanje manjih rana, posebno kod osoba sa osetljivom kožom, aknama, osipima ili blagim upalama. Kupke sa kamilicom tradicionalno se koriste za ublažavanje tegoba izazvanih hemoroidima. Kozmetička industrija prepoznala je njenu vrednost – ekstrakt kamilice je čest sastojak krema, losiona, kupki i šampona. Nekada se kosa ispirala čajem od kamilice za prirodan sjaj i svetliju nijansu, a danas su proizvodi sa kamilicom popularni za negu osetljive kože i kose.

Iako je kamilica uglavnom bezbedna, treba biti oprezan: osobe alergične na biljke iz porodice glavočika, poput ambrozije, hrizanteme ili nevena, mogu imati alergijsku reakciju i na kamilicu. Pre redovne upotrebe, posebno ako koristite lekove za razređivanje krvi ili imate hroničnu bolest, preporučuje se konsultacija sa lekarom.

Bilo da je koristite kao napitak, oblogu ili deo kozmetičke rutine, kamilica ostaje jednostavan i prirodan način da unapredite zdravlje i lepotu svakog dana.