Redovan unos vode sprečava umor i glavobolju tokom boravka na suncu, a stručnjaci savetuju optimalnu količinu

Prvi maj je prilika da mnoge žene provedu dan sa porodicom i prijateljima na izletima, u prirodi ili na roštilju, ali često zaborave na najvažniji detalj – dovoljno vode. Stručnjaci upozoravaju da tokom prolećnih izleta i aktivnosti na otvorenom telo gubi više tečnosti nego što osećamo, čak i bez osećaja žeđi. Zato je pravovremena hidratacija ključna kako biste izbegli umor, glavobolju i pad koncentracije.

Bilo da se šetate, sunčate ili igrate sa decom, organizam pojačano izlučuje tečnost kroz znojenje. Ako izgubljenu vodu ne nadoknadite, vrlo brzo se može javiti iscrpljenost, glavobolja, pa čak i ozbiljnija dehidratacija tokom dužeg boravka na suncu. Preporuka je da svaka osoba ponese najmanje 1,5 do 2 litra vode, a ako planirate duže ili fizički zahtevnije aktivnosti, obezbedite i veću količinu.

Nutricionistkinja dr Ivana Petrović naglašava: „Najvažnije je ne čekati da osetite žeđ, već redovno uzimati manje gutljaje vode tokom celog dana. Tako se organizam bolje hidrira i sprečava nagli pad energije.“

Takođe, izbegavajte alkoholna i zaslađena pića jer oni mogu dodatno povećati gubitak tečnosti. Voda je i dalje najbolji izbor za osveženje i očuvanje zdravlja tokom boravka u prirodi.

Praktičan savet za žene koje planiraju izlet: ponesite svoju flašu vode i ne oslanjajte se na mogućnost da je kupite usput. Briga o sebi počinje od malih stvari – a hidratacija je jedna od najvažnijih.

Stručnjaci upozoravaju žene na rizike od šećera i aditiva u svakodnevnim napicima – evo zdravijih izbora

Kardiolozi sve glasnije upozoravaju žene na štetne posledice svakodnevne konzumacije gaziranih i energetskih pića. Poznati kardiohirurg dr Džeremi London nedavno je istakao da su ova pića često deo rutine, ali mogu biti izuzetno opasna za zdravlje. Posebno kod žena, posledice se ogledaju u većem riziku od srčanih bolesti, gojaznosti i dijabetesa.

Dr London objašnjava da, uz pušenje i alkohol, napici sa visokim sadržajem šećera i proizvodi od rafinisanog brašna predstavljaju glavne faktore rizika po zdravlje. On naglašava: „Zaslađena bezalkoholna pića su prava pošast. Ljudi često nisu ni svesni koliko šećera i kalorija unesu kroz napitke.“

Energetska pića su dodatno problematična, jer sadrže velike količine kofeina i šećera, što može dovesti do poremećaja srčanog ritma čak i kod mladih i zdravih osoba. Sličan stav deli i dr Vilijam Li, koji upozorava da je štetnost ovih pića vezana ne samo za šećer, već i za razne aditive, boje i konzervanse. „Problem nastaje zbog dugotrajne izloženosti tim supstancama“, objasnio je dr Li.

Redovna konzumacija gaziranih pića posebno je rizična za žene jer sadrže mnogo kalorija, a ne daju osećaj sitosti, što često rezultira prejedanjem i povećanjem telesne mase. Fruktoza iz ovih napitaka ne utiče na hormone gladi kao drugi šećeri, pa se lako unese više kalorija nego što je potrebno.

Naučna istraživanja pokazuju da svakodnevni unos velikih količina šećera povećava rizik od insulinske rezistencije i dijabetesa tipa 2, a postoji i povezanost između konzumacije gaziranih pića i većeg rizika od raka pankreasa i srčanih bolesti. Prema studiji Harvarda, osobe koje često piju zaslađene napitke izložene su ranijim znacima srčanih oboljenja.

Stručnjaci savetuju da voda bude prvi izbor kada ste žedni, dok kao bolju alternativu preporučuju nezaslađene čajeve, mineralnu vodu sa limunom ili prirodno ceđene sokove u umerenim količinama. Dr London poručuje: „Jednostavno ih nemojte piti. Tačka.“

Ove preporuke su posebno značajne jer se u nekim evropskim zemljama već uvode ograničenja prodaje energetskih pića maloletnicima. Sve više stručnjaka ističe važnost informisanosti, posebno među ženama koje žele da sačuvaju svoje zdravlje i vitalnost na duže staze.

Dinja sa skoro 90% vode, bogata vitaminima i elektrolitima, pomaže telu da ostane hidrirano tokom vrućih dana

Letnje temperature često nas podsećaju koliko je važno voditi računa o hidrataciji, ali pored vode, postoje i prirodni saveznici za očuvanje ravnoteže tečnosti u organizmu. Dijetetičar-nutricionista Džonatan Purtel ističe da dinja, zahvaljujući svom sastavu koji čini skoro 90% vode, može biti jednako efikasna kao i obična voda kada je reč o hidraciji tela tokom toplih dana.

Dinja ne samo da osvežava, već je i bogata elektrolitima kao što su kalijum i magnezijum, kao i vlaknima i esencijalnim vitaminima. Ove materije omogućavaju organizmu da lakše zadržava tečnost, što je posebno bitno kada nemate uvek vodu pri ruci. Po rečima Džonatana Purtela: „Voće poput dinje ne sadrži dodatne šećere niti veštačke elektrolite, pa je odličan izbor za prirodnu hidrataciju.“

Jedan komad dinje sadrži oko 23 kalorije, a bogat je vitaminom A, beta-karotenom i vlaknima. Vitamin A ima važnu ulogu u očuvanju vlažnosti kože i sprečavanju gubitka tečnosti, dok vlakna pomažu da telo ravnomernije apsorbuje vodu i hranljive materije jer usporavaju varenje.

Osim dinje, za hidrataciju su korisni i drugi plodovi. Krastavac je rekorder sa 96% vode, a bogat je i vitaminom K, kalijumom i magnezijumom. Lubenica sadrži oko 92% vode i citrulin, aminokiselinu koja podržava protok krvi i ravnotežu tečnosti. Jagode, takođe sa 92% vode, obiluju antioksidansima i vitaminom C. Paradajz, grejpfrut i ananas su još neki primeri voća bogatog vodom i korisnim nutrijentima.

Voće sa visokim sadržajem vode može činiti više od petine dnevnog unosa tečnosti. Kombinovanjem ovih voćki sa redovnim unosom vode, žene mogu smanjiti osećaj umora, poboljšati izgled kože i održati energiju tokom dana. Ove navike su naročito preporučljive leti, kada je rizik od dehidracije veći.