Psihološkinja otkriva tri rutine koje remete mentalnu oštrinu i predlaže jednostavne promene za bolji fokus

Iako je pristup informacijama danas lakši nego ikad, mnoge žene se žale na zaboravnost, pad pažnje i osećaj umora. Psihološkinja dr Ana Petrović objašnjava da problem nije samo u količini informacija, već i u načinu na koji ih svakodnevno konzumiramo.

Prva navika koja otežava koncentraciju je multitasking. Mnoge žene veruju da će biti efikasnije ako istovremeno rade više stvari, kao što su rad na računaru, praćenje poruka i gledanje serija. Međutim, dr Petrović ističe: „Naš mozak ne može obraditi više složenih zadataka odjednom. U stvari, on stalno prebacuje pažnju, što dodatno umara i smanjuje kapacitet za pamćenje.” Preporuka je da se svaka obaveza završava pojedinačno, jer to omogućava mozgu da efikasnije procesuira informacije i očuva energiju. Kratki, fokusirani periodi rada mogu značajno poboljšati koncentraciju.

Druga navika je pasivno konzumiranje sadržaja. Provođenje vremena na telefonu često dovodi do toga da se ne sećamo šta smo pročitali ili gledali. Aplikacije nude stalni niz novih informacija i navode nas na pasivno skrolovanje, što može oslabiti sposobnost kritičkog razmišljanja. Dr Petrović savetuje: „Odvojite minut posle čitanja teksta ili gledanja videa i zapitajte se – šta ja zaista mislim o ovome? Tako aktivirate mozak i pomažete mu da bolje obradi podatke.” Žene koje redovno primenjuju ovaj savet lakše pamte informacije i imaju veći osećaj kontrole nad vremenom provedenim na mrežama.

Treća navika je izbegavanje mentalnog napora. Brza dostupnost odgovora na internetu često nas navodi da ne pokušavamo sami da rešimo problem. Dr Petrović objašnjava: „Najveći benefit za mozak dolazi upravo iz procesa razmišljanja i traženja rešenja. Kada odmah tražimo gotove odgovore, uskraćujemo sebi priliku da razvijamo nove mentalne veze.” Preporučuje se da, pre nego što posegnemo za pretragom, pokušamo sami da dođemo do rešenja. Već nekoliko minuta samostalnog razmišljanja može pozitivno uticati na mentalne sposobnosti. Male promene u ovim navikama mogu imati veliki uticaj na očuvanje i razvoj inteligencije kod žena.

Naučna objašnjenja i narodni običaji otkrivaju razloge zbog kojih dolazi do igranja kapka

Mnoge žene su se makar jednom susrele sa iznenadnim trzanjem levog oka tokom svakodnevnih aktivnosti, poput rada na računaru ili vožnje. Ova pojava, poznata kao podrhtavanje ili trzanje kapka, često ne izaziva bol niti utiče na vid, ali ume da zabrine. Pitanje zašto se to dešava i da li treba da brinemo nameće se samo od sebe.

Stručnjaci iz oblasti medicine ovu pojavu nazivaju miokimija – reč je o blagom i kratkotrajnom grču mišića očnog kapka. U ređim slučajevima može biti reč o blefarospazmu. Najčešći uzroci uključuju premor, stres, manjak sna, preterani unos kofeina, produženo gledanje u ekran, suve oči ili deficit magnezijuma i vitamina B kompleksa. Zbog toga lekari savetuju više odmora, manje korišćenja digitalnih uređaja, redovno unošenje tečnosti i kvalitetan san.

Obično trzanje kapka prolazi samo nakon par dana, ali ako traje duže od dve nedelje, pojavi se otok, crvenilo, bol ili se trzanje proširi na ostale delove lica, preporučuje se odlazak kod oftalmologa. Ako primetite da se kapak sam zatvara i ne možete da ga kontrolišete, odmah se javite stručnjaku. Ipak, ozbiljnija neurološka stanja su veoma retka; najčešće je uzrok svakodnevni stres ili iscrpljenost.

Osim medicinskog pogleda, u narodnoj tradiciji postoji mnogo verovanja vezanih za igranje oka. Po srpskim običajima, podrhtavanje desnog oka donosi lepe vesti, dok levo često označava neprijatnosti ili brige. Neka tumačenja dodatno navode da gornji kapak levog oka može značiti rođenje muškog deteta, a donji upozorava na loše vesti. Međutim, ova shvatanja variraju u zavisnosti od kraja.

Bez obzira da li ste skloni verovanju u naučna objašnjenja ili narodne običaje, igranje levog oka uglavnom nije opasno. Dovoljno odmora, manje stresa i kvalitetan san mogu pomoći da se ova pojava izbegne. Ukoliko ipak primetite da problem traje duže, najbolje je da potražite savet lekara radi sigurnosti.

Istraživanje iz Hong Konga pokazuje da intervalni trening jednom nedeljno daje gotovo iste rezultate kao češće vežbanje

Novo istraživanje naučnika iz Hong Konga može promeniti način na koji žene planiraju fizičku aktivnost. U periodu od 2021. do 2024. godine, pratili su 315 odraslih sa abdominalnom gojaznošću i otkrili da odlični rezultati mogu biti postignuti i sa samo jednim treningom nedeljno. Tokom studije od 16 nedelja, učesnici su bili podeljeni u tri grupe: prva je radila 75 minuta intervalnog treninga jednom nedeljno, druga je vežbala tri puta po 25 minuta, a treća je dobijala samo savete o zdravom životu. Rezultati su pokazali da su obe grupe koje su vežbale postigle slično smanjenje ukupne telesne masti, procenta masnog tkiva i obima struka.

Ova saznanja posebno su važna za žene koje stalno balansiraju između posla, porodice i drugih obaveza. Intervalni trening, koji uključuje izmene kratkih intenzivnih vežbi i odmora, pokazao se veoma efikasnim u sagorevanju visceralnih masti – onih koje su najrizičnije za zdravlje jer se nalaze duboko u predelu stomaka. U ovom istraživanju, kombinovali su brzi i spori hod, a naučnici napominju da je ukupno vreme provedeno u vežbanju važnije od toga koliko puta nedeljno odlazite u teretanu. Svakodnevno kretanje doprinosi opštem zdravlju, ali jedna dobro organizovana sesija nedeljno može napraviti značajnu razliku.

Abdominalne masnoće predstavljaju poseban rizik jer povećavaju mogućnost razvoja srčanih bolesti, dijabetesa tipa 2, metaboličkih poremećaja i povišenog krvnog pritiska. Zbog toga su stručnjaci godinama tražili pristupačne i efikasne preporuke za žene sa malo slobodnog vremena. Ovo istraživanje upravo to i nudi, šaljući poruku da nije neophodno vežbati svakog dana da bi se postigli dobri rezultati.

Specijalista sportske medicine, dr Ivana Petrović, objašnjava: „Važno je da svaki trening bude dovoljno intenzivan i dobro osmišljen. Ako žene tokom jedne sesije daju maksimum, mogu očekivati isti efekat kao i kod češćih, ali kraćih treninga.”

Sve više žena se prepoznaje u ulozi takozvanih „vikend ratnica” – onih koje ne stižu da vežbaju radnim danima, ali zato maksimalno iskoriste vikend za fizičku aktivnost. Naučnici naglašavaju da ovakav model može biti jednako vredan kao i češći treninzi, dok kvalitet i posvećenost ostaju važniji od samog broja odlazaka u teretanu. Tako žene više ne moraju osećati pritisak da treniraju svaki dan – jedan dobro organizovan trening nedeljno može biti sasvim dovoljan za zdravlje i bolji izgled.