Nova istraživanja ukazuju na značaj porođajne težine i starosti oca u razvoju bolesti kod mlađih žena

Nedavna studija istraživača sa Yale School of Public Health osvetlila je razloge zbog kojih se rak debelog creva javlja kod sve većeg broja mlađih žena. Prema rezultatima koji su objavljeni ove nedelje, određeni uticaji iz najranijeg životnog perioda, čak i pre rođenja, mogu imati ulogu u kasnijem razvoju ove bolesti.

Analizom podataka više od 1.200 žena koje su obolele od raka debelog creva pre 39. godine i poređenjem sa više od 61.000 zdravih osoba, utvrđeno je da žene koje su pri rođenju imale veću telesnu težinu imaju povišen rizik da u mlađem dobu obole. Na svakih dodatnih 500 grama porođajne težine, rizik raste za oko 10 odsto. Ovakva veza nije primećena kod muškaraca.

Pored toga, istraživanje je pokazalo da žene čiji su očevi imali 35 ili više godina u trenutku začeća, takođe imaju veće šanse za obolevanje u mladosti. Naučnici smatraju da je uzrok ovome veći broj spontanih genetskih promena koje su češće kod dece starijih očeva. Ranija istraživanja su već dovodila u vezu stariju očinsku dob sa određenim anomalijama i vrstama karcinoma.

Takođe se navodi da faktori kao što su gojaznost ili dijabetes kod majke tokom trudnoće mogu uticati na razvoj deteta i hormone rasta, što potencijalno kasnije povećava rizik od bolesti. Međutim, potrebno je još istraživanja kako bi se ove veze potpuno razumele.

Rak debelog creva se tradicionalno smatra bolesću starijih osoba, ali se poslednjih decenija sve češće pojavljuje kod osoba mlađih od 50 godina. Faktori poput gojaznosti, fizičke neaktivnosti, loše ishrane, prekomernog unosa alkohola i prerađenog mesa su poznati rizici, ali ne mogu u potpunosti objasniti rast broja obolelih među mlađim ženama. Zato se sada pažnja usmerava i na faktore iz najranijeg perioda života.

Stručnjaci savetuju ženama koje planiraju trudnoću da vode računa o svom zdravlju i informišu se o potencijalnim rizicima povezanim sa starošću partnera. Posebna pažnja se preporučuje preventivnim pregledima i ranoj dijagnostici, posebno kod žena koje su rođene sa većom težinom ili čiji su očevi bili stariji tokom začeća.

“Potreban je dalji rad kako bi se bolje razumele ove veze i razvile strategije za ranu prevenciju”, naglašava autorka studije dr. Xuehong Zhang.

Stručnjaci objašnjavaju kako raniji početak dana utiče na mentalno zdravlje, raspoloženje i svakodnevnu rutinu žena.

Za mnoge žene koje žive u urbanim sredinama, dan počinje znatno pre nego što se većina ljudi probudi. Dok uživaju u prvoj kafi, često već planiraju zadatke i organizuju obaveze, dok drugi još pokušavaju da dobiju još nekoliko minuta sna. Navika ustajanja pre 7 sati ujutru povezuje se sa brojnim benefitima po zdravlje i efikasnost tokom dana.

Rano ustajanje ne znači samo disciplinu – naučna istraživanja pokazuju da žene koje svoj dan započinju ranije imaju bolje raspoloženje i više energije. Pravilno usklađivanje sa prirodnim telesnim ritmom pomaže im da lakše obave svakodnevne zadatke i ostanu fokusirane.

Stručnjaci posebno naglašavaju značaj ranijeg odlaska na spavanje i buđenja za očuvanje mentalnog zdravlja. Kako navodi doktorka nauka Hana Holms: „Način na koji spavamo značajno utiče na naše raspoloženje”. Po njenim rečima, ranoranilke lakše usklađuju profesionalne i privatne obaveze. Takođe, izlaganje jutarnjoj svetlosti pomaže stabilizaciji cirkadijalnog ritma, šaljući telu jasan signal kada je vreme za aktivnost, a kada za odmor.

Žene koje ustaju pre 7 sati često navode da su mirnije, bolje organizovane i da imaju vremena za lagan doručak ili kratku šetnju pre posla. Istraživanja otkrivaju da ovakav ritam može smanjiti rizik od depresije i anksioznosti. Ipak, važno je istaći da nije svako jutarnji tip – najbitnije je da san bude kvalitetan i trajan. „Najvažnije je uspostaviti redovan ritam spavanja i buđenja, bez obzira na to da li ste ranoranilac”, dodaje Holms.

Prednost ranog ustajanja je i u tome što žene imaju više vremena za sebe – bilo da se radi o vežbanju, planiranju dana ili jednostavnom uživanju u miru doma. Ključ je pronaći rutinu koja najviše odgovara vašem telu i životnom stilu.

Nizak feritin utiče na energiju, kosu i raspoloženje, naročito tokom ciklusa, trudnoće i pod stresom

Mnoge žene često zanemaruju blage simptome poput umora, slabe koncentracije ili opadanja kose, verujući da su oni posledica svakodnevnog stresa ili hormonskih promena. Ipak, ovakvi znaci mogu ukazivati na nedostatak feritina – proteina koji je ključan za čuvanje gvožđa u organizmu. Feritin predstavlja rezervu gvožđa u telu i nalazi se u ćelijama jetre, slezine, koštane srži i imunološkog sistema. Njegova uloga je da organizmu obezbedi gvožđe neophodno za prenos kiseonika, proizvodnju energije i zdrav rast kose.

Tokom života žene, feritin može značajno opasti, posebno u periodima menstruacije, trudnoće i nakon porođaja. Integrativni nutricionista i psiholog Karishma Shah objašnjava da žene češće imaju niže vrednosti feritina zbog mesečnog gubitka krvi, ali i zbog hormonskih oscilacija i vegetarijanske ishrane. “Čak i blagi pad feritina može izazvati simptome mnogo pre nego što se razvije anemija”, navodi ona. Žene sa obilnim ciklusima, endometriozom ili miomima, kao i one koje su često pod stresom, posebno su u riziku od niskog feritina.

Dr Shirin Lakhani napominje da laboratorijski nalazi često pokažu normalan nivo gvožđa, dok je feritin zapravo nizak. To znači da telo koristi sopstvene rezerve i da može doći do anemije. “Ako imate i nizak gvožđe i nizak feritin, verovatno ste na putu ka anemiji”, ističe dr Lakhani.

Nizak feritin ne izaziva samo jedan simptom, već kombinaciju znakova: umor koji ne prolazi, vrtoglavicu, kratak dah, mentalnu maglu, slabije raspoloženje, lomljive nokte, pojačano opadanje kose i osećaj hladnoće. Estetski lekar dr Sabika Karim dodaje da su koža i kosa često prvi pokazatelji deficita: “Neke žene primećuju suvu kožu ili pogoršanje kvaliteta kose kada je feritin nizak”. Tokom trudnoće i nakon porođaja, potrebe za gvožđem rastu, pa je važno u tim periodima redovno proveravati feritin. Stručnjaci navode da se žene najbolje osećaju kada je feritin između 40 i 70 ng/ml, iako laboratorije često navode niže vrednosti kao „normalne“.

Praćenje feritina doprinosi boljoj energiji, mentalnom zdravlju i izgledu. Ishrana bogata gvožđem i redovne konsultacije sa lekarom pomažu u održavanju optimalnog nivoa ovog važnog proteina. Kako kaže Karishma Shah: “Feritin nije samo još jedan laboratorijski parametar. Za žene, posebno u periodima velikih promena, adekvatan feritin je osnova dobrog zdravlja.”